Tag Archives: Epigenija

DEVICA – Neotkrivena lepota

Soko grad, Devica / Photo by S. Gavrilovic
Soko grad, Devica / Photo by S. Gavrilovic

Mnogo planinara iz Beograda, shvatio sam to kroz razgovor sa njima, nikada nije bilo na Devici.  Možda je to zbog činjenice da je planinarsko sportsko društvo Oštra Čuka iz Sokobanje osnovano tek 2010. godine iako su inicijative postojale i ranije. Možda se odgovor nalazi u činjenici da se u neposrednom susedstvu nalazi Rtanj! Možda zbog udaljenosti od Beograda, pošto bi trebalo krenuti nešto ranije od uobičajenog polaska u jutarnjim satima za jednodnevne ture . Na kraju, možda je tako zbog imena same planine koja je ostala “netaknuta” u odnosu na druge planine ovog regiona.

Na Devicu sam išao zahvaljujući planinarskom klubu Jasenica i Jeleni Živković koja nas je povela iz Smederevske Palanke još 2013. na regionalnu akciju koju je organizovalo sokobanjsko PSD Oštra Čuka. Do danas mislim da je to bila najbolja akcija na kojoj sam bio! Možda joj je samo uspon na Medvednik i tura od 27.5km, koju smo zaokružili sa PD Pobedom 2014. godine, bila intenzivnija. Ali nije samo reč o intenzitetu već o celokupnom doživljaju planine koji je na ovoj regionalnoj akciji bio prisutan. Iz Smederevske Palanke smo minibusom krenuli u ranim jutarnjim časovima. Pridružili su nam se i planinari iz PK GREBEN iz Mladenovca. Oko 08:30 smo došli do Sokobanje i gradskog parka gde je vršena registracija ušesnika i gde su overavane knjižice.

Planina Devica je smeštena južno od Sokobanje i pripada grupaciji balkanskih planina. Sam grad praktično na njenim obroncima. Uspon počinje zapravo čim se krene prema Soko gradu asfaltnim putem iz centra. Najviši vrh je Čapljinac (1187mnv) ali na njega nije planiran uspon već na Oštru čuku (1174mnv) – stenu koja je “zabijena” poput krnje kupe u zemlju i kojoj se može prići samo sa jedne strane. Ostale tri strane su isečene, oštre za uspon i praktično nepristupačne a bazis joj se izdiže iznad livada Device okrenut prema starom putu.

Pratili smo putokaz Sokograd – Lepterija i taj deo pešačili asfaltiranom stazom do prelaska na šumsku stazu kod oznake za izvor Orlovčić i Kalinovicu. Odatle se staza kreće kroz šumu, odlično je markirana celim putem, sa klupama za odmor, do prvog odmorišta gde je postavljena tabla za “vidikovac” i Ozren padinu. Odatle na samo nekoliko desetina metara nalazi se vidikovac sa koga se pruža fenomenalan pogled na Sokobanju i Soko grad kao i na geološki fenomen koji je poznat pod imenom epigenija. Ona predstavlja jedinstvenu geološku pojavu u formi usečene doline u višem delu terena koji je izgrađen od otpornijih stena, uprkos činjenici da se u neposrednoj blizini, nazali deo terena od mekših stena. Topološki, ovde se radi o tzv. “ivičnoj epigeniji” koja nastaje usecanjem doline u OBOD čvrstih stena u podnožiju planina i ovakva geološka pojava je veoma dugotrajan proces i kao takav veoma redak u Srbiji. Javlja se na svega tri mesta u našoj zemlji.

Iznad Lepterije i reke Moravice uzdiže se Soko grad ili poznat još kao Sokolac, nastao u vreme vizantijskog cara Justinijana kao tvrđava koja je sprečavala upade avarskih i slovenskih plemena. Iako je najvećim delom srušen i ostala je samo delimično sačuvana ulazna kula, predstavlja svakako fantastičnu vrednost ovog kraja koju, svakako u jednom posebnom izletu vredi obići.

Dodir Device i Ozrena / Photo by S. Gavrilovic
Dodir Device i Ozrena / Photo by S. Gavrilovic

Pošto se na akciji pojavilo puno više ljudi nego što je organizator očekivao stvorila se poprilična gužva na tom delu uspona i zbog činjenice da se jedan deo grupe odvojio, tada nisam znao koliki, pošao sam za tom čelnom grupom. Kasnije sam shvatio da smo nas petoro prvi popeli vrh Oštra čuka tog dana! Ono što je međutim bilo bitno, jeste činjenica da sam se priključio grupi planinara iz PD Železničar iz Niša, koji iza sebe imaju dugogodišnje iskustvo u planinarenju i sa kojima sam prošao taj deo staze kroz šumu do prvih zaravni i livada nekoliko kilometara pred sam vrh! Najveća lekcija tog dana zvala se RITAM u planinarenju! Iako Devica nije preteška za penjanje, pripada blažim planinama i tehnički nezahtevnijim usponima, mene je taj NJIHOV ritam i pokušaj da “stignem” grupu poprilično “izlomio” do izlaska na čistinu iz šume kroz koju se staza kontinualno penje. Na ravnom je kasnije bilo puno lakše ali sam naučio, čini mi se, svoju lekciju tog dana! Suština je u VLASTITOM RITMU a ne jurcanju kroz planinu koje, nespremnim i neiskusnim planinarima može doneti poprilične probleme. Zaključak toga dana je bio – RITAM prilagođen usponu i grupi! Lepota kod planinarenja, leži u činjenici da ne postoje “prvi i poslednji”! Postoje oni koji su popeli vrh i oni koji su odustali iz nekog razloga. Poštovanje je, makar kod mene, ISTO i za jedne i za druge! Ovi prvi, imali su snage i istrajnosti da savladaju sve prepreke, ovi drugi su doneli ispravnu procenu vlastite snage i vlastitih mogućnosti! Treba reći da je postojala i lakša maršruta koja se baš otprilike ovde, pred finalni šumski uspon odvajala i nešto kraćim putem išla do izvora Šopur i dalje.

Ostra cuka - vrh - Photo by S, Gavrilovic
Oštra cuka – vrh – Photo by S. Gavrilovic
PD Jasenica i PD greben na Ostroj Cuki Sept. 2013. / Photo by S. Gavrilovic
PD Jasenica i PD greben na Ostroj Cuki Sept. 2013. / Photo by S. Gavrilovic

Do Oštre čuke vodi put kroz livade kojim se u jednom trenutku, neposredno pred uspon spuštiš sa glavne staze i preko “stepenika” polako popneš na vidikovac oštre čuke na kome se nalaze krst, i zvezda sa ćiriličnim natpisom “ОШТРА ЧУКА”. Pogled sa vrha je predivan! Na zapadu je Ozren sa  Leskovikom,  vide se u daljini Jastrebac, Svrljiške planine, Suva planina, Pomoravlje, Rtanj na koga ćemo ići sledećeg vikenda.

Pogled sa Oštre čuke ka Pomoravlju / Photo by S. Gavrilovic
Pogled sa Oštre čuke ka Pomoravlju / Photo by S. Gavrilovic

Preko ozrenskih livada, pored izvora Šopur polako se vraćamo, potpuno drugačijim putem ka odmorištu Kalinovica, gde se organizuje ručak za učesnike a odatle nayad prema Sokobanji. Na putu neposredno iznad grada ispred nas stoji Rtanj! Organizator nas upoznaje sa legendom o imenu planine, govori o kraju, prirodi i vrstama koje tu žive. Domaćini, iz PSD Oštra Čuka, do poslednjeg trenutka nas ispraćaju, zaista na najlepši mogući način, vredan svake hvale!

Oštra čuka sa zapadne strane / Photo by S. Gavrilovic
Oštra čuka sa zapadne strane / Photo by S. Gavrilovic

Ono što sam poneo sa tog uspona teško je opisati. Praktično sam se prvi popeo na vrh a bukvalno POSLEDNJI sišao sa vrha! Taj uspon je imao SVE! Pripremni deo, vidikovce, šumsku stazu, izlazak na livade i proplanke, penjanje uz stenu Oštre čuke, lakši put pri silasku i prelazak na ozrensku stranu na livade. Prošle godine sam se pripremao i jako želeo da opet odem na tu akciju i na žalost, iz objektivnih razloga, nisam! Nadam se, i svakako ću se potruditi da ove godine to ostvarim! I povedem sa sobom bar još nekoliko planinara! Možda i za vikend! Idealno je prvi dan iskoristiti za pešačku turu do Soko grada i Lepterije , videti Moravicu a drugi, sa PSD Oštra Čuka popeti Devicu!

Rtanj sa Device / Photo by S. Gavrilovic
Rtanj – “Čarobnjak sakuplja oblake” – Snimljeno sa Device / Photo by S. Gavrilovic
Advertisements