Tag Archives: Rtanj

RTANJ – ISTOČNI GREBEN

ISTOČNI GREBEN na početku uspona/ Foto: S. Gavrilovic

Rtanj! Moj deseti uspon, jubilarni. Gledam čika Boška na vrhu i pitam ga –  koji je ovo vama put? Gleda i smeje se – “Sine planinarim ceo život!”. Danas smo ceo dan proveli zajedno na ISTOČNOM GREBENU nas dvojica. Želeo sam da mi ovaj uspon bude drugačiji od standardne južne strane kojom često idemo. Ostao je još zapad. Gledao sam ga par sati kasnije iz sela Lukovo i razmišljao o toj strani.

Pravac ka istočnom grebenu/ Foto: S. Gavrilovic

Dan je počeo otkazivanjem ljudi koji su se prijavili na uspon! U Beogradu pada kiša celu noć, prognoza je loša. Imam bol u nozi od povrede sa trčanja oko Ade. Nema šanse da ostanem kod kuće, kakva crna kiša! NEĆU! Mogu da se popnem, ne boli toliko. Znam granicu do koje mogu. Rtanj sam peo, znam da je naporan za ovakvu povredu, dva dana sam odmorio i znam da mogu. Nemam trunku sumnje.

Kao iz zavičaja.. Trešnje…/ Foto: S. Gavrilovic

Celim putem nas prati kiša. Dolazimo do skretanja za Bogorodicu, tridesetak km od Rtnja i autobus staje. ‘Puko mu kaiš kaže Miško! Ono kada je sve danas protiv ali nekako znaš da će biti sve OK na kraju dana. Čekamo da dođe “neko” da popravi autobus i stojimo pored dok “Miško” nevešto petlja oko motora, čangrlja ključem, vuče, cima. Nešto mi ne da mira ta stenčuga ispred nas sa druge strane puta. Ovde nisam od pomoći! Odem do Vesne N. i kažem joj da idem gore. Ako nešto ne mogu to je da stojim ovde i ne radim ništa! Navukla se sumaglica, kišica tu i tamo pada i nas dvoje krećemo da osvojimo “gromadu” preko puta. Uspon je oštar i pomalo klizav ali idemo jako polako i posle par minuta smo na vrhu gde nas čekaju KAMION i OGROMNA kamionska guma  sa antenama! Nadrealan prizor kao iz filmova Nikite Mihalkova!  Ostajemo samo par minuta gore rasterujući sumaglicu željom da vidimo manastir Bogorodicu preko puta.  Nemamo sreće. Jako pažljivo  se spuštamo niz strminu do grupe i usput beremo trešnje koje su se sakrile iza jedne stene u zaleđu gromade. Često mi se Sumatra Crnjanskog pojavljuje u mislima dok penjem vrhove u našim krajevima. Često imam osećaj zaokruženosti osećanja i pejzaža u jedinstvenu celinu. Trešnje, ovako skrivene baš su takav motiv, detalj u sivilu kišnog dana koji razvedrava.

Over the top! Avioni kamioni i po koja guma! Foto: S. Gavrilovic
Stenčuga – sa Vesnom N. na vrhu / Foto: Sandra

Krenuli smo na uspon sa zakašnjenjem od sat ipo vremena iz naselja Rtanj! Trebalo je da idemo sa ogrankom PSK POBEDE iz Mionice ali su oni već pošli prema vrhu. Idemo standardnom rutom do ispod Šiljka – južnim pravcem. Čika Boško je malo ispred mene, ne pravi pauze jer bi izgubio snagu kaže. Odvojili smo se od sporije grupe. Gledam istočni greben i pitam ga kuda će ka vrhu – ja sa istoka kaže, kroz bagremar pa polako ka grebenu. Napravio sam kratku pauzu. Prebrzo sam popeo prvih 500m. Imam vremena da fotografišem, ovoga puta tražim drugačije motive. Rtanj ih je prepun. Gledam istočni greben i znam da ću tuda! Bagremar… Tražim prostor za prolaz i očekujem Boška negde ispred sebe.

Izašao sam na prvu čistinu već posle par stotina metara i odlučujem da se po izohipsi malo spustim u pravcu severne strane – možda ugledam Boška. Shvatam vrlo brzo da se on isključio negde dalje sa južne strane i krećem na uspon po gromadama. Moja lična MARLERA*! Gledam u daljini i vidim grupu koja pravi pauzu na proširenju odmah po izlasku iz šumovitog dela. Jako su mi daleko. Istočna grbina liči na pognutog zmaja koji je savio rep i sprema se da ga odapne svom snagom prema pretnji. Možda tera oblake? Pre verujem da se u njima krije a u stenama svija gnezdo. Ljušture njegovog repa okamenile su se u snu u kome je eonima. Možda čuva čarobnjakov plašt i relikvije? Možda opet, samo sanja i pušta nas da po njemu pregazimo na putu ka vrhu.

Tvrdo i meko/ Foto: S. Gavrilovic

Shvatam da sam našao pravac koji je jednostavno fantastičan. Na samom početku sam ugledao staru markaciju, izbledelu i zaboravljenu! Izašao sam na pravo mesto, na sam početak oštrog uspona prema vrhu i procenjujem da ću se sve vreme peti upravno na izohipse. O povredi i ne mislim! Nestao je svaki bol i imam vremena da pravim fotografije. Ovde nebo podseća na isklesani kamen istočnog grebena! Ovde je SVE u sazvučju! Ovde je sve kako treba da bude! U sebi brojim i shvatam da sam na svom 10. usponu na Rtanj! Pod nogama mi je grebenska staza koja polako krivuda oštrim piljcima prema vrhu. Daleko, jako daleko od mene, vidim čika Boška koji je skrenuo sa južne strane i po livadama koso ide ka grebenu.

Boško/ Foto: S. Gavrilovic

Srešćemo se negde, par stotina metara ispod vrha. Dan je savršen za penjanje! Ono ludo vreme koje nas je dopratilo otvorilo je prozore Suncu koje divno greje i osvetljava pejsaž. Savršeno je i za fotografiju! Difuzno svetlo. Oblaci se prikupljaju jako daleko od nas i nema bojazni od brze promene vremena. Berem čuvarkuću koju ću zasaditi kod sebe. Ne radim to inače, ali ovu priliku nisam želeo da propustim! Greben se polako otvara ispred  i tražim put po samoj ivici. Ovo mi je, posle uspona sa Milivojem Tomićem, koji me sa PD Jasenicom prvi put vodio na Rtanj severnom stranom, najlepši uspon na ovu planinu! Vizure i detalji u potpunosti novi, planina se otvara sa strane koju nikada nisam video. Moćni Rtanj i njegove vertikalne izvodnice! Odavno sam prestao da mislim na čarobnjaka koji ovde živi, okružio me je svet kamenih skulptura, flore i insekata koji se tu i tamo pomaljaju ispod zelenog pokrivača, svet oblaka iznad. Ima nečega između oblaka i kamenova na ovoj planini! Ima nečega i između planinara i ove planine! Ozbiljno je ovo mesto! Crpi energiju iz lepote okolnog pejsaža nad kojim dominira svojim vrhom – ŠILJKOM!

Zid!/ Foto: S. Gavrilovic

Sa čika Boškom se susrećem ispod “zida” koji odvaja grebenske strane – južnu i severnu i odatle on vodi polako svojim ritmom koji uprkos njegovim godinama nije slab! Govori mi šta da gledam, kako da biram pravce na usponu, uči me nekim stvarima koje mi ranije niko nije rekao. Volim da osetim kamen ispod cipele a ovo mesto mi to pruža na najbolji mogući način. Delove i neke detalje penjem polako, ne zbog težine već iz želje da iskoristim ovaj uspon na najbolji mogući način! A uspon ovom stranom nije lagan! Zahtevan je i potrebna je koncentracija! Potrebna je snaga za savladavanje visinske razlike na ovaj način. Trasa ja kraća ali je razlika 500m znači strmiji uspon! Stranice severne strane polako se otvaraju ispred nas i polako se približavamo vrhu! Iz ove perspektive, srušena crkva na vrhu izgleda skroz drugačije. Njene razvaline utapaju se u strminu na kojoj se ističe i koja ponire strmoglavo prema rudniku ispod planine.

Ispod vrha/ Foto: S. Gavrilovic

Polako izlazimo na vrh.

Sa čika Boškom nakon istočnog pravca na vrhu
PSK POBEDA na vrhu – deo ekipe! 21.05.2017./ Foto: S. Gavrilovic

Na silasku sa vrha pozvao sam Vesnu da nam se pridruži. Dule Janković nam je dao dozvolu da krenemo zajedno istočnim grebenom dole. Pejzaž se još jasnije ocrtava jer su se oblaci polako razišli u daljini. Devica se sada vidi u izmaglici, Oštra čuka stidljivo čkilji iznad oblaka. Po koja kap kiše pomoli se iz oblaka koji je neposredno iznad nas. Kao kada ti neko poželi sreću za sve naredne uspone! Ova planina zna da je volimo, siguran sam nekako u to, čak i kada je surova prema ljudima, drveću u zimu, kada podeli lekcije i podseti nas koliko smo maleni naspram prirode i njene snage a opet, kadri da se popnemo gore da bi bili bliže oblacima od kojih je i sama nekako satkana i u kojima se kupa svojim vrletima, koje raspršuje u pufne i posipa po oštrim bridovima Šiljka.

Iz Lukova – severna strana/ Foto: S. Gavrilovic

Do narednog teksta želim vam svima VEDRO!

Napomena: Ostale fotografije sa uspona možete pogledati u banner-u sa desne strane teksta!

Napomena: Marlera je rt na samom jugu Istre, ispod Ližnjana, gde sam proveo najlepši deo detinjstva kod bake i dede u Medulinu.

Autorska prava:

PLANINABLOG i svi tekstovi, logotipi, grafika, slike, audio materijal i ostali materijal na ovoj stranici (u daljem tekstu: Sadržaj), jesu autorsko pravo ili vlasništvo autora Srđana Gavrilovića (Autor). Korišćenje Sadržaja, osim na način opisan u ovim uslovima korišćenja, bez pisane dozvole vlasnika Sadržaja je strogo zabranjeno. Autor će zaštiti svoja autorska prava, svoja prava intelektualne svojine i ostala srodna prava, kao i druga prava, u najvećoj meri dozvoljenoj zakonom.

Obaveza je svih da ukoliko koriste fotografije ili delove teksta obavezno navedu Autora i stranicu sa koje je sadržaj preuzet.

 

Advertisements

VIDOVDANSKI USPON NA RTANJ

VIDOVDANSKI – NOĆNI USPON NA RTANJ 25/26. jun 2016. u organizaciji PK Šiljak iz Boljevca

ČEKAJUĆI SUNCE NA ŠILJKU 26/27 06.2016.
ČEKAJUĆI SUNCE NA ŠILJKU 26/27 06.2016.

IZ NAJAVE USPONA:
Opsednut vrhom “Šiljak” Ðura Jakšić je napisao početne stihove pesme „Otadžbina“- „I ovaj kamen zemlje Srbije, što preteć Suncu dere kroz oblak“

ČEKAJUĆI SUNCE
ČEKAJUĆI SUNCE

Planinarski klub „Šiljak“ iz Boljevca i ove godine organizovao je 15. tradicionalni „VIDOVDANSKI – NOĆNI USPON NA RTANJ“. Staza je ukupne dužine 14,2 km. Kretalo se iz naselja Rtanj stazom, sa južne strane i za oko 3 sata hoda, stigli smo do vrha Šiljak na 1560 mnv.

Organizatori, koji su ODLIČNO organizovali noćni uspon, rekli su da je prisustvovalo 450 registrovanih planinara ali je na stazi bilo oko 500 učesnika. Domaćinski su dočekali planinare u povratku u mesnoj zajednici koja je smeštena neposredno u naselju Rtanj pored puta kojim počinje uspon.

PD POBEDA sa Vladimirom Marinom se popela na Šiljak oko 02:45 -03:10 nešto malo ranije od predviđenog. Uspon je protekao odlično uz dobar ritam pri usponu sa nekoliko kraćih pauza. Naš drug Sloba Lalić je, našu manju grupu predvodio sa odličnim osećajem za ritam grupe! Miroslav Đujić, planinar sa najboljom kondicijom sa kojim sam planinario, bio je na začelju ali je stoički izdržao nametnuti ritam. Sa nama su išle Marija i Željana kojima je ovo ujedno bio i prvi ozbiljniji uspon a u našoj grupi je bio i Dušan iz PSD KOPAONIK. U grupi PD Pobede je bio i Luka “Kurjak”, kako kaže da možemo da ga zovemo, i njemu je ovo bio prvi planinarski uspon uopšte! Jako mi je bilo drago što je to baš Rtanj! Nadam se da ćemo imati prilike da neke ljude sretnemo ponovo a nas TROJICA – SIGURNO idemo dalje!

SUNCEEEEEE /04:35/
SUNCEEEEEE /04:35/

Vladimir Marin, Slobodan Lalic, Marija, S.G. Željana, Miroslav Đujić (PD POBEDA, Beograd)13565619_1211654828868576_2104988186_n

SILAZAK SA RTNJA U ZORU
SILAZAK SA RTNJA U ZORU

Sloba Lalić, S.G. , Miroslav Đujić i POBEDIN crveni kombi … 20160625_194316

DEVICA – Neotkrivena lepota

Soko grad, Devica / Photo by S. Gavrilovic
Soko grad, Devica / Photo by S. Gavrilovic

Mnogo planinara iz Beograda, shvatio sam to kroz razgovor sa njima, nikada nije bilo na Devici.  Možda je to zbog činjenice da je planinarsko sportsko društvo Oštra Čuka iz Sokobanje osnovano tek 2010. godine iako su inicijative postojale i ranije. Možda se odgovor nalazi u činjenici da se u neposrednom susedstvu nalazi Rtanj! Možda zbog udaljenosti od Beograda, pošto bi trebalo krenuti nešto ranije od uobičajenog polaska u jutarnjim satima za jednodnevne ture . Na kraju, možda je tako zbog imena same planine koja je ostala “netaknuta” u odnosu na druge planine ovog regiona.

Na Devicu sam išao zahvaljujući planinarskom klubu Jasenica i Jeleni Živković koja nas je povela iz Smederevske Palanke još 2013. na regionalnu akciju koju je organizovalo sokobanjsko PSD Oštra Čuka. Do danas mislim da je to bila najbolja akcija na kojoj sam bio! Možda joj je samo uspon na Medvednik i tura od 27.5km, koju smo zaokružili sa PD Pobedom 2014. godine, bila intenzivnija. Ali nije samo reč o intenzitetu već o celokupnom doživljaju planine koji je na ovoj regionalnoj akciji bio prisutan. Iz Smederevske Palanke smo minibusom krenuli u ranim jutarnjim časovima. Pridružili su nam se i planinari iz PK GREBEN iz Mladenovca. Oko 08:30 smo došli do Sokobanje i gradskog parka gde je vršena registracija ušesnika i gde su overavane knjižice.

Planina Devica je smeštena južno od Sokobanje i pripada grupaciji balkanskih planina. Sam grad praktično na njenim obroncima. Uspon počinje zapravo čim se krene prema Soko gradu asfaltnim putem iz centra. Najviši vrh je Čapljinac (1187mnv) ali na njega nije planiran uspon već na Oštru čuku (1174mnv) – stenu koja je “zabijena” poput krnje kupe u zemlju i kojoj se može prići samo sa jedne strane. Ostale tri strane su isečene, oštre za uspon i praktično nepristupačne a bazis joj se izdiže iznad livada Device okrenut prema starom putu.

Pratili smo putokaz Sokograd – Lepterija i taj deo pešačili asfaltiranom stazom do prelaska na šumsku stazu kod oznake za izvor Orlovčić i Kalinovicu. Odatle se staza kreće kroz šumu, odlično je markirana celim putem, sa klupama za odmor, do prvog odmorišta gde je postavljena tabla za “vidikovac” i Ozren padinu. Odatle na samo nekoliko desetina metara nalazi se vidikovac sa koga se pruža fenomenalan pogled na Sokobanju i Soko grad kao i na geološki fenomen koji je poznat pod imenom epigenija. Ona predstavlja jedinstvenu geološku pojavu u formi usečene doline u višem delu terena koji je izgrađen od otpornijih stena, uprkos činjenici da se u neposrednoj blizini, nazali deo terena od mekših stena. Topološki, ovde se radi o tzv. “ivičnoj epigeniji” koja nastaje usecanjem doline u OBOD čvrstih stena u podnožiju planina i ovakva geološka pojava je veoma dugotrajan proces i kao takav veoma redak u Srbiji. Javlja se na svega tri mesta u našoj zemlji.

Iznad Lepterije i reke Moravice uzdiže se Soko grad ili poznat još kao Sokolac, nastao u vreme vizantijskog cara Justinijana kao tvrđava koja je sprečavala upade avarskih i slovenskih plemena. Iako je najvećim delom srušen i ostala je samo delimično sačuvana ulazna kula, predstavlja svakako fantastičnu vrednost ovog kraja koju, svakako u jednom posebnom izletu vredi obići.

Dodir Device i Ozrena / Photo by S. Gavrilovic
Dodir Device i Ozrena / Photo by S. Gavrilovic

Pošto se na akciji pojavilo puno više ljudi nego što je organizator očekivao stvorila se poprilična gužva na tom delu uspona i zbog činjenice da se jedan deo grupe odvojio, tada nisam znao koliki, pošao sam za tom čelnom grupom. Kasnije sam shvatio da smo nas petoro prvi popeli vrh Oštra čuka tog dana! Ono što je međutim bilo bitno, jeste činjenica da sam se priključio grupi planinara iz PD Železničar iz Niša, koji iza sebe imaju dugogodišnje iskustvo u planinarenju i sa kojima sam prošao taj deo staze kroz šumu do prvih zaravni i livada nekoliko kilometara pred sam vrh! Najveća lekcija tog dana zvala se RITAM u planinarenju! Iako Devica nije preteška za penjanje, pripada blažim planinama i tehnički nezahtevnijim usponima, mene je taj NJIHOV ritam i pokušaj da “stignem” grupu poprilično “izlomio” do izlaska na čistinu iz šume kroz koju se staza kontinualno penje. Na ravnom je kasnije bilo puno lakše ali sam naučio, čini mi se, svoju lekciju tog dana! Suština je u VLASTITOM RITMU a ne jurcanju kroz planinu koje, nespremnim i neiskusnim planinarima može doneti poprilične probleme. Zaključak toga dana je bio – RITAM prilagođen usponu i grupi! Lepota kod planinarenja, leži u činjenici da ne postoje “prvi i poslednji”! Postoje oni koji su popeli vrh i oni koji su odustali iz nekog razloga. Poštovanje je, makar kod mene, ISTO i za jedne i za druge! Ovi prvi, imali su snage i istrajnosti da savladaju sve prepreke, ovi drugi su doneli ispravnu procenu vlastite snage i vlastitih mogućnosti! Treba reći da je postojala i lakša maršruta koja se baš otprilike ovde, pred finalni šumski uspon odvajala i nešto kraćim putem išla do izvora Šopur i dalje.

Ostra cuka - vrh - Photo by S, Gavrilovic
Oštra cuka – vrh – Photo by S. Gavrilovic
PD Jasenica i PD greben na Ostroj Cuki Sept. 2013. / Photo by S. Gavrilovic
PD Jasenica i PD greben na Ostroj Cuki Sept. 2013. / Photo by S. Gavrilovic

Do Oštre čuke vodi put kroz livade kojim se u jednom trenutku, neposredno pred uspon spuštiš sa glavne staze i preko “stepenika” polako popneš na vidikovac oštre čuke na kome se nalaze krst, i zvezda sa ćiriličnim natpisom “ОШТРА ЧУКА”. Pogled sa vrha je predivan! Na zapadu je Ozren sa  Leskovikom,  vide se u daljini Jastrebac, Svrljiške planine, Suva planina, Pomoravlje, Rtanj na koga ćemo ići sledećeg vikenda.

Pogled sa Oštre čuke ka Pomoravlju / Photo by S. Gavrilovic
Pogled sa Oštre čuke ka Pomoravlju / Photo by S. Gavrilovic

Preko ozrenskih livada, pored izvora Šopur polako se vraćamo, potpuno drugačijim putem ka odmorištu Kalinovica, gde se organizuje ručak za učesnike a odatle nayad prema Sokobanji. Na putu neposredno iznad grada ispred nas stoji Rtanj! Organizator nas upoznaje sa legendom o imenu planine, govori o kraju, prirodi i vrstama koje tu žive. Domaćini, iz PSD Oštra Čuka, do poslednjeg trenutka nas ispraćaju, zaista na najlepši mogući način, vredan svake hvale!

Oštra čuka sa zapadne strane / Photo by S. Gavrilovic
Oštra čuka sa zapadne strane / Photo by S. Gavrilovic

Ono što sam poneo sa tog uspona teško je opisati. Praktično sam se prvi popeo na vrh a bukvalno POSLEDNJI sišao sa vrha! Taj uspon je imao SVE! Pripremni deo, vidikovce, šumsku stazu, izlazak na livade i proplanke, penjanje uz stenu Oštre čuke, lakši put pri silasku i prelazak na ozrensku stranu na livade. Prošle godine sam se pripremao i jako želeo da opet odem na tu akciju i na žalost, iz objektivnih razloga, nisam! Nadam se, i svakako ću se potruditi da ove godine to ostvarim! I povedem sa sobom bar još nekoliko planinara! Možda i za vikend! Idealno je prvi dan iskoristiti za pešačku turu do Soko grada i Lepterije , videti Moravicu a drugi, sa PSD Oštra Čuka popeti Devicu!

Rtanj sa Device / Photo by S. Gavrilovic
Rtanj – “Čarobnjak sakuplja oblake” – Snimljeno sa Device / Photo by S. Gavrilovic

MRAVLJI KORACI – Uspon na Rtanj

RTANJ-SILJAK by Srdjan G. (ALL RIGHTS RESERVED)

U našim krajevima nije ovih dana u svetu planinarenja ništa nije aktuelnije od tradicionalnog Božićnog uspona na Rtanj i činjenice da su sneg i led prouzrokovali na ovoj planini, Devici i Ozrenu ogromnu štetu! Procena je da je uništena i oštećena trajno, ogromna površina pod šumama! Uspon sa Severne strane gotovo je bio nemoguć iako su pojedini planinari na sopstvenu odgovornost otišli baš tim putem i uspeli vrh Šiljak (1565mnv) dok je GSS u jednom trenutku sprečavala pojedine grupe planinara da uspnu i sam vrh zbog prejakog vetra koji je na pojedinim mestima sprečavao kretanje. Magla, vlažno vreme i ostatci snega, karakteristike su uspona na Rtanj u ovom periodu ali oni koji ga penju godinama unazad pamte i lepo vreme za uspon – kao na usponu prošle godine kada je bila “samo” prisutna hladnoća ali uslovi za uspon su bili odlični.

Srpsku “piramidu” sam peo nekoliko puta. Prvi put sa severne strane sa PD JASENICOM, jednom od ekipa sa kojima se najradije družim na planinama ove regije. Taj uspon usledio je odmah posle akcije koju je organizovala PD OŠTRA ČUKA na Devicu i vrh po kome Sokobanjsko društvo nosi svoj naziv. U povratku sa te jesenje maršrute, pri silasku ka Soko Banji, gledali smo Rtanj okupan u ružičastu sumaglicu kako para nebo svojim Šiljkom i radovali se usponu koji će usledeti za nedelju dana. Devica je bila prva ozbiljna škola planinarenja! Rtanj, saznaću to narednog vikenda, druga, možda i najvažnija.

Nakon legende o postanku Device, koju nam je ispričao vodič uspona na Oštru čuku, u sebi sam sabirao utiske i razmišljao o pretpostavkama u vezi sa Rtnjom. Magija Device ostaće još neko vreme u nama. Bezbroj pitanja o usponu na Rtanj provući ću kroz sebe u danima koji slede. Na putu ka Smederevskoj Palanci u nogama smo, posle uspona na Devicu još osećali uspon… Slušali “Igora” kako izvrće činjenice i raspreda svoju neku priču. Smejali se, pevali. To je ono što uspon definitivno izvlači iz tebe – GLAS! Čist i zdrav!

Nakon večeri provedenoj u planinarskom domu na ušću Grze, svega nekoliko kilometara od Rtnja, preko prevoja Čestobrodica smo minibusom došli u podnožije planine i ispred ulaza u rudnik u podnožiju planine izvršili poslednje pripreme. Vođa uspona, Milivoj Tomić, upoznao nas je sa osnovnim elementima uspona kao i stazom koja nas očekuje, stepenom težine uspona sa severne strane i nadmorskom visinom koju ćemo savladati ako svi ispenjemo do Šiljka.

Posle blagog ulaska u bukovu šumu ispeli smo prvih par stotina metara skoro neosetno da bi se nagib naglo povećao i nakon nekih 2km hoda savladana je prva ozbiljnija visinska razlika od nekih 400 metara. To je praktično bio i izlazak na prve otvorene terase i galerije severnog grebena Rtnja sa fantasticnim pogledom na Crnorečku kotlinu. Tu je napravljena prva pauza od petnaest minuta. Dalje penjanje kroz šumu do koje se dolazi strmim stepenastim usponom preko grebena nastavlja se preko nekoiko vidikovaca sa kojih se pruža pogled ka Sitnoj steni. Nakon nekoliko strmijih ali kraćih uspona dolazimo do drugog odmorišta gde se odmaramo dvadesetak minuta i nastavljamo kroz šumu pored mesta gde je beleg planinaru iz Beograda koji je ostao na Rtnju pre nekoliko godina. Iz šume izlazimo u potpuno drugačiji klimat i zaravan negde u, otprilike liniji prevoja Prisle (1406mnv), gde izlazimo na sam greben Rtnja. Iza leđa nam ostaje Kusak (1309mnv) a pogled spušta niz sokobanjsku ledničku kotlinu prema Devici i Ozrenu sa jedne strane a u daljini naziremo odbleske Bovankog jezera.

Iako postoji markirana staza neposredno uz sam greben, biram kretanje preko samog grebena! Dan je idealan, temperatura u potpunosti odgovarajuća – oko 15C, Oktobar 06. 2013. godine. Polako se uspinjemo do Šiljka (1565mnv) i kapele St. Đorđa iz 1935. godine sagrađene u spomen Julijusa Minha, vlasnika rudnika “Rtanj” koja je sada u ruševnom stanju nakon nekoliko neuspelih pokušaja da se ispod nje dođe do zakopanog blaga, za kojim neki još uvek povremeno tragaju.

Sa vrha pogled se pruža na sve strane. Duva, ne prejako ali dovoljno da ostavimo jakne nakon brzog presvlačenja. Nazdrvljamo domaćom šljivom koju je poneo Paja, orasima iz mog dvorišta u Smederevskoj Palanci i Milivojevim čvarcima. Gledamo prema Kusaku i razgovaramo o alternativnim putevima koje stalno traže zaljubljenici u ovu planinu sa zapadne strane preko Kusaka i grebena do samog vrha. Lednička strana se spušta ka vrtačama ispod nas. Južna snažno zariva stranicu “piramide” u pravcu naselja Rtanj ispod nas. Južnom stranom se planira spuštanje. Slažem se sa Milivojem da je spuštanje severom loša opcija generalno. Znamo da bi moglo ali to nije suština! U usponu smo nekoliko puta zastajali, neke deonice nisu svi istom snagom mogli da popenju. Čuo sam ispred sebe Milu G. kako govori tiho – “MRAVLJI KORACI”… I nastavlja da hoda, malo po malo ispred mene, samo da ne stane, da ne počne da se hladi pre prave pauze. Ti koraci su, gledao sam je i učio od nje, kako se planinari na težim usponima, maleni, kratki koraci koji savladavaju polako ali sigurno visinske razlike santimetar po santimetar, metar po metar. Nikada mi nije odgovarao nečiji ritam toliko kao tog dana taj ritam mravljih koraka! Ostajanje u grupi, praćenje ritma, spuštanje vlastitog nagona koga ni dan danas nisam uspeo da savladam pri pojedinim usponima – VELIKA LEKCIJA planinarenja koja odvaja iskusne planinare od onih koji počinju i misle da MOGU! “Mravlji koraci su zakon”, rekao sam tog dana nekoliko puta u sebi. Kasnije sam izbacio dodatnu energiju na samom grebenu gde je uspon uporan ali nešto blaži, gde možeš sebi da dopustiš da “pojuriš” kroz planinu u cilju rastezanja i opuštanja mišića umornih od penjanja. I danas mislim da je to jedna od najboljih lekcija planinarenja IKADA – MRVLJI KORACI! Milini koraci! Hodati makar i minimalno ali ne stati! Hodati baš onoliko koliko možeš a da ne naudiš sopstvenom sistemu i ne narušiš ritam. Odmor će svakako uslediti!

Silazak južnom stranom prema naselju Rtanj nije bio težak u smislu tehničke težine ali sam saznao šta znači IMATI cipele broj ipo veće i šta znaši platiti CEH tačnom broju cipela za planinarenje! Kolena su otišla u drugi plan! Prsti su stradavali do samog naselja gde su se od grča opustili tek nakon skidanja obuće i suočavanja sa skroz nabijenim prstima i plavim noktima! Na jednom delu garderobe za planinarenje i ako nemate puno novca NIKADA nemojte štedeti! NA CIPELAMA! Odmah posle Rtnja ispravio sam taj danak neiskustvu!

Put na Rtanj se ponovio nekoliko meseci kasnije sa PD POBEDA i Dušanom Jankovićem koji je vodio grupu južnom stranom. U proleće 2014. popeli smo stazu i vratili se istim putem sa nesmanjenim zadovoljstvom! Mislili smo, na samom početku uspona, da će sumaglica i sipljivo vreme sa rosuljom koj je dosadno padala po nama i pratila nas iz naselja kroz celu šumu, pokvariti taj dan ali se “duh” planine poigrao sa nama odmah pri izlasku na zaravan neposredno pred uspon, na mestu gde je postavljena tabla sa oznakom “SOKO BANJA”, gde mi je palo na pamet da bih jedan od sledećih puta mogao baš tim putem gore! Oblaci su se razišli i Šiljak se ukazao pred nama u punoj svojoj piramidalnosti prkoseći svim penjačima u želji da ga osvoje! I kao u nekakvoj igri, on i jeste osvojiv “lako”, sa skoro svih strana ali opet zna TAJ da se i poigra svojom ćudljivošću i tada ga se treba kloniti, kada naglo navuče oblake na sebe ili kada pusti vetrove Karpata da produvaju Balkanskim planinskim frontom i oduvaju sve pred sobom u želji da te natera na NOVI i uvek NOVI pokušaj nakon koga shvatiš da definitivno imaš GLAS koji struji iz tebe nakon svakog uspona!

Sledeći uspon na Rtanj sasvim sigurno… USKORO!

Rtanj - preko Prisle  do Kusaka by Srdjan G. (ALL RIGHTS RESERVED)
Rtanj – preko Prisle do Kusaka
Zimski uspon na Rtanj - Bozicni uspon 2015. FOTO by Radmila T. (PD Pobeda)
Zimski uspon na Rtanj – Bozicni uspon 2015. Foto by Radmila T. PD POBEDA