Tag Archives: Dusan Jankovic

REPUBLIČKA AKCIJA – POVLEN* I BEDEN

Beden / Foto: S. Gavrilovic
Logotip kluba PD Žeželj iz Kragujevca
Ovaj tekst i sve prilogu u njemu posvećujem prijateljima, planinarima PD ŽEŽELJ iz Kragujevca, koji su u povratku kući sa republičke akcije na Povlenu doživeli tešku saobraćajnu nesreću.

 

Boško Stanojević pokazuje kantarion. Pauza na usponu na Beden. / Foto: S. Gavrilovi

U dve nedelje bio sam dva puta bio na Povlenu. Oba puta sa PSK POBEDA. Prvi uspon sam imao sa Boškom Stanojevićem koji me je pozvao da sa njim vodim grupu planinara na Beden i veliki Povlen, kužnom stazom i koji je imao puno poverenje u mene prepustivši mi vođenje grupe na čemu mu se i ovim putem zahvaljujem! Prešli smo ukupno 13km sa visinskom razlikom od približno 400m po veoma vrućem danu. Za Beden smo se odvojili sa makadamskog puta koji dom PD Povlena povezuje sa Debelim brdom sa željom, da u okviru ture, svi koji su odlučili da krenu imaju jedan deo lepog uspona koji je sa ove strane kontinualan sve do samog Bedena.

Vernakularna arhitektura po meri ćoveka i njegovih potreba. Na livadama ispod Bedena. Foto: S. Gavrilovic

Posle serpentina kojima se penje nekoliko stotina metara, izašli smo na livade ispod samog Bedena i prošli pored pastirske kuće pravo pema vrhu i Bedenčićima – kamenjem grupisanim u mala brdašca po livadama podno samog vrha. Moja prijateljica Rada, rođena u tom kraju, objasnila mi je da su domaćini, čisteći livade napravili te male “tumuluse” koji podsećaju na brdašca posuta po livadama na vrhu a ceo krajolik dobio zasluženo, pored Bedena i svoj deminutiv – Bedenčići!

Sa Boškom Stanojevićem na Bedenu.

Plan je bio da se, posle Bedena, deo grupe koji je to želeo, odvoji i sa mnom dalje krene na veliki Povlen iz pravca srednjeg Povlena preko grebena i da se spustimo direktno do doma. Drugi deo grupe otišao je pravo do doma PD Povlen i tamo nas je sačekao. Cela ova tura nije teška i previše zahtevna ali pruža puno uživanje svima onima koji vole prirodu i Povlene a ne penju tako često ovaj pravac! Meni ostaje želja da popnem sve te vrhove u zimskim uslovima i zaokružim u potpunosti ovu divnu priču o Povlenima i Valjevskim planinama!

Deo grupe koji se popeo na veliki Povlen. Pauza na vidikovcu pre samog vrha. / Foto: S. Gavrilovic
Republička akcija na Povlenu. / Foto: S. Gavrilovic

Drugi uspon imali smo 28. jula sa Dušanom Jankovićem u okviru republičke akcijekojoj je prisustvovala PSK Pobeda  i koja je obuhvatala penjanje na Povlen preko tri staze, različite težine u odnosu na šta je zavisilo i vreme polaska na pojedine pravce i uspone. Akciji je prisustvovalo oko 300 planinara iz različitih klubova iz Srbije kao i gostiju iz Bosne.

Dan nam je počeo kašnjenjem zbog saobraćajne nesreće koja se desila u blizini Lazarevca te je ceo saobraćaj bio skrenut ka Ćelijama gde smo izgubili sat vremena u samom dolasku. Nakon kraće, već tradicionalne pauze u restoranu Duga, stigli smo do Debelog brda a odatle do doma PD Povlen nešto malo pre 11 časova – tačno pred polazak grupe kojoj je bio cilj da popne sva tri Povlena, obiđe lokalitet Ploča i tako zaokruži planinarski dan.

Neposredno pre početka uspona ispred doma PD Povlen. Budući planinci! / Foto: S. Gavrilovic
Nakon dodele nagrada najmlađima na trci neki od nas su se pridružili klincima u preskakanju bala sena. /Foto: Radmila Terzić

Uspon smo započeli već dobro poznatim smerom direktno ka velikom Povlenu, potom grebenski, pa preko livada ka srednjem sa koga smo se spustili do Ploča, obišli izvor na međi između malog i srednjeg Povlena gde smo dotočili vodu, napravili pauzu i odakle smo se razdvojili od grupe planinara koja se vratila u dom. Dušan mi je poverio deo naše grupe a sa Nadom, iz PD Povlen, koja je odlično vodila celu akciju ispred svog kluba,  dogovorio sam se da im pokažem deo grebenske staze koju sam peo sam pre nekoliko meseci i koja nije markirana a koju će, članovi kluba posle ove akcije, siguran sam markirati!

Janko, Vesna i S.G. na pauzi na grebenu velikog Povlena. / Foto: Rada Terzić

Sa nama su sve vreme bili i naši prijatelji iz PK Žeželj iz Kragujevca, kao i planinari iz PD Povlena koji u svom društvu, što me posebno obradovalo, imaju i najmlađe članove! Naš novi prijatelj Janko pratio nas je u korak u punoj snazi i svojoj vedrini iako ima tek 14 godina – možda i pravo vreme za početak ozbiljnijih uspona kojih će on, u to sam siguran, tek imati!

Pogled sa velikog Povlena. / Foto: S. Gavrilovic
Sa dragim prijateljem Kaletom iz PD Povlen na velikom Povlenu.

Prešavši grebenski deo prema livadi ispod malog Povlena, bilo mi je jako drago što sam ovaj deo staze podelio sa prijateljima! Taj uspon je dobar, planinarski, po kamenim gromadama koje podsećaju delom na grebensku stazu velikog Povlena ali sa znatno više detalja dok se pogled otvara na obe strane kose koju smo popeli. Pri tome je senovit, što je prijalo u vrelom letnjem danu i sačuvalo možda malo snage i zaliha vode koju smo svi pili u većim količinama nego inače.

Na srednjem Povlenu. PSK Pobeda, Beograd sa Dušanom Jankovićem

Mali Povlen smo popeli iz standardnog pravca a i ovaj put sam razmišljao o varijanti tog uspona sa drugih strana i sa većom visinskom razlikom. Na vrhu smo tradicionalno napravili malo dužu pauzu, novim članovima kluba i grupe ispričali o okolnim vrhovima i planinama koji su se lepo videli po vedrom danu. Grupa koju je  vodila Nada iz PD Povlena bila je odmah iza nas i malo se sporije popela uz strminu malog Povlena ali su svi planinari došli uspešno do vrha!

Na grebenu oštre kose prema malo Povlenu. / Foto: S. Gavrilovic
Na vrhu malog Povlena. / Foto: S. Gavrilovic

Poslednju pauzu, u spustu prema domu, napravili smo  na skretanju za Beden i odatle se relativno brzo našli ispred doma gde nas je čekao ručak koji se ceo dan krčkao u ogromnim kazanima a naravno, obradovalo nas je i Valjevsko sa kojim su neki od nas imali sreću da nazdrave na samom vrhu – na malom Povlenu – najvišem od sva tri Povlena.

Logotip kluba PD Žeželj iz Kragujevca – Preuzeto sa sajta: http://ritamgrada.rs/kragujevac/vesti/pd-zezelj-organizuje-osnovnu-skolu-planinarenja/

Planinari iz PD Žeželj sedeli su sa nama dobar deo slobodnog vremena i krenuli su nešto ranije od nas. Na delu puta, u blizini sela Rovni, na povratku ka Beogradu zaustavila nas je policija i obavestila da se desila teška saobraćajna nesreća u kojoj se prevrnuo njihov autobus i da ima povređenih planinara. Pored nas su u velikoj brzini prošli i pripadnici službe GSS-a, koji su, otprilike u isto vreme pristigli na mesto događaja i iako su nas pripadnici policije udaljavali, deo naše grupe odmah je otišao do dela puta gde se dogodila nesreća u želji da, ukoliko je potrebno pomognemo ali su zahvaljujući zaista profesionalnoj i munjevitoj intervenciji valjevskih službi hitne pomoći, policije i vatrogasnoj službi svi planinari bili već zbrinuti i odveženi do lokalnih bolnica i urgentnog centra u kojima im je pružena prva pomoć i gde su zbrinuti.

Ovaj, stvarno dobar planinarski dan, u najvećoj meri je obojilo ovo događanje ali je činjenica da su svi planinari iz Kragujevca zbrinuti i da su živi bila najznačajnija! Ovim putem se, mogu to da kažem lično ali slobodno i u ime svih ostalih koji su bili na toj akciji ZAHVALJUJEM valjevskim službama hitne pomoći, policije i vatrogasnoj službi, službi GSS-a kao i lokalnim novinarskim ekipama koje su maksimalno profesionalno izvestile o ovom događanju i ispratile ga u narednim danima. Danas sam upravo i stupio u kontakt sa planinarima iz Kragujevca i dobio informaciju da su svi dobro i da se pored svega oporavljaju.

Na kraju, pored prve i NAJVEĆE želje da se kragujevački planinari oporave što pre i pridruže nam se na narednim usponima, imam i jednu malu sugestiju za sve vas koji pratite ovaj blog, bilo da ste članovi klubova ili deo rukovodstva klubova. A to je da se na narednoj akciji koju bude organizovao PD Žeželj iz Kragujevca pojavimo u što većem broju ili da se organizuje jedna vanredna republička akcija na Gledićkim planinama u dogledno vreme kako bi podržali naše prijatelje u što većem broju!

Trenutno je naredna akcija PD Žeželj iz Kragujevca otkazana. http://www.pdzezelj.org/

Do narednog teksta svima vam želim VEDRO!

Na stazama Povlena. / Foto: S. Gavrilovic

Napomena: U ovom tekstu sam odlučio da ne pišem o problematici prevoza planinara do mesta gde počinju svoje uspone i mogućnostima da “biraju” autoprevoznike, tehničkoj ispravnosti vozila… Mislim da je to važna tema, da govori u velikoj meri o stanju u našem društvu i  njom treba da se pozabavimo svi zajedno u matičnim klubovima, udruženjima i svakako u Planinarskom savezu Srbije.

 

Advertisements

KUĆA ŽIVOJINA MIŠIĆA NA SUVOBORU

Rodna kuća vojvode Živojina Mišića na Suvoboru / Foto: S. Gavrilović

Pred sam kraj 2016. godine završio sam sa pisanjem i pripremama za štampu druge monografije arhitekata u izdanju MASA sa dr Zoranom Manevićem. Monografija arhitekte, profesora Aleksandra Radojevića, profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Arhitektonskog fakulteta u Podgorici i Banja Luci pokriva period od preko 40 godina rada na polju arhitekture.

Monografija prof. Radojevića / Foto: S. Gavrilović

Značaj ove knjige leži u činjenici da je profesor Radojević negovao specifičan odnos prema istorijskom i kulturnom nasleđu tokom cele svoje dugogodišnje i bogate karijere u okviru koje je isprojektovao, rekonstruisao i izveo 26 objekata muzeja na području Srbije ali i velikog broja drugih, značajnih arhitektonskih ostvarenja.  To ga čini jedinstvenim “graditeljom” ovih prostora.

U ovom prikazu, preuzetom iz originala rukopisa i knjige, predstavljam vam rekonstrukciju rodne kuće Živojina Mišića na padinama Suvobora a priloge i fotodokumentaciju za ovaj tekst sakupio sam na planinarskoj turi koju je organizovala PSK Pobeda – sa Dušanom Jankovićem 2016. godine u kojoj smo pešačili od Maljena do Ravne gore.

Napomena: Originalne planše preuzete iz Monografije. Autor teksta i fotografija: Srđan Gavrilović

Klikom na fotografiju možete pročitati tekst o rekonstrukciji kuće u celosti (prim.aut.)

Autori monografije:
dr Zoran Manević
Srdjan Gavrilović

urednik: Srdjan Gavrilović
graf. dizajn: Srdjan Gavrilović

Monografija je objavljena od strane MASA – Muzeja arhitektue Srbije.

Novine POLITIKA od 17.07.2017.

U današnjem izdanju POLITIKE (17.07.2017.  – http://www.politika.rs/scc/clanak/385021/Ploca-koja-je-otkrila-poreklo-vojvode-Misica ) u delu Kultura izašao je tekst o profesoru Aleksandru Radojeviću, njegovom dugogodišnjem radu i monografiji koju smo pisali dr Zoran Manević i ja. Predstavlja mi veliko zadovoljstvo činjenica da je baš kuća vojvode Živojina Mišića u naslovu teksta a moj lični i napor profesora Radojevića, da predstavimo sva dešavanja oko otkrića table sa originalnim prezimenom porodice Mišić rezultirali su činjenicom da su iz monografije upravo taj tekst i ta tema zauzeli naslovno mesto u našim najstarijim novinama! Zbog važnosti teme rekonstrukcije kuće Ž. Mišića, sa istorijskog, kulturnog, muzeološkog i arhitektonskog aspekta, insistirao sam da ona bude u monografiji predstavljena na 4 strane i zahvaljujem se ovim putem prof. Radojeviću na punoj podršci u toj želji!

Politika 17.07.2017. godine. Dodatak: Kultura
Isečak iz teksta gde se spominju autori monografije.

Autorska prava:

PLANINABLOG i svi tekstovi, logotipi, grafika, slike, audio materijal i ostali materijal na ovoj stranici (u daljem tekstu: Sadržaj), jesu autorsko pravo ili vlasništvo autora Srđana Gavrilovića (Autor). Korišćenje Sadržaja, osim na način opisan u ovim uslovima korišćenja, bez pisane dozvole vlasnika Sadržaja je strogo zabranjeno. Autor će zaštiti svoja autorska prava, svoja prava intelektualne svojine i ostala srodna prava, kao i druga prava, u najvećoj meri dozvoljenoj zakonom.

Obaveza je svih da ukoliko koriste fotografije ili delove teksta obavezno navedu Autora i stranicu sa koje je sadržaj preuzet.

Monografija: RADOJEVIĆ je zavedena u Narodnoj biblioteci Srbije pod ISBN 978-86-915505-2-3

MASA zadržava sva prava. Ni jedan deo ovog izdanja se ne sme reprodukovati, skladištiti u povratnom sistemu ili prenositi u bilo kom obliku ili bilo kojim sredstvima elektronskim, mehaničkim, fotokopirnim i sličnim bez prethodne dozvole izdavača i vlasnika autorskih prava.

(2) MUSALA – Rila

Musala sa Jastrepca/ Photo by S. Gavrilovic
Musala sa Jastrepca/ Photo by S. Gavrilovic

Sa mojim matičnim klubom PD POBEDA / vodič Dušan Janković / išli smo na Rilu i u okviru dvodnevne akcije peli se na Vazov vrh, o kome sam pisao u tekstu pre ovoga, obišli 7 rilskih jezera i po predivnom danu upoznali sve potencijale ovog nacionalnog parka, jednog od tri, koliko ih susedna Republika Bugarska ima.

Na usponu ka Vazovom vrhu (2685mnv) shvatili smo da se u Bugarskoj planinarenje izuzetno neguje i to po svim uzrastima, što je mene lično izuzetno obradovalo, da je infrastruktura domova izvanredno razvijena a stanje izgrađene suprastrukture više nego DOBRO! Kvalitet objekata i tipologija planinskih domova na izuzetno visokom nivou u poređenju sa domovima po Srbiji.  Svakako, samo par planinarskih domova ovde, ima taj potencijal za razvoj nekog ozbiljnijeg udomljavanja većih grupa planinara ili korisnika – izletnika a potencijali koji postoje, a ogromni su, nisu iskorišćeni ili su objekti devastirani, bez trenutne namene.  Objekti stoje u okruženju, zapušteni, dok ih ih zub vremena bez milosti nagriza – kao što je slučaj sa MUP-ovim objektom na Vršačkim planinama koji zjapi prazan dok PSD Železničar iz Vršca, na obroncima Vršačkog brega, nema objekat koji bi zadovoljio ni osnovne standarde. Bilo bi dobro te objekte, koji postoje i izgrađeni su, a trenutno nisu privedeni nameni, ustupiti pod razumnim uslovima, makar na korišćenje planinarskim društvima jer kuća koja stoji, u kojoj nema života, nestaje i propada vremenom bez ljudi u njoj!

Čuvar doline ispod Musale / Photo by S. Gavrilovic
Čuvar doline ispod Musale / Photo by S. Gavrilovic

I između ostalog, tema ovog bloga nije samo veličanje i pisanje o lepotama planinarenja, već će se on baviti i realnim poteškoćama koje ovaj vid rekreacije, verovatno jedan od najboljih,  kod nas ima, i sa kojim se suočavaju ljudi u okviru Saveza i planinarskih klubova pri čemu je interesovanje za ovakav vid aktivnosti i kod nas i u svetu rastuće!

MУСАЛА / MUSALA / Musalla(h) mesto je molitve i predanja višim sferama – Božanskim. Ovo ime, najviši vrh Balkana duguje Turskim osvajačima koji su tako nazvali ovaj vrh kako bi bili, u svojim molitvama “bliži Alahu” u svojim molitvama.  Musalla u formalnom smislu znači mesto “opasano zidom sa MIHRABOM (niša u zidu), na kome postoji uzdignuto mesto za HATIB (Imama) na kome se održava poseban SALAT (molitva). Musalla predstavlja jedan o 4 osnovna tipa prostora za obavljanje namaza u islamu.” (Izvor : bs.wikipedia.org/wiki/Musalla). Ne čudi odatle ideja da se ovom vrhu doda epitet poželjnog mesta za molitvu, ideje koja u sebi ima pogled i doseg kompletnog područja Balkana. Ovaj molitveni vrh,  ranije se zvao TANGRA a u periodu od 1947-1962 nosio je ime Staljin po Josifu Staljinu, predsedniku tadašnjeg SSSR-a.

"Sfinga" iznad doma Musala / Photo by S. Gavrilovic
“Sfinga” iznad doma Musala / Photo by S. Gavrilovic

Uspon na Musalu smo počeli žičarom iz Boroveca, vožnjom koja traje 30-tak minuta do Jastrebca od koga praktično, na ovaj način, počinje uspon. Druga varijanta je da se markiranom stazom krene iz Boroveca i dođe praktično do istog mesta do koga izlazi žićara ali uz uspon za “zagrevanje” u kome se savladava visinska razlika od 1.000mnv što je definitivno opcija za neki naredni put! Treba imati u vidu činjenicu da se ovaj deo uspona često koristi u zimskim uslovima radi čuvanja snage i uštede u vremenu! Takodje, usled procene kapaciteta grupe, ponekad je poželjnije koristiti ovaj način uspona do prve tačke.  Dolaskom na Jastrebac gde se izlazi iz žičare,  (2360mnv) započinje deo puta koji ide prema domu Musala / Хиша Мусала / koji traje sat vremena i koji je bez značajnijih visinskih razlika. Put se koristi i za dostavna vozila i preseca ski staze kojih je veliki broj u ovom delu Rilskog masiva.  Tu se pravi i prva pauza pred nešto malo zahtevniji deo uspona prema domu Lednička jezera.

Musala! / Photo by S. Gavrilovic
Musala! / Photo by S. Gavrilovic

Novi dom je još uvek u izgradnji i deluje da je tako, u završnoj fazi već nekoliko godina. Ispod novog doma, skoro neprimetno stoji drvena kuća, brvnaka koja me je privukla zbog svojih specifičnosti izgradnje. Naizgled obična brvnara, sada već oronula i van upotrebe, stoji u blizini jezera. Oko prozora, sa bočnih strana, ima ispade u formi “koševa” za koje nisam bio siguran čemu služe dok nisam prišao i shvatio da je taj deo, sa obe strane tog nevelikog objekta napunjen KAMENJEM!!! odmah sam shvatio da se radi o zaštiti od nanosa snega i eventualnih lavina koje ovako dodatno učvršćuju kuću!

Najstariji planinarski dom u Republici Bugarskoj! Pažnju privlače ojaćanja oko prozora - koševi ukrštenih oblica ispunjeni kamenjem postavljeni sa obe strane objekta radi statićke stabilnosti i učvrčćenja objekta te kao zaklon od snežnih nanosa. Objekat je građen 1924-25.
Najstariji planinarski dom u Republici Bugarskoj! Pažnju privlače ojaćanja oko prozora – koševi ukrštenih oblica ispunjeni kamenjem postavljeni sa obe strane objekta u punoj visini radi statićke stabilnosti i učvrčćenja objekta te kao zaklon od snežnih nanosa. Svi ostali detalji su klasični detalji za drvene konstrukcije kakve često srećemo i u narodnom neimarstvu na našim prostorima. Interesantan detalj je i odvajanje dela “kuće” – donje etaže od gornjeg dela “tavana” objekta fizički, bez unutrašnje veze! Objekat je građen 1924-25.

Taj princip nisam video nigde u okviru narodnog neimarstva na ovim prostorima i to me je posebno zainteresovalo! Gornja zona – tavan, odvojenim stepenicama vezana je za tlo dok se u donju prostoriju ulazi sa druge, kraće strane objekta. Ova kuća, koju zapravo NIKO nije ni primetio iz grupe koja je išla na ovu turu NAJSTARIJI je planinarski DOM u Bugarskoj i na Rili – Клековата хижа! Sagrađen je u periodu od 1924-25! Znači skoro dvadeset godina posle prvog planinarskog doma u Srbiji! Nakon njega sagrađen je dom Skakavica, takođe na Rili.

Ledeno jezero ispod Musale / Photo by S. Gavrilovic
Ledeno jezero ispod Musale sa domom / Photo by S. Gavrilovic

Put od doma Musala do doma Lednička jezera počinje nešto jačim ali kratkim usponom između kamenih gromada. Za nekih sat vremena umerenog hoda, po dobrim vremenskim uslovima, dolazi se do doma Lednička jezera, usponom koji ne traje predugo i uz povremeno penjanje kroz poslagane gromade. Dom je smešten na (2715mnv) i tu pravimo  drugu pauzu i polako se sakupljamo za finalni deo oštrog uspona ka našem cilju – vrhu Balkana – MUSALI! Ledničko jezero koje se nalazi odmah iza doma jezero je na najvišoj nadmorskoj visini na Balkanu. Malo više od dve stotine metara do vrha mogu se savladati na dva načina. Prvi je nešto lakši i krećete se sve vreme markiranom stazom i polako serpentimana penjete do vrha. Drugi, delom deli prvi pravac da bi se preko grebena odvojio i opet u nekom trenutku spojio sa prvom stazom i finalizovao uspon u završnom delu do vrha! Drugi pravac se preporučuje za uspon ali ne i za silazak i obezbeđen je sajlama koje olakšavaju penjanje i osiguravaju planinarski put.

Musala - markacija na vrhu / Photo by S. Gavrilovic
Musala – markacija na vrhu / Photo by S. Gavrilovic

Na vrhu se nalazi meteorološka stanica sa pratećim objektima i dom u kome vas čekaju čaj i piće – ukoliko ste spremni da stojite u podugačkom redu! U suprotnom, po ovako lepom danu, kakav smo mi, za uspon sa Dušanom Jankovićem koji je uspešno vodio grupu ispred PD POBEDE imali, treba iskoristiti svaki trenutak. Pogled je predivan i prema Jastrepcu, pravac iz koga smo došli, i prema Maljovici (2729mnv) koju bih svakako voleo da popnemo u nekom narednom periodu!

Snimak sa vrha Musale na grupu planinara u oblacima koji se navlače preko nas
Snimak sa vrha Musale na grupu planinara u oblacima koji se navlače preko nas

Kroz oblake koji se navlače pomaljuje se Vazov vrh i ubrzo nestaje!  Srećemo se sa planinarima iz Republike Srpske na vrhu, gore je veliki broj Bugarskih planinara, preveliki zapravo i to može predstavljati problem pri silasku u toku ovog najstrmijeg dela staze.

Odmor / Photo by S. Gavrilovic
Odmor /  Zigi, Sladjana, Dule… MUsala vrh! Photo by S. Gavrilovic

Iz Bugarske nosim predobro iskustvo! Svakome preporučujem ovu turu! Staze su odlične! Domaćini ljubazni! Predusretljivi! Možda gužva na stazi prevelika ali ima datuma kada je ovo u Bugarskoj vreme za uspon na Musalu! Priroda je veličanstvena, očuvana! Usponi izbalansirani sa velikim brojem usputnih tačaka na kojima možete odmoriti, zastati, napuniti vode! Ovo je tura na koju možete poneti MANJE vode od uobičajenih tura! Dva izvora su na stazi – jedan pre doma Musala a drugi odmah ispod doma Ledena jezera! Čitam ovih dana zapis sa uspona na Rilu PD POBEDE 2010 – Zimski uspon! O tome sam i sam razmišljao dok sam bio gore! Pitam se kakav je taj uspon na planini i ka vrhu na kome su zime duge i hladne a leta kratko traju sa niskim prosečnim temperaturama! Musala ima alpsku klimu sa najnižom prosečnom tepmeraturom na vrhu za celu godinu u Bugarskoj -2.5C!

PD POBEDA sa Dusanom Jankovicem - Musala (2925mnv), 02.08.2015. Rila, Bugarska
PD POBEDA sa Dusanom Jankovicem – Musala (2925mnv), 02.08.2015./ Planinari iz kluba Čelinac iz Rep. Srpske sa nama na fotografiji kao i nekoliko planinara iz Bugarske.  Rila, Bugarska

Za kraj ovog divnog puta… Po nekoj legendi sa Musale se vidi Egejsko more! Zbog zakrivljenja Zemljine lopte ipak nije tako, ali se sa Musale vidi DUBOKO u svemir! Preduboko u prostor iznad nas – bliže molitvi, za neke Bogu a za neke drugim svetovima, nama još uvek nepoznatim! Zato i delim sa svima vama link ka sajtu ASTRONOMSKOG MAGAZINA sa prelepim fotografijama koje su ti ljudi u svojoj ekspediciji ka Musali napravili! http://www.astronomija.co.rs/blog-am/8008-rila-musala-bugarska-i

Preuzeto sa sajta: http://www.astronomija.co.rs/blog-am/8008-rila-musala-bugarska-i
Preuzeto sa sajta: http://www.astronomija.co.rs/blog-am/8008-rila-musala-bugarska-i

 

(1) RILA – SEDAM RILSKIH JEZERA / OD LEGENDE DO DANAS

RILA - 7 Rilskih jezera / Photo by S. Gavrilovic
RILA – 7 Rilskih jezera / Photo by S. Gavrilovic

LEGENDA:

Nekada davno, pre nekoliko miliona godina, puno pre nego što su Zemljom hodali ljudi, u planini, na današnjoj Rili živeli su divovi! Dvoje divova, mladi par, muž i žena napravili su gore svoj dom i u njega uneli ljubav i lepotu stvorivši sebi veliki i udobni svet. Dom je bio topao, osunčan, prostran i lep i nije bilo živog bića koje nije bilo zadivljeno njegovim izgledom. Na žalost, jednoga dana, čuvši za takvu lepotu, zle sile su ušle u njihovu dom. Kada su ugledale toliku ljubav, radost i toplinu, ljubomorni na takvo predivno mesto, porodičnu sreću divova, ljutito odluče da unište sve i zauvek izbrišu njihovu ljubav!

Div / Preuzeto sa sajta: http://ashsilverlock.com/2012/08/03/when-giants-walked-the-earth/
Div / Preuzeto sa sajta: http://ashsilverlock.com/2012/08/03/when-giants-walked-the-earth/

Poslale su crne oblake, jake vetrove, razorne zemljotrese koji su potresli planinu i otvorili zemlju. Mladi div je branio svaku vlat trave, svako živo biće, cvet, odbijajući silovite napade zlih sila. Međutim, njegova borba je samo dodatno raspirila mržnju zlih sila i one odluče da u potpunosti sprovedu svoj pakleni plan, unište sreću mladog para i dovrše svoj započeti posao. U teškoj borbi protiv zlih sila, mladi div na posletku gubi svoj život a zle sile, zadovoljne obavljenim poslom, napuštaju planinu ostavljajući za sobom pustoš, obrušene litice i pretužnu mladu ženu!

Njena tuga je bila prevelika a beskrajne suze koje su potekle iz njenih očiju, niz grebene i prevoje prema dolinama smeštenim između planinskih vrhova tu su se zadržale formirajući kristalno čista i hladna jezera.

Ispred jednog od tih jezera, koje danas nosi naziv “bubreg”, postoji ogroman kamen na putu ka dolini u kojoj se nalazi jezero okruženo strmim liticama. Prema legendi, to su dvoje okamenjenih ljubavnika koji čuvaju svoj dom u večnosti.

(Sa Bugarskog preveo i prilagodio S.G.)

RILA:

Put ka Vazovom vrhu / Photo by S. Gavrilovic
Put ka Vazovom vrhu / Photo by S. Gavrilovic

Sadašnje ime planine Rila datira iz perioda V veka n.e. Prvobitni naziv – Donuka, Dunkas, Dounkas a nešto kasnije i Roula Trakijskog su porekla. Naziv Rila u prevodu znači “mnogovodna planina” aludirajući na izvore vode i reka. Reke Iskra, Marica i Mesta izviru na Rili koja predstavlja ujedno i najznačajniji hidrološki potencijal ovog prostora koji deli Bugarsku na dva “basena” – crnomorski i egejski. Srednja nadmorska visina Rile iznosi 1487mnv a ceo kompleks nacionalnog parka Rila deli se na Istočnu Rilu – Musalanski deo na kome se nalazi ujedno i najviši vrh Balkana Musala (2925mnv), Centralnu Rilu sa najvećim brojem ledničkih jezera, Severozapadnu Rilu – Maljovišku Rilu koja predstavlja tipičan primer alpskog izgleda planinske formacije, Jugozapadnu Rilu i Lakatišku Rilu koja je najseverniji deo Rile ujedno i najniži.

Planovi Rile / Photo by S. Gavrilovic
Planovi Rile / Photo by S. Gavrilovic
Ispred doma Rilska jezera/ Photo by S. Gavrilovic
Ispred doma Rilska jezera/ Photo by S. Gavrilovic

PD POBEDA je organizovala odlazak na Rilu 31. Jula 2015. Vođa grupe planinara iz Beograda je Dušan Janković. Nakon nekoliko sati putovanja iz Beograda, prelaska granice i putovanja kroz Bugarsku, novim i dobrim putem, do odvajanja za Saparevu banju krećemo ka Paničištu odakle počinje planinarska tura. Konačno smo na Rili! Posle kratkih priprema za pešačenje i rastezanje nakon višesatnog sedenja odlazimo do uspinjače koja će nas prevesti do doma “Sedam jezera” koji se nalazi na 2110 mnv. Već se u 8 sati napravila poprilična gužva ali to nam je, čini mi se, donekle i odgovaralo da saberemo utiske sa puta koji je protekao bez većih problema i zadržavanja na granici. Prvi susret sa Rilom je lep! Vreme je savršeno za planinarenje! daleko smo od vreline koju nam je priredilo ovo leto! Temperatura idealna oko 15-18 stepeni! Oko nas gusta borova šuma koja opasuje proplanak na kome je žičara koja nas vozi gore do doma. Oseća se miris pinije u vazduhu. Oko nas velike grupe planinara – iz Bugarske pretežno – SVIH UZRASTA! Ono što sam odmah primetio bila je činjenica da je puno male dece! U proseku od 5 – 8 godina! Retko se sreće toliko klinaca planinaca kod nas sem na određenim turama namenjenim deci ili u okviru Dana čistih planina koji nas očekuju u septembru! To je bio, sutradan se pokazalo, utisak koji nas je pratio oba dana na usponima! Veliki broj dece i mladih ljudi koji se bave ovom aktivnošću! Koristimo vreme da proučimo table, oznake i markacije na stazi koja nas očekuje. Čitam podatke o vrstama i planinaskim vrhovima, karakteristikama Nacionalnog parka Rila – jednog od tri u Republici Bugarskoj.

Planinci na Rili / Photo by S. Gavrilovic
Planinci na Rili / Photo by S. Gavrilovic

7 JEZERA:

Vožnja žičarom traje oko 25 minuta i završava se na platou ispred planinarskog doma. Dom je ozidan i već na prvi pogled zaključujem da se u Bugarskoj puno pažnje posvećuje planinarenju! Elementi arhitekture u potpunosti odgovaraju po karakteru okruženju u okviru koga se nalazi dom. Materijali, fasada, pažljivo odabrana pozicija u odnosu na okolne vrhove i eventualnu pretnju od snežnih nanosa i lavine. Sve je lepo uklopljeno u ovaj fantastičan pejsaž koji će tek da nam otkrije svoju lepotu koju smo naslućivali prilazeći žičarom. Od doma, nakon kraće i prve prave pauze na putovanju, krećemo strmim ali kratkim usponom na plato livada po kojima idemo dalje ka Vazovom vrhu (2689mnv) koji je naš današnji cilj. U tom putu prolazićemo pored sedam Rilskih jezera, preko Razdele! Neka ćemo dodirnuti, neka videti sa okolnih vrhova. Već sada znam da je ovo planinarska tura koju ću ponoviti! Ovakvo mesto ne izlazi iz oka! Ostaje duboko usađeno u memoriju ali rađa i želju za ponovnim dolaskom, detaljnijim obilaskom.

Gorsko oko/ Photo by S. Gavrilovic
Gorsko oko/ Photo by S. Gavrilovic

Svako od jezera nosi naziv po određenoj osobenosti koje poseduje. Najviše jezero – SUZA, neposredno pred izlazak na finalnu zaravan koja vodi ka Vazovom vrhu, uz koju je uspon poprilično strm a započinje na poziciji gde put preseca jedan od rilskih vodopada koji se sliva sa okolnih vrhova, dobilo je naziv zbog čistote i kristalastosti vode. OKO ili SRCE kako ga često nazivaju, u formi je OKA a i najdublje je rilsko jezero – 37.5m dubine. Ono je ušuškano između planinskih vrhova i zbog specifičnosti pozicije u njemu se prelivaju nebo, zemlja i večiti sneg i na poseban način prave fuziju elemenata na površini vode. Jezero BUBREG je jezero sa najstrmijim liticama koje se uzdižu direktno iz njega natkriljujući ga pomalo preteći i mesto je na kome se nalazi kamen spomenut u LEGENDI o Rilskim jezerima. Njemu smo prišli i dodirnuli ledenu vodu. BLIZANCI su najveće jezero od svih sedam jezera i zapravo su to dva bliska, uskim pojasom vode spojena jezera. TROLIST je nepravilnog oblika u formi trolista sa ne toliko visokim liticama oko jezera. RIBNO jezero je najpliće a severozapadno od njega je smeštena kuća – planinarski dom “Rilska Jezera”.  DONJE jezero je najniže i iz njega izvire rečica Džerman.

Iznad
Iznad “bubrega” / Photo by S. Gavrilovic

Pored ovih imena jezera imaju  i druga imena nastala u narodu. Tako je OKO Čanak bara, BUBREG Kara bara, TROLIST Srednja bara, BLIZANCI Čifta bara, dok RIBNO i DONJE nemaju nikakvo dodatno ime.  Na obroncima jezera, u daljini sa staze kojom naša grupa PD POBEDE ide ka vrhu, vide se šatori planinara koji ovde borave po nekoliko dana penjući se, istražujući prostor pošto je cela lokacija pogodna za planinarenje a stepen tehničke težine na ovom usponu nije veliki. Staza je odlično obeležena, markirana i putokazima naznačena. Postoje i zimski graničnici zbog velikog snega raspoređeni po zonama gde je to neophodno. Broj ljudi na stazi i njihova oprema – od rekreativaca do planinara sa opremom pogodnom za ovakve uspone, govori o tome da je ovo period godine kada je idealno ići na ovakav uspon i doživeti ovaj prostor sa svim njegovim lepotama. Neki drugi “đavo” u meni govori da je još interesantnije zimi, tehnički je sigurno teže a manje ljudi na stazi koja je izuzetno lepa!

Kamena skulptura (S.G.) Rila 01.08.2015.
Kamena skulptura (S.G.) Rila 01.08.2015.

Iznad OKA krećemo preko planinske livade ka Vazovom vrhu sa koga ćemo imati prilike da vidimo druge masive i posebno interesantan Maljovički deo Rile sa svojim “nazubljenim vrhovima” – najalpskiji deo masiva Rile! Na mapi saznajemo da je moguće napraviti kružnu turu po vrhovima koja bi sigurno trajala ceo dan ako ne i duže sa spavanjem i bivakovanjem. Na putu ka Vazovom, nailazimo na ukotvljeno ZVONO koje je tu postavljeno zbog magle koju smo i sami doživeli usled brzog navlačenja oblaka i pored činjenice da je dan bio prilično vedar! Od OKA do Vazovog vrha ima nekih pola sata do 45 min. hoda i taj deo staze sem jednog kratkog, malo jačeg uspona zaista nije težak!

Zvono ispod Vazovog vrha / Photo by S. Gavrilovic
Zvono ispod Vazovog vrha / Photo by S. Gavrilovic

Ivan Vazov (Иван Вазов 1850-1921), po kome je nazvan Vazov vrh bio je Bugarski pesnik, pisac, pripovedač, član Bugarske Akademije nauka i umetnosti a kasnije i aktivni učesnik u političkom životu Bugarske nakon njenog osamostaljivanja. Pisao je pored ostalog i o lepotama Rile: “Tvrđava izdignuta u oblake, sa namerom iskrojeni granitni bastioni”… njegov su pogled i opis masiva Rile. Sa Vazovog vrha vidi se Musala – najviši vrh Balkana, na koju ćemo se popeti dan kasnije. Krije se iza oblaka pa se njen vršak ponovo pojavljuje i nestaje u izmaglici da bi navlačenjem večeg fronta oblaka u potpunosti nestao. Podseća svojim “šiljkom” na naš Rtanj, ovako iz daljine… Maljovica (2790mnv) se pruža ispod nas, sa leve strane, odmah iza nje veliki Kupen (2731mnv) pa veliki Mehit (2567mnv). Celo područje srednje Rile jako lepo se vidi. Iako je vetar u jednom trenutku počeo jako da duva brzo se smirio. Pravimo dužu pauzu dok se grupa polako okuplja. Okolno stenje se strmoglavo spušta neposredno ispod vrha. Opet, ima prostora da se sedne, uživa u fenomenalnom prizoru koji se otvara ispod nas. U daljini se vide neka druga jezera. Ima ih ukupno 150 na Rili!

Planinska masa/ Photo by S. Gavrilovic
Planinska masa/ Photo by S. Gavrilovic
PD POBEDA sa Dusanom Jankovicem na vrhu Ivana Vazova (2689mnv) 01.08.2015. - Rila, Bugarska
PD POBEDA sa Dusanom Jankovicem na vrhu Ivana Vazova (2689mnv) 01.08.2015. – Rila, Bugarska

U silasku ka domu Rilska jezera sakupljaju se oblaci. Ispred nas nestaje pejsaž kome smo se divili pre samo sat vremena. Imali smo puno sreće. U grupama kroz oblake naziru se grupe planinara na vrhovima kako prave pauzu odmah iznad OKA. Tu smo i sami pravili pauzu da se okupimo pre finalnog dela uspona na Vazova  vrh. Oko nas je na sve strane bilo poslagano kamenje u formi kupe. Verovatno deo nekog verovanja. Možda deo nekog paganskog rituala koji se zadržao u ovoj formi! Možda, jednostavno za sreću! Sagradio sam svoju “grupaciju” koja je okrenuta ka BUBREGU koji se vidi kroz “nišan” kamenih ploča paralelno postavljenih.  Sve je ovde prepuno simbola!

Planinari na usponu ispod Vazovog vrha / Photo by S. Gavrilovic
Planinari na usponu ispod Vazovog vrha / Photo by S. Gavrilovic

Polako se spuštamo zbog poprilične gužve na stazi. Izlaskom na zaravan u ravni BUBREGA već je lakše. Tu se grupe razilaze i moguć je povratak desnom stazom koja je kamenita, nešto teža i vodi naniže pored BLIZANACA a izlazi neposredno ispod doma. Početak te staze je odmah posle mostića ispod vodopada. Leva staza vraća se istom trasom kojom smo došli. Nešto je lakša  za hodanje a vidici se opet pojavlju pošto se oblaci razilaze. U domu ima dovoljno mesta za sedenje i odmor . Moguće je uzeti i ručak u okviru menze koja radi u domu. Poseduje i caffee bar. Na otvorenom delu je nešto neprijatnije zbog strujnog generatora koji je uz sam dom i koji nesnosno bruji! Ispod strehe su se uselile laste. Igraju se i vitlaju kroz vazduh oko doma. Primećujem da su ispod svakog prozora napravile svoje gnezdo. Nemoguće ih je uloviti objektivom. Pravimo dogovore za sutra.

Maljovica - Rila / Photo by S. Gavrilovic
Maljovica – Rila / Photo by S. Gavrilovic

Žičarom se spuštamo prema Paničištu. Pravac Borovec gde smo smešteni, preko Samokova, rudarskog mesta koje u svom imenu nosi imenicu “KOVA” – RUDA ili RUDNIK. Rila je bogata Olovom i Cinkom, mineralima i termalnim vodama. Setio sam se Labina u Istri  (HR) i transparenta Labinskih rudara – KOVA JE NASA!  Ne “Š” nego “S” !(Rudnik je naš)… Opet toponimi ovih prostora koji u velikom luku povezuju prostore Balkana spajajući meridijane isprepletene jezicima, životima i istorijom prostora. Ujutro se penjemo na Musalu! (nastaviće se)

Dolomeni / Photo by S. Gavrilovic
Dolomeni / Photo by S. Gavrilovic