Tag Archives: Manastir Pustinja

PRVI USPON – ORLOVICA | TOLETINA | KULINA

Kulina sa Toletine / Foto: S. Gavrilovic

Dugo sam se pripremao prošle godine za početak vođenja planinarskih uspona u PSK Pobeda.  Razgovarao sa puno planinara, svojih prijatelja, o usponima, slušao pre svega savete starijih planinara i već iskusnih vodiča, provodio dosta vremena sa njima na njihovim turama i crtao svoje trase po kartama, planovima, prebirajući sopstveno planinarsko iskustvo. Šta je to što mi je bilo odlično? Šta mi je nedostajalo na turama? Prisećao sam se lepih momenata sa mojim prijateljima, planinarima i stvarno malobrojnih, lošijih situacija, od kojih, na svu sreću, ni jedna nikada nije ugrozila nekoga na usponu. Jako mi pomaže to što pišem puno o planinarenju. Tako, svaki uspon još jednom „proživim“ a sada, to mi je krajnje korisno.

Manastir Pustinja..  Pretpostavlja se da je osnovan kao rudarska crkva i da je ktitor kralj Dragutin. U turskom zapisu iz 1572.god. kaže se da u manastiru živi jedan kaluđer. U crkvi, iznad zapadnih vrata nalazi se natpis koji govori da je izgradnja hrama započeta „meseca marta i bi završena 25. juna 1622. god”. Vise o manastiru na: http://tov.rs/manastir-pustinja/ / Foto: Slobodan Maksimovic

Kao pripremu za vođenje tura u PSK Pobeda, za sada još uvek sa mentorom koga mi klub za pojedinačnu akciju odredi, napravio sam nekoliko desetina samostalnih uspona na naše planine prošle godine i u okviru njih osmislio staze koje sam delimično izmenio u odnosu na nešto standardnije usponske ture koje sam peo godinama unazad. Za sve to bilo je potrebno dosta vremena i poprilično posvećenog rada i razmišljanja. Sada, kada sam poveo i svoju prvu turu, zvanično, u kraj koji jako volim, na Valjevske planine, shvatio sam da me ozbiljan rad tek čeka! I iskreno, to me raduje! Sav taj prostor ispred mene, koji se otvara sa svojim mogućnostima, naporima i iskušenjima na usponima, u radu sa ljudima.

Uspon na Orlovicu / Foto: Slobodan Maksimovic

Uspon na Orlovicu (752mnv), Toletinu (845mnv) i Kulinu (950mnv) napravio sam samostalno jesenas, po nešto izmenjenoj maršruti od one koju sam vodio sa vodičem i mojim mentorom na ovoj turi, Mihajlom Cvetićem, 17. februara kao svoju prvu turu u PSK Pobeda. Boško Stanojević mi je tada savetovao kojim pravcem da krenem i potražim put ka Orlovici koji je u potpunosti bez markacija sa te usponske strane a sada sam uvideo da je jako loše, skoro nikako, markiran i iz pravca manastira Pustinja. Mihajlo mi je sugerisao da uspon počnemo upravo od Pustinje, što je nešto zahtevnija usponska tura ali svakako, planinarski interesantnija! Po planu puta, stigli smo oko devet na početak staze i nakon kraćih priprema spustili se do manastira Pustinja koji se „sakrio“ ispod stena Orlovice, koju u pojedinoj literaturi nalazim da je navedena kao samostalna planina odvojena od Medvednika. Ona zaista i ima taj karakter planine i u smislu nadmorske visine i volumena koji zahvata, te načina na koji se pruža u okviru reljefa Valjevskih planina. Od nje se jasno izdvaja i „sedlo“ prema Toletini koja već nesumnjivo pripada Medvedniku i njegovim obroncima a sa Kulinom, to je već nedvosmisleno. Odmah ispod manastira Pustinja protiče reka Jablanica a sam manastir se nalazi na uzvišenju, prirodnom postamentu, ispod koga struji hladna reka, okružen liticama Bele stene sa južne strane i Orlovicom sa severne.

Na putu ka Orlovici sa Vesnom N. / Foto: Slobodan Maksimovic
Sa Maksom iznad Pustinje na vidikovcu! VELIKO HVALA DRUŽE!!!!

Nakon sat vremena došli smo do prevoja, do domaćinstva Petrovića, koje sam zamolio da nas puste kroz dvorište, do istaknutog stenovitog vidikovca, koji se uzdiže tačno iznad manastira Pustinja. Boško mi je skrenuo pažnju na taj vidikovac a ja sam, u svom traganju za stazom, jesenas, pronašao još jedan jako interesantan vidikovac na koji ću, neki naredni put povesti grupu. Drago mi je bilo što je sa nama bio Vukašin koji redovno ide na uspone sa PSK Pobedom a koji ima samo 8 godina! On je lepo savladavao stazu i pazili smo ga, zajedno sa njegovom mamom, na tom lepom usponu do Orlovice.

Vukašin,najmlađi član naše grupe koji je stoički popeo Orlovicu i Toletinu sa nama! / Foto: Željana Vukojčić Jović

Vesna mi je rekla da prvi put vidi Medvednik iz ovog ugla i to jeste neobična pozicija sa koje prilaziš impozantnoj gromadi koja završava liniju nekadašnjeg Panonskog basena i o kojoj se pripovedaju legende i priče. O nekima sam pisao u svojim prethodnim tekstovima (vidi tekst o Medvedniku) i puno puta pomislim, da je Žil Vern (Jules Verne) imao priliku da „prokrstari“ nekim od naših krajeva, sigurno bi radnju neke od svojih priča smestio na neku našu planinu kao što je učinio u romanu Matias Šandorf, gde početak priče smešta u Pazinske jame u Istri, odakle negde, ni danas nije jasno gde tačno, izvire reka Pazinčica, i uvire te se gubi u kraškim formama reljefa isto tako misteriozno. Kakve divne kulise za predstavu i uvod u zanimljivu priču, roman o begu, borbi i životu! Naše planine, prelepe su kulise za takve scenografije u koje možemo smestiti bajke, vile i vilenjake ili pak, obične ljude koji žive na ovim prostorima hiljadama godina.

Manastir Pustinja sa vidikovca / Foto: Slobodan Maksimovic
Orlovica! / Foto: Slobodan Maksimovic

Na Orlovici me je sačekao skup kamenova koje sam postavio jesenas! „Označio“ sam vrh nakupinom kamenja koju sam sakupio na proplanku i na razdelu sa šumom. Nisam želeo da gomila bude prevelika, više kao beleg da se TU nalazi vrh – ORLOVICA 752mnv! Grupi nam se pridružila i ekipa planinara iz Novog Sada koju je predvodio Ivan Živanović, njih desetak i iskoristili smo vreme na kraćoj pauzi na vrhu da se malo bolje upoznamo i razmenimo iskustva o usponima u ovom kraju. Znaju ljudi, koji ovde planinare, da se od Bebića luke do vrha Jablanika savladava čitavih 950mnv što posle Rtnja i Trema predstavlja jednu od najvećih visinskih razlika u našim krajevima kada je planinarenje u pitanju! Zato se na tom potezu, a nedaleko od Orlovice i Toletine koje mi danas penjemo, organizuju planinarske trke.

Orlovica / Foto: Slobodan Maksimovic
Sa prijateljima iz PSK Fruška Gora na Orlovici

Nakom što smo prešli sedlo, skretanje za zaseok Lukići i pauzu napravili pored lokalnog groblja, koje je jedno od retkih u ovim krajevima i gde nam je Mihajlo Cvetić dodatno pojasnio običaje ovde, uputili smo se ka Toletini. Do nje se dolazi zemljanim putem  pa se sa puta, na prevoju, skrene oštro uz obod šume i popne na Toletinu (845mnv)  sa koje se pruža predivan pogled na ceo pejzaž okolnih planina i vrhova. Iako je bilo tek oko jedan posle podne, magla se polako navlačila i menjala Sunce pa puštala tu i tamo koji zračak da proviri. Sa zracima Sunca dolazila je toplota a magla je unosila momentalnu hladnoću. Iskoristili smo pauzu na Toletini da se presvučemo i pripremimo za deo staze do doma „Krušik“ gde nas, po dogovoru, čeka naš domaćin i dugogodišnji prijatelj Sveta, sa svojim gostoprimstvom i najboljim pasuljem ikada (!). Dogovor je, da deo grupe, oni koji ne žele dalje na uspon, ostanu u domu i sačekaju nas, koji idemo na Kulinu. Skoro svi kreću sa mnom na uspon što me jako raduje. Vukašin nam je pomalo umoran pa sugerišem njegovoj mami da ostane u domu a o tome je i sama razmišljala. Dobro je kada osmisliš uspon a na njemu imaš mesta za odmor, eventualnu „podršku“ ili rezervno rešenje za one koji su umorni i ne mogu dalje. Da li je to planinarska kuća gde te sačekaju, bivak ili planinarski dom, kao u ovom slučaju. Ima tura gde toga nema i onda je svakako bolje pažljivo i dobro proceniti sebe i svoje mogućnosti na usponu kako cela grupa ne bi ispaštala zbog pogrešne procene.

Grupa na Orlovici / Foto: Slobodan Maksimovic
Medvednik / Foto: Slobodan Maksimovic

Sada, na usponu gledam neke druge stvari. Nemam više prostora toliko da fotografišem kao pre, Moj drug Slobodan – Maksa, sa kojim sam se peo na Durmitor u dva navrata, delio šator, pravi mi ogromnu uslugu fotografišući celu turu vrlo pažljivo i ja mu se jako zahvaljujem na tome! Drago mi je što u grupi nemam nikoga sa plitkim cipelama! To je jedna od stvari na kojima insistiram i u razgovoru sa ljudima koji me pitaju za savet uvek naglašavam da su planinarske cipele – DUBOKE iz toliko mnogo razloga! Onaj najvažniji jeste osigurani zglob i smanjena mogućnost izvrtanja i preloma noge. Cipela! Najvažniji deo opreme svakog planinara! DUBOKA!

Toletina sa puta ka domu. / Foto: Slobodan Maksimovic
Pocetak uspona na Kulinu / Foto: Slobodan Maksimovic

Od Mihajla, na kratkim pauzama, dobijam korisne komentare i nekoliko dobrih saveta! Pri usponu na Kulinu NOVI VREMENSKI USLOVI! Promenilo se brzo, navukla se magla, ne toliko gusta ali sve je manja vidljivost. Loše je markirana ova staza ka Kulini. Opet, ima nekoliko orijentira koje poznajem i teško se čovek ovde izgubi pa opet, setim se kako mi je Dule Janković pričao svoja iskustva sa maglom na usponu. Odlazimo polako, po vlažnom i klizavom snegu koji ispod sebe krije kamene gromade i poleglu travu do česme, pa do lovačke čeke.

Na Kulini / Foto: S. Gavrilovic

Ograđeni deo za čuvanje ovaca sada je ispred nas kao na dlanu! Prelep prizor koji govori u prilog života na ovim prostorima koji ni malo nije lagan ali je prelep i u sazvučju sa prirodom! Cela Kulina je pod snegom koji nam je iznad članaka. Polako prtimo i u grupi smo. Okrećem se i vidim da je vidljivost ipak pristojna i da nema bojazni od „gubitka u magli“. Iza nas ostaje jasan trag a sneg ne pada da pokrije našu prtinu. Sećam se svog jesenjeg uspona na Kulinu. Popeo sam je skroz sa druge strane. Napravio polukrug i kroz šumu popeo do izohipse kojom vodi put. Odatle, direktivno prema vrhu, preko kose sa koje sam izašao na šumsku stazu kojom sada vodim grupu i na čijem se kraju nalazi jedina markacija vrha od ova tri koje smo danas popeli. KULINA (950mnv)

Uspon na Kulinu / Foto: Slobodan Maksimovic
Pauza pred vrh i salkupljanje grupe / Foto: Slobodan Maksimovic

Na vrhu, ušuškanom u raskrčenoj šumi, zajedno sa društvom Fruška Gora iz Novog Sada završili smo usponski deo ove planinarske ture i nakon nekoliko minuta provedenih gore, polako se uputili nazad prema domu Krušik gde smo okončali ovu planinarsku turu. Nismo znali kada smo krenuli da će u domu biti KUD Krušik! Nekako se to namestilo, jedno sa drugim, pa je ova PRVA PLANINARSKA TURA koju sam vodio u okviru PSK POBEDA zaokružena pesmom i lepim druženjem sa članovima kulturno umetničkog društva, domaćinima Doma i sa prijateljima iz Novog Sada.

VIDEO SNIMAK SA USPONA:

https://www.youtube.com/watch?v=H_XFs20jCoA

Autor snimka: Boris Milivojčević

Silazak sa Kuline / Foto: Slobodan Maksimovic

Voleo bih ipak da završim ovaj tekst o usponu na TRI VRHA jednom lepom rečenicom koju je zapisao prof. Raško Dimitrijević. Negde iz želje da podvučem ovaj uspon i predivan dan te da se zahvalim SVIMA koji su sa mnom pošli na ovu turu a posebno Mihajlu Cvetiću na savetima i podršci koju mi je pružio i mom drugu Maksi koji je zabeležio detalje na usponu!

” U ovoj tišini šum mog koraka izgleda nedopušteno jasan, oštar, neskroman. Biljni svet ga upije odmah, ali meni se čini da on nadjačava ćutanje celog sveta.” Raško Dimitrijević prof. : Knjiga o planini, Beograd 1938. 

Do nekog sledećeg zajedničkog uspona želim vam svima VEDRO!

Na silasku sa Kulina kod lovačke čeke. / Foto: Slobodan Maksimović
Advertisements

POVLEN / BEDEN / GREBEN

Panorama Valjevskih planina sa srednjeg Povlena

Povlen je tema o kojoj sam više puta već pisao na ovom blogu. Neću pisati predugačak tekst o usponu na veliki, srednji i mali Povlen, Beden. Pisaću o ideji UMERENOG USPONA koji je priprema za teže uspone i kao takav NEOPHODAN deo priprema za planinarenje.

Manastir Pustinja

Uspon je počeo obilaskom manastira Pustinja do koga sam se spustio sa glavnog puta iz Poćute. Ušuškan u zaleđinu Jablanika na ulasku u Pustinjsku klisuru, koju je usekla reka Jablanica. Skrovit i pristupačan uskim putem, koji nije u najboljem stanju ali automobili ili mini kombi mogu do njega. Išao sam kolima jedan mali deo puta. U toku je bila služba i iskoristio sam vreme da fotografišem manastirski kompleks, par detalja, osmotrim okolne Bele stene koje su se nadvile nad kupolom ove nevelike crkve i manastirskog kompleksa. Sa druge strane manastira, severne nalazi se Orlovača.

Veliki Povlen

Dan na Povlenu je bio jednostavno savršen za planinarenje! Išao sam sam. Plan je bio da popnem sva tri Povlena i preko Bedena se spustim do Debelog brda sa koga sam krenuo. Ukupno oko 700m uspona i oko 24km dužina staze. Standardna staza markacijom od doma Povlen preko grebena do srednjeg pa prema pločama koje ovaj put nisam obišao.  Zato sam se spustio do izvora a usput sam popeo dodatno i greben koji ide uporedo sa putem koji vodi prema malom Povlenu i izašao grebenski iznad objekata, omalene crkvice i zvonika, praktično na isto mesto gde idemo standardnom rutom ali puno lepše penjanje preko gromada koje su se opružile po grebenu celom dužinom uspona praveći veliki broj malenih vidikovaca i pasaža koje svakako vredi videti.

Na velikom Povlenu
Lep detalj. Korito izdubljeno u drvetu.
Drugari koje sam sreo na izvoru! 🙂

Moj cilj je bila malo intenzivnija tura u samom startu. Planirao sam da pravim jako kratke pauze i popnem sva tri Povlena relativno brzo. Tek sam na malom napravio pauzu dužu od desetak minuta. Ovakva planinarenja po lepom vremenu, poznatoj stazi odlična su za pripreme za teže uspone. Preporučujem ih svakome! Ne postoje LAKI I TEŠKI usponi! Postoje samo bolje i lošije pripremljeni ljudi za uspone! Nekome je i Deliblatskta peščara naporna tura i to nije sramota! Nisu svi u prilici da stalno penju ozbiljne vrhove niti imaju vremena a i novca za to. Ako ne idete REDOVNO a krenete da penjete ozbiljne visinske razlike IMAĆETE problema iako ste u fizičkoj pripremi! Imao sam prilike da pored sebe na usponu imam utrenirane bicikliste koji nisu imali snage za oštre uspone u dužem trajanju!

Susret na stazi i upoznavanje sa ekipom iz Valjeva! Staze na Povlenu sve više koriste i ljudi koji se bave moto sportom. Mozda ovo i nije primereno imajući u vidu zaštitu životne sredine ali svakako je deo trenda koji se može sretsi svugde po svetu. U naš mirni prostor planinarenja, daleko od buke i vreve, svakako unose nepotrebnu buku. Sa druge strane, licno mije drago da se ljudi bave sportom pa u tom smislu imam razumevanje i za ovakve vidove aktivnosti.
Susret sa drugarima koji su napravili ovu fotografiju na izvoru.

Planinarenje je specifično i zahteva pripreme koje nisu standardne i o tome sam pisao u ranijim tekstovima. Tako da penjite SVE! I nemojte da vas priče tipa “brdarenje / planinarenje” ometu u ideji da idete na lagane ture! Čak su i preporučljive nakon ozbiljnih uspona! Poenta je u podizanju rada srčane frekvencije na preko 50% do 70% na intenzivnom usponu a Povlen ima tri takve deonice! Njih sam koristio za postizanje tih 70%! U krajnjoj crti pogledajte druge sportove samo! Posle napornih utakmica igraju se lagani treninzi da bi se kiselina iz mišića “rasporedila” a povrede tako umanjile ili eliminisale.

Markacije na stazi prema Plocama

PRE ovako intenzivnih tura bilo bi dobro da znate svoje zdravstveno stanje! OBAVEZNI su sistematski pregledi kao i kardiološki osnovni pregledi. Moguće ih je obaviti po domovima zdravlja ili u specijalizovanim klinikama kao i u Republičkom zavodu za sport na Košutnjaku.

Detalj sa grebenske sumske staze. Po mojoj proceni greben je dužine 2 kilometara i odlikuju ga velike gromade koje su pobacane po vrhu i dobre su za penjanje ali ne tehnicki preterano zahtevne. Staza nije markirana ali nije je tesko preci.

Poznavanje terena mi je omogućavalo da ciljno pravim i fotografije i odvojim malo vremena za lepe detalje. Malo više pažnje sam posvetio flori ovog područja i tek ocvalim livadama. Toj lepoj temi cu tek da posvetim jedan poseban tekst za koji je potrebna malo veca i oybiljnija priprema.  Imajući u vidu činjenicu da u ovaj kraj dolazim često i da je jedno od mojih omiljenih mesta mogao sam sebi da dopustim i ovakav malo intenzivniji uspon. Za tri i po sata sam zaokružio celu turu na Povlenu. Na kraju sam se preko Bedena spustio do puta za Debelo brdo nešto niže od doma Povlen. Sreo sam jednog čoveka na izlasku sa staze, lepo smo porazgovarali o planinrenju, sportu. Volim susrete na planini. Neposredni su i iskreni. Takvi su se izgubili po gradovima u kojima je alijenacija sve prisutnija u ljudskim odnosima.

Detalj sa malog Povlena
Cicak
Na malom Povlenu.
Beden

Ostatak fotografija sa ovog uspona možete pogledati u banneru sa desne strane. Do narednog teksta… O jednom drugom usponu…

VEDRO!

S.G.