PLANINARENJE I VODA

Ovu godinu sam započeo zimskim usponom na Jablanik, u jednom od krajeva u kome najviše volim da planinarim – Valjevske planine! Odličan odnos težine staza i kondicionih zahteva. Sklop koji svakome omogućava uspon. Kada želim težu turu tu je uvek Medvednik! Kada poželite nešto lakše tu je srednji Povlen u kombinaciji sa malim ili velikim Povlenom ili jednostavno SVA TRI Povlena! Kada želite dugu žetnju sa lakim i nešto težim deonicama ali sa velikom razdaljinom tu je Bobija sa Debelog brda! Krajolik, kao izmišljen za ljude koji vole prirodu, predivne rajolike u kojima je nebo u stalnom razgovoru sa okolnim vrhovima i u kome planine, kako to Crnjanski kaže za Boku Kotorsku, “vise kao oblaci iznad”. Ture su se nizale jedna za drugom a izdvojio bih zimski uspon na Trem, zimski uspon na Venčac i Bukulju, vezano pa Beljanicu o kojoj sam pisao u prethodnom tekstu i dva uspona na Rtanj u razmaku od dva meseca – oba uspona sa južne strane zbog već poznate problematike neprohodnog terena za veće grupe za uspon sa severne strane. Ono što sam primetio kao problem, kako kod sebe tako i kod drugih planinara, na skoro svim usponima, bila je POTREBNA KOLIČINA VODE za uspon i povratak na mesto sastanka! Od toga da je za zimski uspon potrebno nešto manje a za prolećni nešto više vode, do ovih letnjih, koji zahtevaju značajne količine vode, vrlo relativno a opet IZUZETNO BITNO za planinarenje posebno u letnjim uslovima!

Trem – Zimski uspon 2015 – PD Železničar iz Niša na odmorištu dočekuje grupe planinara sa prirodnim čajem. Važno okrepljenje na putu ka vrhu ili stanka pri silasku.

Voda predstavlja osnovni medijum u ljudskom organizmu koji se sastoji iz otprilike 70% vode koja je neophodna za njegovo fukncionisanje POSEBNO kada su visoke temperature leti. Voda ima funkciju transportovanja hranjivih materija u ljudskom organizmu i bitna je za odigravanje važnih metaboličkih procesa. Gubitak vode, usled sportske aktivnosti ili aktivnosti na otvorenom – planinarenje, rekreativno trčanje, biciklizam i sl. povećava gubitak tečnosti u organizmu pošto se na ovaj način organizam lišava i oslobađa veće količine toplote koja se u njemu stvara tokom fizičke aktivnosti. Jedan od pokazatelja koje pojačano znojenje može da da, jeste i količina znojenja koja ukazuje na opštu pripremljenost organizma na pojačane napore. Kod utreniranih sportista ona je svakako veća od one količine koju oslobađa telo nepripremljenog vežbača kod kojih znojne žlezde nisu postigle dovoljan nivo efikasnosti. Iskusnog sportistu, ovakva reakcija organizma zapravo čuva od neželjenih efekata i posledica po zdravlje ali ni njega, kao ni druge vežbače, ne čini “imunim” od potrebne doze vode koju je potrebno uzeti tokom fizičke aktivnosti.

Sport i Voda / Česta tema kojoj se sve više posvečuje pažnja u savremenom sportu kako u profesionalnom tako i u rekreativnom segmentu bavljenja.

Mehanizmi gubljenja vode u zimskom i letnjem režimu nisu u potpuno isti. kod plivača recimo, u hladnoj sredini put gubitka tečnosti je preko urina dok je kod trkača ili planinara to preko kože tj. znojenjem. U oba slučaja organizam se lišava veće toplote i vrši “termoregulaciju” sistema. Proces hidratacije organizma jedan je od najvažnijih procesa u fizičkoj aktivnosti SVIH vežbača, bez obzira da li se radi o trčanju ili planinarenju ili nekom drugom sportu i nije čudno da je njemu posvećena posebna pažnja kroz mnogobrojne studije. U tom smislu razvile su se i posebne strategije za očuvanje vode u organizmu vežbača na što efikasniji način i njeno nadomešćivanje.

Zbog VAŽNOSTI TEME posebno citiram ovaj odlomak iz teksta sa sajta Vojnomedicinske akademije u Beogradu o potrebnom NAČINU UNOŠENJA VODE tokom fizičke aktivnosti i vežbanja (Preuzeto sa sajta: http://www.vma.mod.gov.rs/sr/lekarski-saveti/potrebe-za-vodom-kod-aktivne-populacije-sportista-i-rekreativaca#.VZfUrEarE4g)

“Ukoliko sportska aktivnost traje kraće vreme – do 45 minuta u kontinuitetu, na primer jedno poluvreme fudbalske utakmice – smatra se da pravilno sprovedena prehidracija obezbeđuje adekvatnu hidrisanost sportiste (pod uslovom da je spoljašnja temperatura u opsegu komfora). To znači da nije potrebno u tom periodu dodatno unositi vodu. Naravno, ako je spoljašnja temperatura visoka, ili se iz drugih razloga pojača znojenje (na primer usled povećane vlažnosti vazduha ili usled nošenja nepropusne odeće), potrebno je uneti dodatnu količinu vode. Iako čovek poseduje mehanizam regulacije hidrisanosti preko osećaja žeđi, iskustva govore da nije mudro u potpunosti se osloniti na to, već treba pristupiti programskoj i planiranoj nadoknadi tečnosti, odnosno takozvanoj tranzitornoj hidraciji – unosu vode tokom same fizičke aktivnosti. Ovaj režim se sprovodi tako što sportista unosi manje količine vode (po 150-200 ml) u razmacima od po 20-30 minuta, bez obzira da li se oseća žeđ ili ne. Naime, sportista u želji da postigne što bolji rezultat, svesno, a vrlo često i nesvesno, zanemaruje i potiskuje sve impulse iz organizma koji mogu predstavljati faktor ometanja: bol iz umornih i pregrejanih mišića, suvoću usta, grčeve u dijafragmi usled nedostatka kiseonika, pa tako i žeđ. Stoga tranzitorna hidratacija predstavlja režim koji sportista jednostavno mora usvojiti kao obrazac ponašanja u toku treninga ili takmičenja koji će mu sačuvati zdravlje i povećati sportsku sposobnost.”

Nakon završene fizičke aktivnosti neophodno je uneti i nadomestiti izgubljenu tečnost. Iz razloga neprimerenog načina unosa tečnosti, prebrzog ispijanja ili prevelike količine unete tečnosti u jako kratkom vremenskom intervalu, potrebno je biti svestan i negativnih posledica takvog načina unočenja tečnosti koje može dovesti do neželjenih posledica pa i smrti. Vodu je potrebno unositi postepeno i u malim gutljajima, racionalno raspoređujući zalihe koje imate sa sobom ili vodeći računa da se ne sme “uliti” u organizam prevelika količina u jako kratkom vremenskom intervalu (3-4 litra za sat/dva) što može dovesti do prestanka rada srca usled snižavanja natrijuma u organizmu.

Lično, po sopsvenim afinitetima već mogu da procenim ali sam se našao u situaciji da sam delio vodu ljudima koji su poneli nedovoljne količine! To je najmanji problem a deo OSNOVNOG PRINCIPA planinara je PODELI ako imaš više! Svakako, tako treba ali svako bi trebalo, sa druge strane, da pokuša da što realnije proceni svoje potrebe za vodom i iskustveno povede računa o tome koliko mu organizam “traži” tekućine na usponima! Napravio sam nekoliko spostvenih PRAVILA posebno za VODU jer je ona najteža u rancu ali i najneophodnija na turi uopšte!

PRAVILO 1. Ponesi uvek VIŠE nego što ti je potrebno jer ne znaš za šta sve će ti biti potrebna! Možda ćeš poželeti da se na +30C, na usponu umiješ u nekom trenutku!

PRAVILO 2. Dve stvari su NAJVAŽNIJE: DOBRE CIPELE (za koje svima govorim da NE ŠTEDE NOVAC) i VODA! Sve ostalo je moguće “srediti”.

PRAVILO 3. PROUČI trasu kojom ideš ili se raspitaj kod vodiča DA LI I GDE IMA VODE! Kad god prođeš pored izvora pitke vode – DOPUNI flašicu! ZATREBAĆE!

PRAVILO 4. VODU možeš uveče ZALEDITI i staviti u termo vrećicu i tokom letnjih uspona držati hladnom skoro tokom celog uspona.

PRAVILO 5. Pij POLAKO! Kratke male gutljaje! Ako ne znaš kako – POGLEDAJ kako to rade teniseri!

PRAVILO 6. Pij PO MALO vode na zimskim usponima čak i ako ti se ne pije voda! Ture su duge i iscrpljujuće. Ako ti organizam nije dao signal ne znači da nije vreme da uzmeš GUTALJ!

PRAVILO 7. Vodite dnevnik količine vode koji ste nosili na uspone! Može da vam bude dragoceno!

PRAVILO BEZ BROJA (Ili Pravilo dede moga druga Miše): BOLJE DA PRETEKNE NEGO DA NEDOBUDE (omiljeno pravilo)

Mali Povlen – Oktobar 2014. na putu ka domu PK POVLEN.

Došlo je leto. Broj uspona i tura sa planinarskim društvima se smanjio. Opet, dosta vermena se provodi na otvorenom i flaša ili dve vode mogu predstavljati dodatni teret. Moj princip je da uvek nosim manje flašice sa vodom! Lakše i ravnomernije ih rasporedim po rancu a jedna je uvek na dohvat ruke za pojasom ili u otvorenom delu ranca. lakše je i za pijenje iz manje flaše, zahteva manje napora. Možda to nekome zvuči čudno ali kada ostanete bez daha na usponu, svaka trunka pravilno raspoređene snage vam je važna! Neke količine koje sam do sada nosio na usponima, a značajnije su za težinske upone  izgledale bi ovako:

Rtanj – Maj mesec 2.5l, Trem – Februar 2.0l, Beljanica – Maj 2.0l (bilo mi je malo!!!!), Maljen – April 1.5l, Vršačke planine – Januar 1.5l, Jablanik/Medvednik – Septembar 2l, Rtanj – Oktobar 2.0l, tri Povlena – Oktobar 2.0l.

Unos vode jeste individualan u izvesnoj meri. Po boji urina i učestalosti mokrenja se zna da li je uneta količina vode dovoljna. Tamnija boja upućuje na manju količinu unete tečnosti kao i ređe mokrenje. Količina unete vode zavisi i od pola, uzrasta, godina takođe. Često, stariji planinari imaju potrebu za manjim unosom tečnosti. Potreba, opet ponavljam, ne znači i da se tečnost NE UNESE! Ukoliko se koriste mineralne vode preporučljivo je pogledati sastav minerala i elemenata koji se unose u organizam. Treba znati da se čećer brže razgrađuje sa vodom, ukoliko se unose zajedno, kao recimo kašičica meda ujutro sa čašom vode. Treba napomenuti i da otprilike 80% mozga čini voda. Ona učestvuje u prenošenju nervnih impulsa, pa je tako veoma važna za normalno funkcionisanje mozga. Gubitak od samo dva odsto vode dovodi do smanjene koncentracije i usporenog razmišljanja i sa tog aspekta je vrlo bitna za kretanje po terenima koji su često vrlo zahtevni a svaka povreda problematična ne samo po vas već i po grupu!

Lično, pored vode na planinarenje ne nosim drugu tekućinu. Stvar je izbora i želje pojedinca. Svaka tekućina je za organizam bitna i u zbir unete tekućine ulaze i sokovi, supe, kafe, čajevi, pivo. Danas postoje vode sa raznim dodacima i pića sa pojačivačima tzv. energetski napitci. Lično ne koristim ništa od navedenog. Na usponu volim domaću rakiju, jednu čašicu kojom nazdravimo uspešan uspon na vrhu! Pored vode, to je sasvim dovoljno i čini mi se pre svega odgovorno jer na planini, to jeste bitan segment ponašanja. Kada čovek siđe, može i da se opusti, onako ljudski prepusti prepričavanju ture, planovima za naredna druženja ili nešto treće. “Zabranjeno” mu je da priča o politici sem ako nije šala!

Ako nekim slučajem Vašu grupu prati neki pas i dođe sa vama do vrha – DAJTE MU VODE! njima je ISTO potrebna tečnost kao i ljudima. Isecite flašu na pola uzmite neku čašu, dajte mu da pije! On se odredio da je ČLAN vaše grupe a planinari NIKOGA ne ostavljaju samog! Isto tako, ako prolazite pored reke ili potoka NE BACAJTE ambalažu u vodu! Jako mali broj vodotokova u Srbiji je nezagađen! Trebalo bi da se potrudimo da sačuvamo našu životnu sredinu i drugima skrenemo pažnju na to.

DODATNO:

Interesantne podatke o načinu pronalaženja vode u prirodi i pijenju vode u prirodi možete pronaći na sajtu: http://www.freebiking.org/TEKSTOVI/NESIN_PRIRUCNIK/8_voda.htm

P.S. Planinarima koji su na moru u letnjem periodu. Slana voda NE MOŽE da vam utoli žeđ a pospešuje izbacivanje vode iz organizma!

Naš drugar na Rtnju sa nama – Jun 2015. PD POBEDA sa D. Jankovićem na Šiljku

I pošto sam započeo ovaj tekst Povlenom, dužan sam da ga i završim tako i najavim Republičku akciju na POVLENU u organizaciji PK POVLEN iz Valjeva koja se odvija već nekoliko godina i na kojoj se okupljaju svi oni koji vole planinu i planinarenje a POSEBNO ovaj predivni kraj. Više o akciji na: https://www.facebook.com/events/985567928142822/