Protekla godina, koju ovih dana otpozdravljamo i po Julijanskom kalendaru u ovim krajevima, bila je obeležena pre svega Valjevskim planinama! Prvo planinarenje prošle godine bila je lagana tura po Maljenu sa Boskom Stanojevicem (PD POBEDA) i zagrevanje za tu sezonu. Zatim je usledilo Homolje i Veliki Vukan pa nakon njega Rtanj, o kome sam već pisao u prethodnom blogu o “mravljim koracima”, pa prelepo iskustvo na Uvcu sa Boskom Stanojevićem o kome ću odvojiti jedan poseban tekst i drugi usponi po Srbiji. Ipak ću 2014. pamtiti pre svega po planinarenju u ovom kraju!
Povlen se nalazi nekih 30-tak kilometara od Valjeva i čine ga Veliki Povlen (1271mnv), Srednji Povlen (1301mnv) i Mali Povlen, najviši od sva tri (1347mnv). Iz više pravaca je moguće prići “Povlenima”. Mi smo im prilazili iz prvca Debelog brda, sa istog mesta sa koga smo sa Dusanom Jankovicem (PD POBEDA) polazili na Jablanik i Medvednik ali na suprotnu stranu.
Veliki Povlen je prvi kome se prilazi makadamskom stazom kroz omaleno naselje u kome je moguće kupiti sir ili iznajmiti smeštaj. Put je blaga priprema za oštar uspon koji kreće odmah iza doma “Povlen” u kome, to ćemo po povratku saznati, spremaju najbolji pasulj IKADA a i izuzetno su ljubazni i predusretljivi! Kroz šumu prema vrhu vodi dobro markirana uska staza sa dobrim nagibom od nekih 45-50 stepeni uz kontinualno penjanje sve do samog vrha. Taj prvi deo staze, nakon kraće pripreme na travnatom platou ispred doma, na kome se nalaze drveni panjevi i stolovi, napravljeni od većih panjeva, i koji mogu pružiti utočište i boravak onima koji ne žele da penju sva tri Povlena, najavljuje izuzetnu planinaresku turu!
Marker vrha na Velikom Povlenu je jednostavna betonska prizma a pogled sa tog gorostasa koji natkriljuje zaseoke i koji preko svojih vrhova pretura vreme u ovom kraju jedinstven je i divan! Sa njega se vide sve Valjevske planine i otvaraju duboki horizonti prema Bosni i Bosanskim planinama. Krivudavi put ispod nas lagano vijuga povezujući Valjevo i okolna sela, Mijače, Tubraviće, Kunice, preko Debelog brda sa Rogacicom i dalje Bajinom bastom. Sa Velikog Povlena ta vijugava zmija podseća na napor da se vežu sve tačke ovog kraja i zaokruži prelepi krajolik Valjevskog kraja, Rađevine i Brankovine u jednu celinu.
Od Velikog Povlena markirana staza dalje vodi preko grebena pa kroz šumu do livada ispod Srednjeg Povlena na koga se penje nešto blažim usponom. Na samom početku uspona postoji desno odvajanje ka domu, pogodno za eventualni povratak onih koji ne žele da pešače celu turu. Sasvim slobodno mogu sami da se vrate tim delom puta jer je silazak preko kamenitog puta kratak ali odlično obeležen i praktično do doma traje svega nekoliko desetina minuta. Sa Srednjeg Povlena se pruža još otvorenija vizura ka Medvedniku i Jablaniku, selima ispod i otvara jasan pogled prema Malom Povlenu koji se ističe u prostoru. Zahvaljujući dobrom tempu koji smo imali Dusan Jankovic PD POBEDA, odlucuje da obidjemo i lokalitet neposredno ispod Srednjeg Povlena na svega desetak minuta hoda od skretanja za Mali Povlen – PLOČA. Sve vreme primetna je ODLIČNA markacija staze i repera u prostoru te se ovim putem zahvaljujem Valjevskim planinarima na ODLIČNO obavljenom poslu!
Ploče su formacija vulkanskih stena i nalaze se na 1180mnv. Vrlo su interesantan fenomen vulkanskih aktivnosti nastalih pri ekstremnim temperaturama. Lokalitet je odličan i preporučljiv za obilazak uz svakako opreznost pri prelasku na “galerije” koje su dostpune uz povećanu opreznost! Nakon povratka sa ploča uputili smo se preko prevoja i delimično naseljnog dela ka Malom Povlenu. Preko livada i prevoja još jednom smo se ukrstili sa stazom koja vodi ka domu Povlen – planinarsko ekološkog udruženja iz Valjeva i to je druga tačka sa koje oni, koji ne žele na uspon na Mali Povlen, mogu da se vrate do doma. Prmetio sam na ovom delu puta i nekoliko izuzetnih objekata, vikend kuća, koji su rađeni po projektima iz kataloga Jugoslovenskih projektnih preduzeća osamdesetih godina i kao takvi ostali do dan danas! Posebno mi je bilo drago to “otkriće” jer se sve češće po planinama sreću arhitektonske i urbanističke tipologije bez ikakvog odnosa prema prostoru i lokaciji a u funkcionalnom smislu sa potpuno besmislenim sadržajima u odnosu na klimat i okruženje. Ovi objekti na obroncima Povlena govore u prilog činjenici da se nakada ZNALO kako se projektuje i gde se traži ozbiljan projekat za planinsku kuću ili vikendicu! Ovo me navodi i na ideju da objavim u jednom od sledećih blogova tekst u prilog tome. Opet, znajući da je baš u Valjevskim planinama, arh. Blagota Pešić “osvetlao obraz” struke i isprojektovao izvanredan objekat – kuću Pejović, baš na Povlenu, ostaje očekivanje da za ovaj kraj IMA NADE kada govorimo o megalomanstvu investitora ovih prostora i odsustva svakog primerenog osećaja!
Na platou ispred nove crkve posvećene St. Stefanu pravimo pauzu pred uspon. Vidi se put koji vodi iz pravca Taorskih vrela i Mravinjaca koji su dobili naziv po brdima koja ih okružuju, sa te strane ka Malom Povlenu. Čini mi se, da stvarno nigde nema toliko livada kao na Povlenu! Još su zelene, stabla olistala, iako prošarana bojama jeseni, čine ovaj kraj jedinstvenim. U daljini, nazire se vidikovac koga je, tako kažu, podigao neki političar iz ovog kraja čije ime nećemo pominjati. Delom je postavio i podlogu na put kako bi lakše došao do imanja. Sreća je kada se dosete političari da nešto urade u ovom kraju koji leži u tri opštine – Bajinoj bašti, Valjevu i Kosjeriću. Najgore je i najteže onima na razmeđu tih opština. Oni su ostavljeni na milost i nemilost vremenu i “prilikama” koje ih zadese. Postoje i Prilike, ali na drugom kraju Srbije u Moravickom okrugu u opštini Ivanjica. U svim ovim selima i tamo i ovde, vidno je osipanje stanovništva i odlazak iz ovog predivnog kraja.
Preko livade pa u šumu! Tako je počeo finalni uspon na Mali Povlen koji je uporan u svom trajanju nagiba tih nekoliko stotina metara koji nas dele do vrha. Staza, jasno obeležena, strma, uska ali ne tako teško savladiva. Nakon nekoliko minuta istrajavanja izlazimo na čistinu i gledamo barjak koji se vije na vrhu nasuprot markacije Malog Povlena. Uočili smo je još davno, sa Srednjeg Povlena. sada je tu, na dohvat ruke! Na vrhu, druga grupa planinara -PSD Železničar iz Novog Sada! Pozdravljamo se, upoznajemo, radujemo susretu! I ono što je u planini ostalo to je, da kada naiđeš na čoveka, kažeš “dobar dan” ili otpozdraviš ako ti se on prvi javi! Ti ljudi su zadržali taj način komunikacije koji se u gradu izgubio a ljudi se otuđili vrlo često i od sebe samih!
Naš drug Dobrivoje D., naš “DOBRI” kako volimo da ga zovemo, na silasku nam pušta muziku. Nekima to smeta, većini ne. Ljudi su se otvorili na vrhu! Puštaju da kroz njih prođe napor uspona i sa te strane imaju potrebu, neki da pevaju, neki da puste muziku i šale se, na račun svoj ili tuđ. Čuje se samo povremeno glasno “ARMATUREN” iz pravca Dobrog koji pokazuje mišiće uz glasan smeh! Domaćin, koji sređuje kuću na drugom ukrštanju puteva, kojim smo malo pre prošli, pozdravlja nas i doziva na čašicu! Prihvatamo njegovu čast i razgovaramo o svemu – životu, gradnji kuće, ostajanju na tom prostoru, opstajanju, ljubavi prema Povlenu. Pozdravljamo ga uz obećanje da ćemo mu se javiti kada sledeći put budemo peli Povlen! I hoćemo! Za nama u sada već crvenkastoj izmaglici, ostaje Mali Povlen. Do neke sledeće ture možda baš iz onog drugog pravca sa Visokih Taora! Biće PRILIKE!
PLANINA BLOG | foto: Croda Fiscalina di Mezzo 2765mnv. 