GUDURIČKI VRH / SVETOSAVSKI USPON

Pogled sa vidikovca na Guduričkom vrhu / Foto. S. Gavrilovic
Pogled sa vidikovca na Guduričkom vrhu / Foto. S. Gavrilovic

Prekinuću nakratko serijal o pripremama za planinarenje jednim tekstom O PLANINARENJU po savršenom danu u gostima, kod naših domaćina PD Železničar iz Vršca 28.01.2017., sa kojima se družimo već treću godinu za redom i koji su nam postali pravi PRIJATELJI u ovom ali i u drugim usponima koje smo realizovali zajedno.

Na usponu ka Guduričkom vrhu. Foto: V. Nedeljkovic
Na usponu ka Guduričkom vrhu. Foto: V. Nedeljkovic

Svetosavski uspon na Gudurički vrh juče, bio je 16. organizovani uspon po redu. Sakupili smo se u trošnom domu PD Železničara o kome sam već pisao u jednom od prethodnih tekstova i dao predlog da se objekat MUP-a koji zvrji PRAZAN ustupi planinarskom društvu koje bi sasvim SIGURNO znalo da domaćinski posluje njime dok se ne stvore neke druge prilike! (Pogledati raniji tekst: https://planinablog.wordpress.com/wp-admin/post.php?post=247&action=edit)

Na pauzi pred finalni uspon na Gudurički vrh / Foto: S. Gavrilovic
Na pauzi pred finalni uspon na Gudurički vrh / Foto: S. Gavrilovic

Akcija je i ove godine bila odlično organizovana od strane domaćina koji nas je došekao vrućim čajem, rakijicom i poželeo dobrodošlicu. Oformljene su dve grupe – prva koja je išla na Gudurički vrh (18km) ukupna dužina staze i druga, koja je išla na Lisičiju glavu, preko Đakovog vrha i Vršačkog vrha (10km). Po mojoj slobodnoj proceni akciji je prisustvovalo nešto više od 70 planinara!

Na raskršču pred finalni Uspon. V. Nedeljkovic, D. Jankovic, S.G.
Na raskršču pred finalni Uspon. V. Nedeljkovic, D. Jankovic, S.G.

Vreme je bilo jednostavno SAVRŠENO, staza pokrivena snegom na ravnijim delovima utabanim ili do malo iznad članaka ali na finalnom delu uspona na Gudurički vrh dubina je bila do malo ispod kolena što je u vertikalnom usponu pred sam vrh predstavljalo manji problem pojedinim penjačima ali ništa toliko značajno da se SVI ne bi popeli do osmatračnice na Guduričkom vrhu!

Gudurički vrh sa prevoja. Foto: S. Gavrilovic
Gudurički vrh sa prevoja. Foto: S. Gavrilovic

Uspon na Gudurički vrh, stazom 3 trajao je ukupno 3 do 3 i po sata a isto toliko je trajao i povratak u dom PD Železničara u kome smo se okupili na već tradicionalnom pasulju i čašici razgovora, sabiranja utisaka, upoznavanja i dogovora za neke naredne akcije kojih će sa ljudima iz ovog kluba SIGURNO BITI i kojima se od srca radujem! Sa posmatračnice – vidikovca koji je podignut na Guduričkom vrhu pruža se jako lep pogled na Vojvodinu i na Rumuniju – Karpate. U daljini su se videli beli vrhovi koju su samo stotinak km. udaljeni od nas. I iako je nadmorska visina Guduričkog vrha 641mnv, uspon na njega u poslednjem, finalnom segmentu, predstavlja lep izazov i za kondiciono dobro pripremljene planinare.

Sa Željkom iz PD Železničar, Vršac na Guduričkom vrhu.
Sa Željkom iz PD Železničar, Vršac na Guduričkom vrhu.

Ostaje mi na kraju da se svima ZAHVALIM još jednom u svoje ali i ime naše EKIPE koju je vodio Dušan Janković ispred PD POBEDA prijateljima iz PD Železničar iz Vršca!

Ostale fotografije sa uspona možete pogledati u BANNERU sa strane!

Na vrhu!
Na vrhu! Uspesno zavrsena akcija i odličan uspon!

 

Advertisements

PRIPREME ZA PLANINARENJE 2

Detalj sa priprema za uspon na Denall. Mt. stasha. preuzeto sa: http://mtnguide.org/events/mt-shasta-summit-ascent-via-avalanche-gulch-with-sws-mountain-guides-3/
Detalj sa priprema za uspon na Denall. Mt. stasha. preuzeto sa: http://mtnguide.org/events/mt-shasta-summit-ascent-via-avalanche-gulch-with-sws-mountain-guides-3/

Po čemu se pripreme za planinarenje razlikuju od priprema za neki drugi sport? Zašto je planinarenje u fokusu na drugačiji način od recimo trčanja, krosa, biciklizma? Da li su svima potrebne pripreme za planinarenje? Koliko dugo one traju? Da li je dovoljno samo ići u planinu svake nedelje i tako se “pripremiti” kako mi je u poruci koju sam dobio naveo jedan planinar? Pokušaću da dam odgovore na ova pitanja sa moje tačke gledišta.

Trening koji ja favorizujem, je DINAMIČKI TRENING koji predstavlja metod koji se temelji na  treningu otpora prema sili sopstvenog tela. Svim vežbama u okviru ove metode (čučnjevima, trbušnjacima, zgibovima, sklekovima i sl.) zajednička je jedna stvar: sve one pripadaju jednoj od najprirodnijih metoda za razvijanje mišića i snage koje postoje. U kombinaciji ovog treninga sa MINIMALNIM težinama, uz vožnju bicikle, plivanje i trčanje po određenom programu, rezultati koji se postižu mogu biti maksimalni a pripreme za planinarenje SAVRŠENO dobre pošto, između ostalog sve ove vežbe možete raditi NAPOLJU! Ukoliko još u okviru svog “asortimana” vežbi u okviru treninga uključite dodatne vežbe istezanja ili neke, kao one koje ja koristim iz programa borilačkih veština, dobili ste SAVRŠEN OKVIR ne samo za dobro planinarenje nego i za ZDRAV ŽIVOT jer vas te vežbe, ukoliko ih redovno radite, jako dugo održavaju u zavidnoj kondiciji ali prednosti su i mnogo veće!

Teret koji je kontinualno prisutan na usponu. Preuzeto sa: http://www.outdoorgearlab.com/Backpacks-Backpacking-Reviews/Buying-Advice
Teret koji je kontinualno prisutan na usponu. Preuzeto sa: http://www.outdoorgearlab.com/Backpacks-Backpacking-Reviews/Buying-Advice

Planinarenje zahteva veliku psihofizičku pripremu – ako govorimo o zahtevnim vrhovima i svakako ako vas neko “baci” na planinarsku vikend turu potpuno nespremne i te kako ćete to osetiti već iste večeri! Velike visinske razlike podrazumevaju ne samo promenu visine, terena već i temperature i aklimatizaciju. Na veće visine nosimo veći teret ili ako i nosimo isti teret, nosimo ga sporije što znači duže opterećujemo kičmeni stub, kolena, zgolobove i kompletnu muskulaturu. To generalno važi za sve vrste tura i uspona i sve planinare koji nose sa sobom standardnu opremu. Zamislite šator, vreću, podlogu za spavanje, dodatnu vodu jer je planina recimo suva, dodatnu hranu, cepin, dereze, kacigu… I ako podelite opremu među članovima grupe OPET ćete imati koji kilogram viška koji vas na visinskoj razlici od 1km poprilično može umoriti ukoliko niste spremni. Uz umor na žalost idu i povrede vrlo često. Najčešće se dešavaju pri spuštanju. Tu dolazimo do suštine pripreme za planinarenje a ona je u SPREČAVANJU POVREĐIVANJA ili njegovom MINIMALIZOVANJU tokom uspona i silaska! Preduslov za to svakako je dobra priprema ili makar kontinualno održavanje optimalne kondicije za “naše” planinarske terene ali i za planinarenje u regionu i u svetu gde naši planinari isto tako često odlaze.

Tretman mišićnog grča lista.
Tretman mišićnog grča lista.

Prošle godine na usponu na Ovčar u grupi je bilo nekoliko ljudi koji nisu “stalni” planinari ali  povremeno idu na planinarenje. Srednjih godina, fizički deluju da mogu da se popnu bez većih problema i mogli su. U silasku je jednu osobu počeo da hvata grč na svakih nekoliko minuta i praktično je stajala na svakih 300-500 metara. Karakteristično za mišić u “opuštanju” pri spuštanju.   Napravili smo pauzu i izmasirao samo joj noge dok je grupa odlazila i polako se udaljavala. Napravili smo je još par puta. Bilo je potrebno vreme da bi se grčenje smirilo i na svu sreću polako smo se spustili do ravnijeg dela terena gde su grčevi popustili u potpunosti. Pitao sam se šta bi bilo da smo na Tremu ili na Rtnju gde je silazak kontinualan i strmiji a uspon puno zahtevniji. Svakome može da se desi grč tokom uspona! Pripreme mogu da smanje tu mogućnost a svakako i da pripreme telo za pravilnu reakciju a svako ponaosob ima obavezu i prema sebi i grupi da sa sobom nosi osnovnu prvu pomoć. Magnezijum direkt je nešto što svakako treba imati pored sebe.

Italijanski olimpijski skijaški tim na planinarskim pripremama
Italijanski olimpijski skijaški tim na planinarskim pripremama.

Planinarske pripreme se razlikuju od drugih sportskih priprema iz nekoliko razloga. Nosi se teret na leđima, što u drugim sportovima nije slučaj i opterećenje je konstantno duž cele staze – potrebna je SNAGA. Prave se velike visinske razlike i potrebna je KONDICIJA. teren se razlikuje na svakoj planini i potrebna je kontrola BALANSA i pri velikim visinskim i dužinskim razlikama potrebna je PSIHOFIZIČKA pripremljenost planinara na različite izazove na stazi – promenu vremena, temperature, terena i sl. Pri usponu se često dešava da naiđete na prepreku za čiji prelazak vam je potrebna DINAMIČKA SNAGA koja se gradi vežbanjem i koja vam omogućava da preskočite, uhvatite pređete prepreku u velikoj brzini sa maksimalnim balansom uvek spremni na različite moguće scenarije. U planinarenju je potrebna i STATIČKA SNAGA za izdržaj u poziciji na mestu na neravnom i neujednačenom terenu sa teretom na leđima.  O tipovima treninga, statičkom, dinamičkom, izometrijskom, deobnom ovde neću posebno pisati ali svakako postoji veliki broj priručnika koji se bave tom problematikom.

Oprema planinara za ekspediciju koju nosi sa sobom. Preuzeto sa: http://www.outdoorgearlab.com/Backpacks-Backpacking-Reviews/Buying-Advice
Oprema planinara za ekspediciju koju nosi sa sobom. Preuzeto sa: http://www.outdoorgearlab.com/Backpacks-Backpacking-Reviews/Buying-Advice

PRIPREME ZA VELIKE USPONE I EKSPEDICIJE

Posebne pripreme za ekspedicije i velike uspone rade se u svetu u specijalizovanim teretanama a njih vrše vrlo često iskusni planinari koji su osvajali neke od najviših svetskih vrhova. Naravno, tamo gde je populacija planinara puno veća od naše i gde je društvo generalno bogatije ovakve pripreme su nastale kao izraz potrebe i izlaženja u susret rastućim trendovima planinarstva u svetu. U delu teksta ispod objasniću te metode treniranja. Ovde ću vam predstaviti pripreme sa Američkog instituta za alpinizam (American Alpine Institute) http://www.alpineinstitute.com/articles/physical-conditioning-for-mountaineering-expeditions/

(Autor originalnog teksta: Coley Gentzel. Prevod i prilagođavanje teksta sa komentarima: Srđan Gavrilović)

OSNOVNA UPUTSTVA

  1. Počnite postepeno
  2. Ukoliko osećate produženu bol prekinite sa vežbanjem dok ne sanirate povredu ili stanje u kome se nalazite
  3. Stanite i izvršite sve potrebne pretrage ukoliko imate povredu
  4. Vodite računa da pijete dosta tečnosti (vode, mikseva za vežbanje) pre, tokom i posle vežbanja

Postoje različite varijable koje utiču na trening, vežbe, planirane aktivnosti na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Lista koje je ispod predstavlja OSNOVNU BAZU u okviru koje je moguće ubaciti i isplanirati osnovne aktivnosti uz pažljivo planiranje:

  1. Tajming: kada započeti sa treningom, vođenje dnevnika vežbanja i sumiranje rezultata
  2. Aktivnosti napolju – kada izaći napolje i trenirati – tokom vikenda samo ili i kroz nedelju
  3. Aktivnosti u vežbaonici / teretani – Vežbanje u vežbaonici/teretani kardio vežbi i trenutak za izlazak iz vežbaonice. razvijanje strategije, praćenje težina i repeticije vežbi (ponavljanje u serijama)
  4. Običan nedeljni raspored i određivanje dana za odmor  – obavezan je!
  5. Kratko o dijeti i režimu ishrane
  6. Razumevanje ciljeva
  7. rezultati, analize i zaključci

stop-watch

TAJMING: Jedno od najosnovnijih pitanja kada su usponi i planiranje ekspedicija u pitanju jeste KADA početi i da li je IKADA prerano početi (a NIKADA nije prerano)! Idealno bi bilo da treniramo preko cele godine ali realni faktori kao posao, porodica, obaveze i sl. ipak nam vrlo često ne dopuštaju takav režim treninga. U tom smislu VAŽNO je odrediti se prema usponima i tipu planinarenja kojem težite. U skladu sa time određujete i trenažne CIKLUSE.

Kod redovnih vežbača i planinara dovoljno je par meseci za usklađivanje prave kondicije i pripreme za zahtevnije uspone dok kod onih koji vreme provode uz TV svakako puno više. Za ekspedicije ili jake uspone koji su planirani za April/Maj sa treninzima je potrebno početi u Decembru (odnosi se na dnevne i nedeljne planove vežbanja). U principu to je trenažni postupak koji polako uvodu i trening sa tegovima u teretani nakon 4-5 meseci vežbanja.  Period od 4-5 meseci dozvoljava postepeno treniranje i lagani strukturalni pristup treniranju ali opet, to ne predstavlja predugačak period koji individualno, neki planinari provedu u pripremama. Suštinski, pristup zavisi od uspona i kondicione težine i tipologije penjenja koji uspon zahteva.

Autor teksta, Coley Gentzel navodi da se njegov trening, koji proizilazi iz dugogodišnjih uspona na zahtevne vrhove, u suštini sastoji iz dve kategorije:

  1. Čestih odlazaka u teretanu
  2. Penjanja kad god je u prilici

Naravno, postoji niz podkategorija i aktivnosti koje su takođe moguće u pripremnom periodu i vrlo su individualne.

Ekspedicija. preuzeto sa EXPEDITION SKILLS SEMINAR u Peruu: https://www.rmiguides.com/peru-seminar
Ekspedicija. preuzeto sa EXPEDITION SKILLS SEMINAR u Peruu: https://www.rmiguides.com/peru-seminar

AKTIVNOSTI NA OTVORENOM

Osnovni princip kojim se rukovidi u aktivnostima na otvorenom u smislu kardio vežbi , aerobnih i anaerobnih vežbi može se sumirati u jednoj rečenici – Raditi što više i napornije do izmaka snage  dovodeći telo do samog ruba uz svakako poseban osvrt na sopstvenu SIGURNOST! Znači procena sopstvenih mogućnosti predstavlja IMPERATIV u ovom segmentu treniranja!

Aktivnosti na otvorenom - imperativ u pripremnom periodu...
Aktivnosti na otvorenom – imperativ u pripremnom periodu…

Bez daljnjeg je rasprava da li je planinarenje najbolji mogući način treniranja – SVAKAKO JESTE ali nemamo svi te mogućnosti da regularno i redovno vežbamo u planini pa je potrebno da sebi stvoimo uslove koji su simulacija uspona na planinu. Nekoliko aktivnosti koje vas mogu spasiti treninga u zatvorenom prostoru mogu biti:

  1. Penjanje uz brdo sa rancem uz ponavljanja
  2. Ukoliko imate mogućnost da živite u blizini snega koristite to za za trening i pešačenje po snegu sa srednjim težinama u rancu. Sneg pruža dovoljan otpor za dobar trening – nešto slično hodanju kroz vodu.
  3. Stepenice – Trčite uz njih ili se penjite u određenom ritmu sa rancem
  4. Mountain bike – Vožnja bicikle van standardnih puteva po šumskim stazama odličan je način za trening – KACIGA OBAVEZNA kao i štitnici za laktove i kolena!
  5. Penjanje uz stenu – u zavisnosti od vaših sposobnosti i veština. penjanje uz stenu za neka buduća planinarenja apsolutno su neophodna kao deo ozbiljnih priprema. Nekim ljudima i planinarima je potrebno izvesno vreme da prilagode svoj um i psihu ovakvoj vrsti uspona i za to svakako ne treba žuriti i svakako treba UČITI OD ISKUSNIJIH!
  6. Skijanje  je odlična priprema za planinarenje jer razvija snagu i odlično je kao kardiovaskularni trening.
  7. Plivanje je odlično prvenstveno kao kardiovaskularni trening a iz ličnog iskustva znam da povečava kapacitet pluća i snagu pri penjanju te neophodnu IZDRŽLJIVOST!
  8. Trčanje je odlično kao priprema ali ukoliko nije kombinovano sa drugim vežbama stvara specifičnu vrstu aerobnosti koja ne pokriva sve aspekte potrebne za planinarenje.
  9. Trčanje OFF ROAD ili kros predstavlja odličan metod posebno ukoliko na stazi postoje usponi koji razvijaju kardiovaskularni sistem i snagu.
Plivanje kao odličan vid kardio treninga i treninga izdržljivosti. U plivanju su najmanje moguće povrede. Svega 5% mogućnosti! Odlično je za aktiviranje mišića koje ne koristimo često. najprirodniji način plivanja je kraul koji je u potpunosti prilagođen muskulaturi ljudskog tela.
Plivanje kao odličan vid kardio treninga i treninga izdržljivosti. U plivanju su najmanje moguće povrede. Svega 5% mogućnosti! Odlično je za aktiviranje mišića koje ne koristimo često. najprirodniji način plivanja je kraul koji je u potpunosti prilagođen muskulaturi ljudskog tela.

Važna napomena: Kombinovanje trčanja sa drugim vrstama treninga i priprema predstavljaju KLJUČ za razvijanje odgovarajuće muskulature i pripremu za planinarenje. Tokom godina priprema, kako navodi autor teksta, imao je priliku da se susretne sa odličnim trkačima i sportistima koji su vežbali na “ravnim terenima” i imali izvanredne rezultate ali jednostavno tršanje po ravnom nije isto kao planinarenje sa teškim rancem na leđima i svi oni su imali popriličnih fizičkih problema pri usponu.

TRENING U TERETANI

Najčešće vežbe koje autor radi za pripreme su:

Grupa 1:

  • Benč klupa – sa optimalnim težinama u zavisnosti od vežbača
  • Kosi benč – sa optimalnim težinama u zavisnosti od vežbača
  • Kontra benč – sa optimalnim težinama u zavisnosti od vežbača
  • Tegovi – Bučice – Rad sa bučicama u sedećem položaju
  • Vežbe propadanja
  • Vežbe ekstenzije tricepsa – sedeći položaj sa tegom iza leđa
  • Vežbe tricepsa – povlačenje od visine glave do stomaka na dole
  • Trbušnjaci – klasični ili sa savijenim nogama
  • Trbušnjaci – sa podizanjem nogu pod uglom od 45-90 stepeni
  • Vežbe za listove – parterne i na spravama
Vežbe u okviru Grupe 1
Vežbe u okviru Grupe 1

Grupa 2:

  1. Zgibovi
  2. Lat mašina povlačenje sa obe ruke
  3. Lat mašina povlačenje sa jednom rukom
  4. Rad sa bučicama – naizmenično podizanje
  5. Dizanje iz ramena
  6. Dizanje ramena sa tegovima
  7. Podizanje u prevoju
  8. Trbučnjaci na kosom benču
  9. Čučnjevi
Grupa 2
Grupa 2

Dodatno se preporučuju za rad u teretani: steper, traka za trčanje i stepenice.

Sve vežbe u teretani započinju sa KARDIO TRENINGOM i sa ciljem da se mišići opuste, zagreju i pripreme za dalji trening. Potom se prelazi na trening na spravama i sa tegovima u predloženom režimima rada:

Subota- van teretane – izdržljivost
Nedelja – Van teretane – izdržljivost
Ponedeljak – Grupa 1
Utorak – Grupa 2
Sreda – Penjanje uz zid / odmor
Četvrtak – Grupa 1
Petak – Grupa 2

CILJEVI I ODREDIŠTA

Sve gore navedeno deluje jednostavno i lako ali zapravo je cilj približiti svoje sposobnosti željenom cilju i usponu koji je pred nama.  kada mislite da ste najspremniji na usponu desi vam se da pored vas “proleti” neki planinar sa lakoćom koja je vama i vađoj utreniranosti nedokučiva. Da li je to do vas ili njegove ogromne utreniranosti? Postoji niz subjektivnih pretpostavki u vezi sa pripremljenošču kao i objektivnih činilaca i to svakako treba imati na umu pri postavljanju sopstvenih ciljeva.

PD PObeda - Uspon na Trem 2016.
PD PObeda – Uspon na Trem 2016.

U svakom slučaju u planiranju jakih tura treba imati u vidu NAJTEŽI dan u turi ne PROSEČNI dan sa prosečnim usponom i težinama. Potrebno je trenirati za NAJTEŽI dan u višednevnoj turi ali UVEK imati na umu sopstvenu SIGURNOST kako se ne bi pojavile neželjene posledice. Kontrola treninga je OBAVEZA svakoga ko uđe u neki od “programa”. Obavezna je na početku treniranja i u toku treniranja.

Nekoliko stvari ka kojima treba “ciljati” bilo bi:

  • Postizanje visinske razlike od 1.200mnv za manje od 4 sata sa 18kg težine u rancu
  • Postizanje visinske razlike od 900m za manje od 4 sata sa 22kg težine u rancu
  • Postizanje visinske razlike od 600 m za manje od 4 sata sa 27 kg težine u rancu
  • Povećavanje brzine i otpora mašine za trčanje
  • Vožnja mountain bike u dužini od 2-3 sata povremeno prevaljujući nekoliko stotina metara u usponu i silasku
  • Odlazite na planinarenja sa visinskom razlikom od min. 1000m  u dužini 8 časovnih šetnji što češće
  • Praktikujte noćna planinarenja sa rancem srednje težine
  • Vežbajte trčanje u planini ili po brdima
Mountain running / Sky running
Mountain running / Sky running

ŠESTOMESEČNI PLAN

  • Novembar – Decembar: Polako vraćanje u teretanu i početak postavljanja BAZE za treninge težine i kardio trening sa trčanjem i bicikliranjem ili plivanjem.
  • Januar: Trebalo bi da se već vidi progres što se tiče snage i izdržljivosti a kardio trening uz sve to već daje rezultate u boljoj kondiciji.
  • Februar: Osećaš se bolje a snaga i izdržljivost su već prisutni i solidni! Možeš da počneš da kombinuješ kardio treninge na mašinama sa usponima, hodanjem i penjanjem.
  • Mart: Već bi trebalo da vidite promene u vašoj fizičkoj spremnosti i muskulaturi kao proizvod treninga.
  • April: Ovo je konačni trenutak jako važan za kilažu dok održavate kardio treninge .
  • May: Trening se završava vašom psihofizičkom pripremljenošću posle šestomesečnog treninga.

NEKOLIKO PITANJA O DIJETI I ISHRANI

Kažu da je NEBO GRANICA kada su u  pitanju dijeta i kontrola kilaže. Od toga da ne treba piti kofein do toga da treba smršati dok drugi, iskusniji planinari svesni OGROMNE količine kalorija koje se gube pri usponu rade čak na DODAVANJU u ishrani pre iscrpljujućih uspona – NE MNOG PRE!

Postoje mnogobrojni programi koji se bave ovom temom i o njoj ovde neće biti previše reči ali je svakako BITAN činilac za uspon! posvetiću jedan poseban tekst ishrani u planinarenju jer je to jako važna tema! Kako ishrani u pripremnom periodu tako i za vreme planinarenja pa i nakon planinarenja.

Preuzeto sa sajta: https://climbbigmountains.com/blog/mountain-food
Preuzeto sa sajta: https://climbbigmountains.com/blog/mountain-food

SHVATITI VLASTITI CILJ

Vrlo važno za svakog planinara je da shvati sopstveni cilj. Svako je pojedinac za sebe pa kao i kod odela svaki program se “kroji” individualno po potrebama i mogućnostima. Lista koja je predstavljena, trening je kako za tehničko penjanje po hladnom vremenu tako i po planinama koje predstavljaju zahtevne uspone na SREDNJIM VISINAMA! Cilj je postizanje utreniranosti koja predstavlja odličnu kardiovaskularnu pripremljenost organizma kao i povećanje izdržljivosti a onda se okreće ka speciičnim mišićnim grupama kojima bi trebalo posvetiti dodatnu pažnju pri usponima u zavisnosti od TIPA uspona.  reba imati u vidu činjenicu da ukoliko je doe uspona na skijama uz povlačenje tereta onda se DODATNO radi na mišićima nogu a opet ukoliko se radi o tehničkom penjenju sa velikim visinskim razlikama i vertikalama trebalo bi poraditi na sasvim drugim grupama mišića.

Napomena: Preveden je samo jedan deo teksta. Integralni tekst možete pogledati na adresi koju sam postavio na početku ove celine.

Nadam se da će vam ovaj mali “PRIRUČNIK” biti od pomoći pri vašim usponima ali i pri svakodnevnim pripremama. Mislim da ovde SVAKO može da nađe na kraju krajeva neki deo za sebe koji mu može biti dragocena dopuna ili dogradnja treningu ili usponima na koje ide. Prošle godine sam imao 28 planinarskih tura od kojih su neke bile vikend ture. Pretprošle 26. Redovno vodim dnevnik uspona. To je važno kako za planinarenje tako i za trenažni deo pred uspone. Tako možete da procenite vlastiti napredak ukoliko mu težite. Svakako, sve ovo vas može samo navesti na NOVE ciljeve i NOVE uspone a ja vam ih želim PUNO u tekućoj godini. Pretpostavljam da ćemo se sresti na nekom od njih!

Do tada želim vam VEDRO!

Na vrhu.. Foto: S. Lalic
Na vrhu.. Foto: S. Lalic

PRIPREMA ZA PLANINARENJE 1

Priprema za uspon.. Ada.. Januar 2017.
Priprema za uspon.. Ada.. Januar 2017.

Obećao sam nedavno u jednom prethodnom tekstu da ću napisati ovaj tekst o PRIPREMAMA za planinarenje. Odmah bih voleo da navedem da je ono što ću ovde pisati vrlo individualno u zavisnosti od želje i ideje planinara šta gde i koliko žele da planinare, povećaju svoj opseg mogućnosti, ojačaju telo, povećaju izdržljivost ali i pripreme se za teške trenutke pri penjanju. Ovaj prvi tekst će u sebi sadržati moja lična iskustva jer njih sa 100% sigurnosti mogu da vam prenesem kao i konkretne rezultate koje iz njih imam pri penjanju. Drugi deo teksta, koji će uslediti u narednim danima, sastojaće se iz priloga za pripreme za visokogorske uspone, akllimatizaciju i velike fizičke napore pri penjanju te povečanje svih performansi penjača a iz svetskih iskustava pošto, na žalost, sem preporuka naših klubova i saveza Crne Gore nemamo profesionalno telo koje se bavi SAMO pripremama planinara visokogoraca i vežbama koje su namenjene samo njima.

Teren za današnje pripreme. 21.01.2017. Foto: S. Gavrilović
Teren za današnje pripreme. 21.01.2017. Foto: S. Gavrilović

Iskustva koja vam prenosim u ovom tekstu naći cete u pojedinim vežbaonicama i po našim teretanama kod malo ozbiljnijih i pripremljenijih trenera za ovakve modifikacije. Zašto kažem “modifikacije”? Pa zato što je građa planinara zapravo drugačija od građe klasičnog vežbača u teretani. Ona je negde najbliža građi desetobojca koji ima dovoljno SNAGE, a nije previše TEŽAK sa velikom IZDRŽLJIVOŠĆU i PSIHOLOŠKOM pripremom da savlada različite discipline. Planinarenje ne zahteva od vas da možete da dignete velike težine ali svakako zahteva SNAGU za uspon! Na planinu nosite ranac koji ima minimalnu težinu od 10 kg ka težine. Za to je svakako potrebna SNAGA! Tako da mnogi svetski treneri predlažu upravo teretanu kao POČETNO mesto za pripreme za planinarenje. Ja vam predlažem nešto SASVIM drugačije i o tome ću pisati u ovom PRVOM TEKSTU ali svakako podeliti i iskustva profesionalaca koji treniraju planinare po svetu sa vama u NAREDNOM tekstu!

Današnja staza... Foto: S. Gavrilovic
Današnja staza… Foto: S. Gavrilovic

DAN PRVI

Danas sam zapravo imao prvi ozbiljniji dan PRIPREMA za planinarenje od početka nove godine. Razlog je jednostavan. Nakon bolesti – POSEBNO GRIPA i virusa OBAVEZNO je da pustite svoje telo da se ODMORI i povrati neophodne resurse za naporan trening napolju! Taj period je individualan ali se predviđa čak do 2 nedelje! Da… TOTALNO ćete da izgubite kondiciju ali ako ste trenirali i BRZO ćete je povratiti! Imao sam tu sreću da sam trenirao UECHI RYU (kineski boks), godinama kod dr Zorana Mašića  i Vlade Popovića koji su nam izričito zabranjivali naporne treninge posle bolesti pa čak i u potpunosti nismo mogli da treniramo u periodu rekovalescencije! JAKO je važno da ovaj podatak ozbiljno shvatite jer nije dobro poći ni na planinarenje ispošćenog organizma posle bolesti!

Nekoliko dana sam vežbao kod kuće setove vežbi kojima sam održavao tonus mišića i pripremao se za današnji dan.

Nervature stabala na nebu iznad kao nervature naših mišića reaguju na hladno i potpuno se drugačije ponašaju na HLADNOM nego u toplim danima. Treba imati u vidu tu činjenicu pri vežbanju na -5! 21.01.2017. Foto: S. Gavrilović
Nervature stabala na nebu iznad kao nervature naših mišića reaguju na hladno i potpuno se drugačije ponašaju na HLADNOM nego u toplim danima. Treba imati u vidu tu činjenicu pri vežbanju na -5 koliko je danas bilo na stazi! 21.01.2017. Foto: S. Gavrilović

Sa rancem težine 10kg, nešto manjim nego uobičajeno, najčešče je 20-30kg,  otišao sam na LAKŠI uspon u dužini od 8 km. Kružna staza! Tačno sam znao koliku kilometražu sam prešao što mi je bilo važno zbog sabiranja priprema. Posle prošlonedeljne Ade ciganllije i trčanja više kratkih sprintova u snegu i veranja po drvenim balvanima, koji su predstavljali BLAGI UVOD u pripreme, danas sam iskoristio celu stazu odlično. Ideja koju sam ostvario bila je 2+2+2+2! 2 kilometra intenzivnijeg hodanja sa 60-70 napora rada srca na temperaturi -5 pa 2 km trčanja sa rancem na leđima pa 2km hodanja i na kraju 2 km trčanja čime sam zatvorio današnji trening.

Dobro je ostati na markiranoj stazi pri treningu! Oko beograda imate ODLIČNE terene za vešbanje i pripremu! Avala, kosmaj, kosutnjak, brdo Čovka u blizini Lajkovca, Deliblatsku peščaru, Bojčinsku šumu... 21.01.2017. Foto: S. Gavrilović
Dobro je ostati na markiranoj stazi pri treningu! Oko Beograda imate ODLIČNE terene za vešbanje i pripremu! Avala, Kosmaj, Kosutnjak, brdo Čovka u blizini Lajkovca, Deliblatsku peščaru, Bojčinsku šumu… 21.01.2017. Foto: S. Gavrilović

Trčanje je obuhvatalo kretanje sa 50% snage i MHR i na ovoj temperaturi sasvim je bilo prijatno. Delovi na kojima sam trčao NISU imali prevelike usponske segmente ali su bili zahtevni imajući u vidu da sam na leđima imao ranac. Osećaj koji sam imao posle ovog današnjeg dana mogao bih slobodno da uporedim sa usponom na Rtanj po intenzitetu! Sve zajedno, trčanje i hodanje, trajali su 1sat i 20 minuta! Tako najbolje možete proceniti intenzitet. Za krug oko ade, sa intenzivnim hodom najčešće mi je potreban 1 sat! Tačno u MINUT! Naravno, bez ranca i po idealno ravnom terenu! Danas sam iskoristio i deo vremena da napravim fotografije koje idu uz ovaj tekst!

4

Ipak je PRVI DAN računao sam. Pauze su OBAVEZNE! Hidriranje isto tako! Iako po hladnom imate utisak da niste žedni popijte malo vode svakako! Planinarenje svakako izvlači snagu i organizmu su POTREBNI elektroliti!

Tragovi mog NAJBOLJEG DRUGARA! :-) 21.01.2017. Foto: S. Gavrilović
Tragovi mog NAJBOLJEG DRUGARA! 🙂 21.01.2017. Foto: S. Gavrilović

POST TRENING

Sastoji se od serije vežbi koje radim danima na prostoru veličine 1m2! Toliko vam je prostora DOVOLJNO da se zagrejete, istegnete i uradite SET vežbi koje se sastoje iz tri serije po 15 puta ponavljanja:

SVE vežbe koje radim UVEK počinju zagrevanjem ODOZDO! To je istočnjački princip priprema i vežbanja za razliku od zapadnjačkog koji preferira rameni pojas kao početak zagrevanja. Pošto “rastemo” iz zemlje i ove vežbe tako počinju:

Istezanje risa stopala, kruženje kolenom podignutim pod uglom od 90 stepeni u odnosu na pod, kruženje bokovima, preklop, rameni pojas, vrat. Svaka pozicija ima NEKOLIKO vežbi koje ću vam u nekom narednom postu pokazati! Posle ovog dela dolazi rad sa tegovima MALIH TEŽINA! Kada kažem malih mislim MALIH! Maksimalno 2kg! Idealni su tegovi od 500-800gr! NE STIDITE SE MALIH TEŽINA! One su ODLIČNE za velike serije i PRAVILNO izvođenje vežbi što je nekada važnije od kvantiteta! Plus male težine vam pravilno zagrevaju mišiće, manje ih opterečuju kao i tetive te su povrede skoro NEMOGUĆE! Treće, male težine vam čine osećaj kao da vežbate u VODI! O tom segmentu vežbanja ću posvetiti jedan POSEBAN tekst jer se radi o konceptu koji je poprilično potcenjen a za planinarenje je jednostavno SAVRŠEN! Sve vežbe tegovima radim u serijama od po 15 ponavljanja a ukupni broj vežbi je 8!

Ada ciganlija. Kratki brzi sprintovi mogući su bez ranca na ledjima. Sa rancem je priprema dugotrajnija i zahtevnija a trase su neuporedivo duže! Januar 2017.
Ada ciganlija. Kratki brzi sprintovi mogući su bez ranca na ledjima. Sa rancem je priprema dugotrajnija i zahtevnija a trase su neuporedivo duže! Januar 2017.

PLAN TRENINGA ( FITCLIMB )

Ovaj 6 nedeljni režim treniranja zadovoljiće vaše potrebe da se popnete na zahtevnije vrhove!

Ono što autori ovog režima (FITCLIMB) predlažu jeste:

  1. Obavezno praćenje srčanog rada MHR (Monitor Hart Rate) ili ukoliko to ne možete da koristite Borgovu skalu koja predstavlja kvantitativna metoda merenja napora pri vežbanju.
  2. Ovo predstavlja samo „mapu“ pošto nemaju svi iste potrebe i želje pri penjanju i osvajanju vrhova! Važno je da pokušate da vežbate što redovnije makar i DELOVE treninga.
  3. Važno je biti KREATIVAN i menjati vežbe! Koristite slobodno zamene za određene grupe mišića!
  4. Uvek recite svoj PLAN PUTA ili USPONA nekome ko vas poznaje PRE puta! Nikada ne idite na zahtevne uspone SAMI! Ukoliko se nešto dogodi dobro je da neko zna kojim putem i gde ste se uputili!
1. nedelja Zagrevanje Aerobne vezbe Snaga Zabeleske
ponedeljak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 30 min. Kardio vezbi sa 60% angazmana rada srca

*Trcanje, bicikla, plivanje i sl.

1 set po 10 ponavljanja

Iskorak napred

Iskorak u stranu

Iskorak na dole

Sklekovi

Trbusnjaci *klasicni

Stajanje u skleku *tzv. plank

Vezba – „planinari“

Utorak Odmor
Sreda 10 minuta rastezanja i zagrevanja 20 min. Kardio vezbi sa 70% angazmana rada srca 3 seta sledecih vezbi

Cucnjevi  (15)

Iskorak napred (40)

Iskorak ulevo i udesno (40)

Iskorak na dole (40)

Sklekovi (10)

Trbusnjaci *klasicni (50)

Stajanje u skleku *tzv. Plank (60 sec)

Vezba – „planinari“ (50)

Broj ponavljanja je u zagradi
Cetvrtak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 40 min Stepenice sa 70% angazmana rada srca

20 min hodanja

Petak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 30 min kardio vezbi sa 70% angazmana rada srca 3 seta sledecih vezbi

Cucnjevi (15)

Iskorak unapred (40)

Iskorak ulevo i udesno (40)

Iskorak na dole (40)

Sklekovi (10)

Trbusnjaci *klasicni (50)

Stajanje u skleku *tzv. Plank (60 sec)

Vezba – „planinari“ (50)

Subota 10 minuta rastezanja i zagrevanja 2-3 sati setnje sa rancem od 15-20 kg
Nedelja Dan za odmor

Pregled opreme i vezbanje cvorova

Fokus PRVE NEDELJE NA:

  • Gradjenje snage, balansa i baze za dalji trening. Ovo sprecava povrede u daljem trenaznom postupku.
  • Za snagu je potrebno raditi na tehnici – pravilno izvodjenje vezbi i kretanju.
  • Osigurati dobro zagrevanje i period opustanja nakon treninga kao prevenciju od povreda. Istezanje je obavezan deo treninga!
2. nedelja Zagrevanje Aerobne vezbe Snaga Zabeleske
Monday 10 minuta rastezanja i zagrevanja 30 min kardio vezbi sa 70% angazmana rada srca (trcanje, bicikla, plivanje)

20 min setnje

Utorak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 20 min kardio vezbi 70% angazmana rada srca 45 minuta rada sa tegovima ili joga Vezbe balansa
Sreda 10 minuta rastezanja i zagrevanja 40 min stepenica sa 70% angazmana rada srca 3 seta sledecih vezbi

Cucnjevi (15)

Iskorak naprred (40)

Iskorak ulevo i udesno (40)

Iskorak na dole (40)

Sklekovi (10)

Trbusnjaci – klasicni (50)

Stajanje u skleku *tzv. Plank (60 sec)

Vezba – „planinari“ (50)

Cetvrtak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 30 min kardio vezbi sa 75% MHR Vezbe balansa
Petak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 30 Min kardio vezbi sa 60-75% MHR 4 seta sledecih vezbi

Cucnjevi (15)

Iskorak naprred (40)

Iskorak ulevo i udesno (40)

Iskorak na dole (40)

Sklekovi (10)

Trbusnjaci – klasicni (50)

Stajanje u skleku *tzv. Plank (60 sec)

Vezba – „planinari“ (50)

Subota 10 minuta rastezanja i zagrevanja 4 km trcanja

20 km biciklom

1km plivanja

Nedelja odmor Dan za odmor

Pregled opreme i vezbanje cvorova

Fokus DRUGE NEDELJE NA:

  • Nastavak izgradnje snage, balansa i jake baze.
  • Povecanje broja ponavljanja za trening snage.
  • Povecanje intenziteta aerobnih aktivnosti
3. nedelja Zagrevanje Aerobne vezbe Snaga Zabeleske
Ponedeljak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 50 min kardio vezbi sa 75% MHR trcanje, bicikla, plivanje

10 min hodanje

Utorak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 75 min stepenice sa 75% MHR
Sreda 10 minuta rastezanja i zagrevanja 4 seta sledecih vezbi

Cucnjevi (15)

Iskorak naprred (40)

Iskorak ulevo i udesno (40)

Iskorak na dole (40)

Sklekovi (10)

Trbusnjaci – klasicni (50)

Stajanje u skleku *tzv. Plank (60 sec)

Vezba – „planinari“ (50)

Cetvrtak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 1 s 15 min stepenica sa 15-20 kg u rancu.

*1800 stepenika gore 1800 dole

Vezbe balansa
Petak Dan za odmor
Subota 10 minuta rastezanja i zagrevanja Hodanje/trcanje 50% snage u trajanju od 1.5 hrs

Ili

3-5 sati setnje sa rancem tezine 15-20kg

Nedelja Dan za odmor i pregled opreme

Fokus TRECE NEDELJE NA:

  • Nastavak prebacivanja sa treninga snage na aerobni trening
  • Povecanje procenta rada srca *MHR i duzine aerobnog treninga
  • Produzavanje vremena na otvorenom u planinarenju ili setnji.
4. Nedelja Zagrevanje Aerobik Snaga Zabeleske
Ponedeljak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 1 hr 30 min kardio trening sa 65% MHR

Bicikla, trcanje, plivanje

Utorak Dan za odmor
Sreda 10 minuta rastezanja i zagrevanja 6km trcanja u opsegu 70 MHR i  80 MHR svakog kilometra. Cilj je kilometar pretrcan za priblizno 7min.
Cetvrtak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 1 sat kardio treninga sa 75% MHR

Bicikla, trcanje, plivanje

Petak 20 min stepenica sa 80% MHR
Subota 10 minuta rastezanja i zagrevanja 5 sati hodanja sa 15-25 kg u rancu. Sa vecom promenom nadmorske visine 500-800m
Nedelja 15 minuta rastezanja i zagrevanja Vezbe balansa

Fokus CETVRTE NEDELJE NA:

  • Naglasak na intervalu treninga i izdrzljivosti
  • Povecanje procenta rada srca *MHR i duzine aerobnog treninga
  • Produzavanje vremena na otvorenom u planinarenju ili setnji.
5. Nedelja Zagrevanje Aerobik Snaga Zabeleske
Ponedeljak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 1 sat kardio vezbi sa 85% MHR

Trcanje, bicikla, plivanje

Utorak 10 minuta rastezanja i zagrevanja Dan za odmor
Sreda 10 minuta rastezanja i zagrevanja 45 min kardio vezbi sa 85% MHR

Trcanje, bicikla, plivanje

4 seta sledecih vezbi

Cucnjevi (20)

Iskorak unapred (50)

Iskorak u levo i u desno (50)

Iskorak na dole (50)

Sklekovi (10)

Zgibovi (5-10)

Trbusnjaci klasicni (70)

Stajanje u skleku *tzv. Plank (60 sec)

Vezba – „planinari“ (50)

Trening snage moze biti zamenjen sa 45 minuta joge.
Cetvrtak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 1 hr 15 min kardio vezbi sa 75% MHR

Trcanje, bicikla, plivanje

Petak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 20 min stepenica sa 85% MHR
Subota 10 minuta rastezanja i zagrevanja 5 sati setnje sa rancem od 20-25kg. . Savladavanje nadmorske visine od 1km. Moguce i:

1 s 30 minstepenica sa 15-25kg rancem. Cilj je 1500 stepenika. Raditi ceste ali kratke stanke sa dosta uyimanja tecnosi!

Nedelja 5 sati setnje sa rancem od  15-35 kg .1 km visinske razlike Moguce i:

1 s 30 minstepenica sa 15-25kg rancem. Cilj je 1500 stepenika. Raditi ceste ali kratke stanke sa dosta uzimanja tecnosi!

Fokus PETE NEDELJE NA:

  • Naglasak na intervalu treninga i izdrzljivosti
  • Povecanje procenta rada srca *MHR i duzine aerobnog treninga
  • Produzavanje vremena na otvorenom u planinarenju ili setnji sa rancem od 35kg.
6. Nedelja Zagrevanje Aerobik Snaga Zabeleske
Ponedeljak Odmor za vikend
Utorak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 40 min stepenica sa 70% MHR
Sreda 10 minuta rastezanja i zagrevanja 1 s 15 min Kardio vezbi sa 75% MHR

Bicikla, trcanje, plivanje

Cetvrtak 10 minuta rastezanja i zagrevanja 45 min hodanje
Petak Odmor
Subota
Nedelja

Fokus SESTE NEDELJE NA:

  • Naglasak na odrzavanju kondicije prethodnih 5 nedelja i sprecavanje povreda.
  • Mentalna priprema i odmor u danima pre planinarenja.

Napomena: Preuzeto sa: http://www.fitclimb.com/page/6-week-beginner-mountaineering. Prevod i prilagodjavanje S. Gavrilović

Markacija... 21.01.2017. Foto: S. Gavrilović
Markacija… 21.01.2017. Foto: S. Gavrilović

VEŽBE

Plank. Preuzeto sa: https://www.youtube.com/watch?v=TvxNkmjdhMM
Plank. Preuzeto sa: https://www.youtube.com/watch?v=TvxNkmjdhMM
"planinari"
“planinari”
standardni cucnjevi
standardni cucnjevi
standardni trbusnjaci
standardni trbusnjaci
razne vrste trbusnjaka
razne vrste trbusnjaka
iskorak napred
iskorak napred

 

SNEG – LABORATORIJA ZA PROUCAVANJE SNEGA I LAVINA

Preuzeto sa sajta: http://www.snowstudies.org/images/Pic%202005-02-17_030.jpg
Preuzeto sa sajta: http://www.snowstudies.org/images/Pic%202005-02-17_030.jpg

Na državnom univerzitetu u Montani postoji laboratorija koja se bavi proučavanjem snega i lavina. Njihovo istraživanje bazira se prvenstveno na sneg, njegove resurse i rizike koje može da izazove. Posebno se okreće ka proučavanju i načinima formiranja lavina.

Postavljanje lasera -http://www.montana.edu/snowscience/
Postavljanje lasera -http://www.montana.edu/snowscience/

Takvih instituta ima svugde po svetu i njihov fokus istraživanja, pored snega, njegove strukture i molekulskog sastava (vidi tekst “Sneg pleše”) najčešće su lavine i pomeranje snega, njegovo otapanje u visokim zonama na kojima je ranije postojao kao “večiti” a koji se u poslednjim decenijama zbog globalnog otopljavanja topi. Švajcarska tako ima u okviru države Federalni institut za šumarstvo, sneg i pejzaž a koriste Alpe kao svoju “prirodnu laboratoriju”! Njihova Federalna komisija za sneg i lavine osnovana je još 1933. godine u Bernu! Rasla je kroz godine i danas se bavi ozbiljnim meteorološkim istraživanjima, posmatranjima i predviđanjima pored proučavanja snega i njegovih osobina.

Brane u službi sprečavanja kretanja glečera i javljanja prirodne katastrofe. Preuzeto sa: http://www.wsl.ch/medien/news/staudaemme_gletscher/gries_bis.jpg?hires
Brane u službi sprečavanja kretanja glečera i javljanja prirodne katastrofe. Preuzeto sa: http://www.wsl.ch/medien/news/staudaemme_gletscher/gries_bis.jpg?hires

Instituti u okviru kojih se rade istraživanja snega i lavina, između ostalog bave se i proučavanjem voda i vodotokova, načina oticanja voda sa planina i njihovom regulacijom, naravno u saradnji sa drugim službama i naučnim disciplinama. Tako na primer u Koloradu postoji posebna škola koja se bavi upravljanjem vodama i u okviru nje postoje moduli koji se bave vrlo ozbiljno samo tom specifičnom disciplinom. Važno bi bilo napomenuti da se sve laboratorije i opitne stanice nalaze na velikim nadmorskim visinama i često nisu lako dostupne korisnicima – naučnicima koji prate njihov rad. Pored kretanja vode pomno prate i kretanje vetrova, njihovu jačinu, načine delovanja i promene koje vrše u pejzažu svojim dejstvom što ih svakako čini jednim od mogućih uzročnika za pojavu lavina.

Kristali snežnih pahuljica koji su nastali pod različitim temperaturama.
Kristali snežnih pahuljica koji su nastali pod različitim temperaturama.

Na našem sajtu astronomija.rs postoje brojni podaci koji govore o strukturi snega i njegovim osobinama.  Vidi: http://static.astronomija.org.rs/razno/zanimljivo/sneg/20cinjenica_o_snegu.htm

Interesantne činjenice o snegu sa tog sajta a bitne za planinarenje su:

Zbog naše strasti za skijanjem i snowboardingom, broj stradalih u snežnim lavinama u svetu svake godine rapidno raste. U Americi je na takav način prošle godine poginulo 270 ljudi.

Nema potrebe da šapućemo: vikanje, galama, pucnjevi iz oružja, nisu u stanju da pokrenu lavine.

Previše snega može da dovede čoveka u stanje ludila. Pibloktoq, malo poznata histerija, uočena je kod ljudi koji žive na Arktiku, može da izazove široki stepen simptoma, uključujući eholaliju (besmisleno ponavljanje reči) ili šetanje po snegu bez odeće.

Snežne oluje – mećave sa vidljivim munjama – jako su retka pojava. Međutim, neki naučnici smatraju da su sve munje rođene u snegu, samo što ga mi ne vidimo: ledeni kristali u oblacima se sudaraju i proizvode elektricitet.

Sveže napadani sneg tipično sadrži od 90 do 95 procenata vazduha, što takav sneg čini odličnim toplotnim izolatorom.

Takođe na naučno popularnom portalu ELEMENTARIJUM možete pronaći dosta zanimljivosti koje se tiču snega i koje sam već navodio u ranijim tekstovima. Link: http://elementarium.cpn.rs/teme/sneg/

LAVINE

Jordy Hendrikx next to his mini-temperature & relative humidity sensor. 15 of these sensors have been deployed around the Yellowstone Club in SW Montana to assist in a project which aims to examine spatial variability of surface faceting and their associated meteorological variables.
Jordy Hendrikx pored svog senzora za niske temperature i vlažnost vazduha. 15 ovakvih senzora je postavljeno u okviru parka za istraživanje u Jeloustounu u Montani i imaju za cilj da prate prostorne promene i varijable u skladu sa meteoroločkim varijablama i promenama.

4 najsmrtonosnije lavine, za koje se zna u istorii od trenutka praćenja ove pojave odnele su preko 20.000 života. To su Lavine na Planini Uaskaran, Peru, na Kordiljerima, kada se ogromna količina snega sjurila niz litice u dužini od preko 6km! U toku I svestkog rata na Tirolskim Alpima u toku ratnih dejstava desila se lavina koja je odnela preko 10.000 ljudskih života. Ranharirka, Peru je poznata po stravičnom prizoru u kome je stradalo dva sela i preko 1.000 ljudi kada se sapreko jednog kilometra sručila lavina na naselja. Naselje Pjuro u Italiji, nekada je pripadalo Švajcarskoj je davne 1618. sravnjeno sa zemljom nakon što ga je bukvalno sa lica zemlje počistila lavina poznata pod nazivom Rodi. koliko su Švajcarci bili pažljivi u svojim istraživanjima čak i tada govori činjenica da su znali TAČAN broj žrtava do u broj a sve se dogašalo početkom 17. veka! činenično, danas se u Švajcarskoj i nalaze ozbiljni instituti kojima rukovodi država i koji se bave ovim pojavama.

Na sajtu možete pronaći veliki broj informacija o vrstama lavina, prevenciji i merama zaštite od ove pojave. Takože postoje mere zaštite za stanovnike, uputstva za ponašanje i rukovođenje tokom događanja i nakon lavine, http://www.icdo.org/en/disasters/natural-disasters/avalanches/
Na sajtu možete pronaći veliki broj informacija o vrstama lavina, prevenciji i merama zaštite od ove pojave. Takođe postoje mere zaštite za stanovnike, uputstva za ponašanje i rukovođenje tokom događanja i nakon lavine, http://www.icdo.org/en/disasters/natural-disasters/avalanches/

Na sajtu našeg kluba PSD Železničar možete pronaći dobre i važne informacije o lavinama na adresi: http://www.zeleznicar.org.rs/index2.php?option=com_content&do_pdf=1&id=986

Lavina u baznom kampu na Everestu 25.04.2015.

Želim vam svima lepe ove snežne dane koje ćete, siguran sam upotpuniti nekim dobrim usponom i namučiti se prteći stazu do vrha 🙂 . Budite predusretljivi i menjajte se na čelu kolone, zamenite slabije ukoliko imate višak snage ali se takođe pazite i držite staze. Nekada rukavica NE TREBA da bude razlog za propadanje kroz snežnu strehu. Hidrirajte se  iako je napolju hladno i čini vam se da niste žedni! Suva usta, podrhtavanje tela ili blaga vrtoglavica na manjim visinama mogu da upućuju na nedostatak VODE u organizmu a nekako po defaultu svi na zimsko planinarenje ponesu MANJE vode nego inače. Nije nelogično svakako…

Iskreno se radujem sledećem usponu koji dolazi brzo i koji sam planirao na mestu koje dobro poznajem i sa mojim dragim prijateljima! Opet, u promenjenom, zimskom pejsažu, siguran sam, doneće nešto novo i lepo jer priroda iznenađuje na najlepši mogući način kada se najmanje nadaš!

Napomena: Novo fotografija u zaglavlju bloga je najviši vrh Balkana – Musala 2925mnv. Na vrhu je smeštena hidrometeorološka stanica koja prati promene vremena tokom cele godine. Foto: Srđan Gavrilović 2015. 

 

NAJZAHTEVNIJI SVETSKI VRHOVI ZA PENJANJE

Kanchenjunga trek. Preuzeto sa: http://buddhaeyetreks.com/kanchenjunga-trek/
Kanchenjunga trek. Preuzeto sa: http://buddhaeyetreks.com/kanchenjunga-trek/

U svetu planinarenja se smatra da ako ste se popeli na jedan od ovih vrhova, da ste postigli veliki uspeh, da ste imali puno sreće i da ste bili sposobni da se prilagodite na ogromne razlike i promene tokom neizvesnih uspona pošto ni jedan od njih ne predstavlja šetnju prirodom već postavlja i pred najspremnije penjače nepremostive izazove.

Postoje razni “spiskovi” i kriterijumi u smislu težine uspona na neku planinu. Posebno kada se govori o TOP 10 vrhova ali u svojim planinarskim usponima sam imao priliku i da na mestima na kojima realno i ne očekujete nekakvu posebnu opasnost sretnete belege i oznake sa ugraviranim imenima penjača koji nisu preživeli. Najviše ih je bilo na Dolomitima na kružnoj stazi koju bi iskusniji planinari okarakterisali kao “srednje tešku ka lakšoj”, na kojoj smo u usponu nas petorica u danu napravili 1400mnv razlike, ali i na Rili prema Vazovom vrhu i neposredno ispod vrha Carku u Rumuniji. I na našim planinama ima takvih situacija. Na Rtnju je pre nekoliko godina ostao moj prijatelj pred izlazak na greben pri usponu sa severne strane a poznato je i da je Dušan Mitrović Spirta preminuo nakon silaska sa Golije dok je čekao voz za povratak u Beograd. Grupa planinara je pre nekoliko decenija izgubila živote na Prenju a Bjelašnica je i ove godine odnela ljudske živote baš kao i šezdesetih kada je čitava grupa mladih fotografa i planinara iz Zemuna stradala na njoj. Everest je postao groblje planinara koje ostavljaju zaleđene u večnosti kao krajputaše i te fotografije i priloge ovde neću prikazivati iz pijateta prema tim ljudima. Primera je mnogo i ideja nije da se neko uplaši već da sa NAJVEĆOM PAŽNJOM priđe usponu makar se on činio i “lakim” jer naša tela imaju granice a situacija na terenu je često takva da lako iznenadi i iskusne planinare.

U grupu najtežih svetskih uspona ubrajaju se usponi na:

Jedan od pravaca penjanja na K2. Preuzeto sa; https://it.wikipedia.org/wiki/File:K2_Abruzzi_Spur.jpg
Jedan od pravaca penjanja na K2. Preuzeto sa; https://it.wikipedia.org/wiki/File:K2_Abruzzi_Spur.jpg

K2 – ili Chogori visine 8611m. Kao najteži i najkomplikovaniji uspon. Dok se broj uspona na Everest meri sada već hiljadama uspešnih uspona broj uspona na K2 se meri stotinama. Od pristupa usponu, koji traje sedam-osam dana da bi finalni deo uspona tek započeo. I u prvom delu pristupa usponu postoje ozbiljni tehnički elementi koje treba savladati. Sam finalni uspon je zahtevan i praktično ne postoji mogućnost pomoći sa strane ukoliko nešto krene po zlu.

Mount Everest. Preuzeto sa: http://www.history.com/news/7-things-you-should-know-about-mount-everest
Mount Everest. Preuzeto sa: http://www.history.com/news/7-things-you-should-know-about-mount-everest

Mount Everest – 8849mnv.  Ujedno je  i najviši svetski vrh ali i ozbiljan izazov. Baš zbog svoje visine i izazova na usponu i ekstremnih temperatura, zdravstvenih problema koji se mogu javiti pri usponu i opreme koja se dodatno nosi zbog nadmorske visine koja se savladava.  U poslednje dve decenije postao je neka vrsta “prestiža” u krugovima ljudi koji nisu najiskusniji planinari ali imaju veliku želju i novac što sa sobom povlači niz problema.

Nanga Parabat. Preuzeto sa: http://altitudepakistan.blogspot.rs/2016/07/nanga-parbat-summit-attempt-climbers-in.html
Nanga Parabat. Pravci penjanja. Preuzeto sa: http://altitudepakistan.blogspot.rs/2016/07/nanga-parbat-summit-attempt-climbers-in.html

Nanga Parabat – Jako težak i nedostupan vrh koji se nalazi u pakistanu na visini od 8.125mnv. Vrh je osvojen 1953. godine po prvi put a pre toga je uspon na njega odneo preko 30 života. Predstavlja jedan od najzahtevnijih vrhova za penjanje.

Kanchenjunga. Preuzeto sa: http://altitudepakistan.blogspot.rs/2016/07/nanga-parbat-summit-attempt-climbers-in.html
Kanchenjunga. Preuzeto sa: http://altitudepakistan.blogspot.rs/2016/07/nanga-parbat-summit-attempt-climbers-in.html

Kanchenjunga – Nalazi se u Nepalu i deo uspona prema vrhu nije zahtevan ali je finalni deo praktično vertikalni uspon dužine 305 metara što samo po sebi predstavlja ozbiljan izazov i za najiskusnije penjače. Visina mu je 8.586m.

Mount Blanc. Preuzeto sa: http://www.pays-evian.com/174-The-Mont-Blanc-Massif.htm
Mount Blanc. Preuzeto sa: http://www.pays-evian.com/174-The-Mont-Blanc-Massif.htm

Mount Blanc – koji svake godine u vremenu penjanja u Avgustu ponese epitet “smrtonosnog” zbog specifične konfiguracije i težine uspona. Za njega važi da nije najteža planina za uspon ali je jedna od najsmrtonosnijih. Rute za uspon su slozene, visinske razlike značajne a u sezoni penjanja česte su intervencije gorskih službi spašavanja.

Cerro Torre. Južni Andi
Cerro Torre. Južni Andi

Fizroy i Cerro Torre – sa izrazitim vertikalnim linijama uspona predstavljaju pravi izazov u okviru koga se u nekoliko trenutaka menjaju uslovi penjanja. Vrhovi su praktično jedan pored drugog u južnom delu Anda a uspone karakteriše vrlo nepredvidivo vreme.

McKinley. Na jeziku domorodaca Denali.. Planina sa najvišom visinskom razlikom u usponu. Preuzeto sa: https://en.wikipedia.org/wiki/Denali%E2%80%93Mount_McKinley_naming_dispute
McKinley. Na jeziku domorodaca Denali.. Planina sa najvišom visinskom razlikom u usponu. Preuzeto sa: https://en.wikipedia.org/wiki/Denali%E2%80%93Mount_McKinley_naming_dispute

McKinley koji je po opremi za planinarenje, koja je najdostupnija na ovim područijima planinarima, poznat i kao planina sa najvećom visinskom razlikom u usponu od preko 5590m koja je kontinualna a u zonama preko 1500-2000m neizdrživo hladna. Nalazi se i predstavlja najviši vrh Aljaske a uspon počinje praktično sa kote 0.00 pošto je smešten neposredno uz more.

Materhorn. Preuzeto sa: http://niki-testa.chaldakov.com/?p=208
Materhorn. Preuzeto sa: http://niki-testa.chaldakov.com/?p=208

Materhorn – Može biti “lak” ili jako težak u zavisnosti od smera uspona. Visina mu je 4478m i jedna od najzahtevnijih ruta za uspon je grebenom Furggen na severnoj strani. Karakteristika Materhorna je da čak i kod “lakših” usponskih ruta nagla vremenska promena može u velikoj meri otežati uspon.

Khuiten na tromeđi Mongolije, Rusije i Kine. Preuzeto sa: http://niki-testa.chaldakov.com/?p=208
Khuiten na tromeđi Mongolije, Rusije i Kine. Preuzeto sa: http://niki-testa.chaldakov.com/?p=208

Khuiten koji se nalazi u Mongoliji na razmeđi Mongolije, Rusije i Kine visine 4374m. Iako ne pripada najvišim svetskim vrhovima vrlo je nepristupačan za penjače.

Anapurna. Preuzeto sa: http://www.worldwidephotoweb.com/Portfolio/NEPAL/i-V6Q7pvw
Anapurna. Preuzeto sa: http://www.worldwidephotoweb.com/Portfolio/NEPAL/i-V6Q7pvw

Anapurna – koja predstavlja planinu sa najvećom smrtnošću pri usponu – preko 40%! Po ovoj osobini pod ruku sa Anapurnom su K2 i Mount Everest. Osvojena je tek 1950. a prva sledeća ekspedicija na taj vrh organizovana je dvadeset godina kasnije! To poprilično govori o složenosti uspona na ovaj vrh.

Napomena: U prethodnom delu teksta u izboru 10 vrhova korisceni su izvodi sa sajta: http://www.curiosityaroused.com/world/10-most-difficult-mountains-to-climb-in-the-world/
Penjanje na planinu... Preuzeto sa: http://tampabay.iabc.com/about-us/
Penjanje na planinu… Preuzeto sa: http://tampabay.iabc.com/about-us/

Pored ideje da se popne jedan od ovih vrhova, bilo koji od njih zapravo, treba biti svestan i vrlo jednostavne činjenice – cene uspona na neki od tih vrhova i vremena potrebnog za pripremu te velikog broja zdravstvenih preduslova koje onaj koji želi na takav uspon mora da ispuni. Desi se da i najspremniji na stazi odustanu zbog trivijalnih problema sa skočnim zglobom koga su povredili par sati pre na dostupu. Kako se nositi sa činjenicom da si prevalio 5000km, došao do početka uspona i moraš da STANEŠ! Mentalno psihička priprema penjača za ovakve vrhove, tipologija ličnosti i pristup usponu DIJAMETRALNO su suprotni od svega onoga što u sebi nosi planinar koji se bavi klasičnim planinarenjem i penje “naše” vrhove, koje nikako ne bih potcenjivao! Oni predstavljaju odlično mesto za formiranje takvog sklopa ličnosti kroz godine planinarenja, učenja – da – UČENJA o planini i ćudima prirode, prepoznavanje kvaliteta stene i neupuštanje u bespotrebne rizike da bi se napravila odlična fotka koju će sutra neko lajkovati na facebook-u (!).  Zapravo su takvi usponi  neophodnost! Pronaći MIR u sebi, u trenutcima najtežih uspona, isto je kao i u životu. Pronaći sebe kada ti je teško – da, najteže! To podrazumeva ozbiljan rad na sebi i svesnost da postoji potreba za time. To je iskrenost prema sebi ali i prema grupi sa kojom se penješ na jedan od gore navedenih vrhova. Onoga trenutka kada preceniš sebe, postoji šansa da ugroziš drugoga. Zato je planinarenje “surovo” u takvim usponima pored činjenice da ti tamo napolju ništa, ali baš NIŠTA neće olakšati uspon.

Moćni Rtanj sakuplja oblake. Fotografisano sa Device - Srdjan Gavrilović
Moćni Rtanj sakuplja oblake. Fotografisano sa Device – Srdjan Gavrilović

Možda će se neko složiti sa ovim spiskom, možda i neće. Najverovatnije, najveći broj nas nikada nećemo biti u prilici da popnemo ni jedan od tih vrhova. Nije to toliko ni važno. Suština je u osećanju koje imaš u sebi dok penješ bilo koji vrh pa i hodaš po Deliblatskoj peščari u krajnjoj crti. U činjenici da je prostor ispred tebe a izazov negde gore i pokušavaš da ga dosegneš sopstvenom snagom tela i uma. Ili jednostavno provodiš vreme u prirodi! Skroz POŠTENO! Suština je i  u činjenici da planinarenje može da ti pruži puno toga i otvori moždane sinapse koje postaju deo tvog koda razmišljanja i činjenja baš kao i trčanje. Planinarenje te ne čini čovekom. Samog sebe činiš čovekom svojim postupcima i načinima. Planinarenje može da te učvrsti u tim elementima ako i samo ako ga shvatiš na pravi način, udahneš vazduh na vrhu punim plućima i shvatiš koliko si u suštini MALEN pod zvezdama.

Ispod vrha. Na jednom od uspona... S.G.
Ispod vrha. Na jednom od uspona… S.G.

SNEG PLEŠE

pahulja_1359101594_670x0_670x0

Klod Debisi (Claude Debussy) je napisao klavirsku muzičku minjaturu pod nazivom Sneg pleše.  Predviđena je kao dečija svita iz 6 stavki koje traju ukupno petnaestak minuta. Napisao je kompoziciju za svoju ćerku Klod Emu, koju je zvao Čou Čou. Prvi put je izvedena u Durandu sada daleke 1908. godine i odiše prostornočću, vedrinom, oslikava pejsaže i dočarava tiho titranje pahulja kroz vazduh.

Volim sneg! Donese radost, promeni pejsaž, “smekša” konture oštrih bridova zgrada u kojima živimo, presvuče parkove sfumatičnim linijama, mekanim potezima, sakrije saobraćajnice, obuče jele u  bele nošnje, načička listopadna stabla kristalima pahulja iza kojih stidljivo vire ogolele grančice. Nekako, sve utihne a ispod život buja i dalje, priprema izdanke za proleće. Retko je proteklih godina padao veliki sneg u Beogradu. Ne onako kao nekada.. Prošle zime lepo je zabeleo beogradske ulice i pejsaže, Košutnjak i Adu, novobeogradske blokove, savski i dunavski  kej. Trajao je kratko…

9145608044d1a27fbca8a9067733990_orig

ELEMENTARIJUM… MALO NAUKE…

Sneg je oblik vode u čvrstom stanju čija se kristalizacija odvija u atmosferi, pa iako je njegova hemijska formula H20, ista kao kod vode ili leda, sneg se prilično razlikuje od susnežice i ledene kiše. Pahulje se formiraju visoko gore, u oblacima, direktno iz vodene pare. Svaki snežni kristal je zapravo kristal leda, tako da njegovu geometriju određuje geometrija molekula vode koji je sastavljen od jednog atoma kiseonika i dva atoma vodonika, međusobno razmaknuta za 105 stepeni.

Ne postoje dve identicne pahulje... Izvor: https://zh.wikipedia.org/wiki/File:SnowflakesOnWindshield.JPG
Ne postoje dve identicne pahulje… Izvor: https://zh.wikipedia.org/wiki/File:SnowflakesOnWindshield.JPG

Omanji snežni kristal sadrži nekoliko hiljada miliona milijardi molekula vode, što znači da u njemu ima oko milion milijardi molekula koji se razlikuju od ostalih. Oni su nasumično raspoređeni po kristalnoj rešetki, čineći svaki snežni kristal jedinstvenim.

Kada bi u svakoj godini nastalo milion milijardi pahulja, verovatnoća da se čak i tokom perioda od 15 milijardi godina, koliko iznosi starost cele vasione, formiraju dve do u molekul indentične pahuljice i dalje je praktično nula. (Preuzeto sa: http://elementarium.cpn.rs/teme/sneg/)

405909_54-1

Pre nekoliko godina sam, na kompoziciju Debisijeve muzike napisao tekst. Današnji dan me podseća na puno toga lepog. Ako uspem, dodam trunku “začina” u ovim hladnim zimskim danima i ugrejem vas osmehom koji ću, nadam se, izvući na ovoj hladnoći koja stišće usne i štipa obraze.

Izvor: http://freebigpictures.com/winter-pictures/blue-snow/
Izvor: http://freebigpictures.com/winter-pictures/blue-snow/

Sneg pleše

Pitam se da li sneg pleše? Debisi  tvrdi da da. Ja sam plesao po snegu. Prevalio kilometre odvajajući se od tela, lebdeo belinom. Sve je oko mene bilo belo, tiho. Šetao sam prevojima i razmišljao da li stvarno pleše?

Mekane pahulje lagano su dodirivale tlo utapajući se svojim kristalastim strukturama u one koje su već zauzele svoje mesto na snežnom prevoju. Pažljivo su se uklapale u potpunoj tišini. Gledam ih kako padaju po vunenim rukavicama. Topim ih polako toplinom tela. Nestaju. Kada malo jače dunem, odlepljuju se i otplove, nošene dahom spuštajući se nečujno.

Prhorasti slojevi sakupljaju se na granama, pokrivaju vegetaciju koja će u proleće da izbuja ispod pokrivača koji je štiti od ciče zime. Pahulje, kao paperje u jorganu pod kojim se greje telo u dugim hladnim noćima. Prevaljujem put odavde pa do uzvisine na kojoj se nalazi jela. Grane, savijene skroz do zemlje. Pokušavam da nacrtam nešto na snežnom nanosu ali mi smetaju rukavice i oblici se odlamaju te se svojom težinom prevaljuju. Diže se blaga izmaglica i inje otrešeno sa snegom, sa grana lagano pada preko.

Vetar huči preko zaravni. Podiže bele oblačiće sa površine poigravajući se njima sve dok struja vetra ne umine. Pa onda opet. I tako bezbroj puta. Penušavi prizori u belini i caklini koja gasne zalaskom sunca, pa poljane posrebrni blagi mesečev sjaj i čuje se tiho šuštanje vetra koji prošara preko zaravni a sneg lako, poput paperja, u sopstvenoj igri pada celu noć.

Ova priča je kao pažljivo upakovani ružičasti bombon napunjen penom (1). Svetluca u ranim jutarnjim satima nekakvom čudnom, skoro umirućom belinom, cakli se preko dana, prelamajući zrake sunca blistavom igrom svetla a posrebri u noći kada svetlost gasne.

I Pleše.

Uvrće se svojim karnerima oko jela, vrti prevojima i kosama, crta krugove u zaravnima oblačeći stare dama jele u već zaboravljene brokatne haljine prohujalih vremena. Pleše, na sasvim drugačijem podijumu uz fijukanje vetra na ciči zimi.

Sneg pleše, pleše, pleše.

Foto S. G.
Foto S. G.
  1. (Debisi je za muziku Edvarda Griga, norveškog kompozitora i njegove klavirske minjature rekao da su kao “ružičasti bombon napunjen penom” aludirajući na “slatkoću” nota koje je koristio u svom muzičkom impresionizmu.)

ZAPISI U PROLAZU

Angelocastro - Corfu (Krf), Iznad Paleokastrice. crni tuš, laviran (Format A5)
Angelocastro – Corfu (Krf), Iznad Paleokastrice, visoko iznad mora na krajnjem severnom delu ostrva Krf. . Crni tuš, laviran (Format A5)

Crtanje je nešto što predstavlja osnov u poslu kojim se bavim – u arhitekturi. Ali ovi crteži su nešto puno ličnije. Lišeni su tehnicističkog u potpunosti. Svaki  je beleška, dodatni zapis onoga što vidim oko sebe i, kroz crtež, na drugačiji način – urezujem mesta, događaje i ljude dublje u sećanje i sve tako dobija još jednu dimenziju, meni jako važnu.

Žao mi je ponekad što nemam mogućnosti da ponesem olovke i papir i sedim tamo na planini i crtam, mada sam i o tome razmišljao… Crteži nastaju kao brze skice posle uspona ili dok radim, na često suvoparnom iscrtavanju na poslu, pravim pauzu misleći o planinama i slobodi koju mi daju, prostoru koji volim.

Jedan od "BRZIH" crteža nastalih u toku rada na projektima... Kombinovana tehnika (Format A4)
Jedan od “BRZIH” crteža jedrenja, nastalih u toku rada na projektima u birou… Kombinovana tehnika (Format A4)

Većina crteža nastala je pažljivim studiranjem mesta na kojima sam bio ali ima i nekoliko skica, nastalih u kafeu uz ispijanje kafe i planiranje narednih akcija, razgovor ili priču o planinarenju ili samoj planini. Ovo je mali deo svega ali je  izbor koji pokriva različite motive koje susrećemo na našim akcijama. Ono što je svima zajedničko to je da su nastali iz ljubavi prema planinarenju, prirodi, okruženju i ljudima sa kojima sam planinario.

VAMA i posvećujem ovaj post!

Crtež kafom. Nastao u jednoj kafanici na Dorćolu 2015.
Crtež kafom. Nastao u jednoj kafanici na Dorćolu 2015. (Format A5)
Crtež grafitnom olovkom - Pogled sa Oštre čuke - Devica 2014.
Crtež grafitnom olovkom – Pogled sa Oštre čuke – Devica 2014. sa PD JASENICA (format A5)
Kusak sa Šiljka. Crtež grafitnom olovkom laviran kafom. (Format A5+)
Kusak sa Šiljka. Crtež grafitnom olovkom laviran kafom. (Format A5+)
Kosmaj sa puta ka Mladenovcu / Kombinovana tehnika (Format A5)
Kosmaj sa puta ka Mladenovcu / Kombinovana tehnika (Format A5)
Limski kanal - Istra u blizino Rovinja. Stena - smer za penjanje. (Format A5+landscape)
Limski kanal – Istra u blizino Rovinja. Stena – smer za penjanje. (Format A5+landscape)
Izdanak raste iz kamena Ugljen / (Format A5+)
Izdanak raste iz kamena Ugljen / (Format A5+)
Planinska kuća / Grafitna olovka
Planinska kuća / Grafitna olovka
Oblaci nad Bobotovim kukom / Flomaster (Format 7x7cm)
Oblaci nad Bobotovim kukom / Flomaster (Format 7x7cm)
Vojvođanski pejzaž / Kombinovana tehnika. (Format A5)
Oblaci iznad Srema / Kombinovana tehnika. (Format A5)
Obronci / Drvene bojice - sepia (Format A5)
Obronci na Bobiji / Drvene bojice – sepia  2013. (Format A5)
Masiv u Rumuniji na obali Dunava / Grafitna olovka (Format A5)
Masiv u Rumuniji na obali Dunava / Grafitna olovka 2013.  (Format A5)
Srednjevekovno utvrđenje / Drvene bojice (Format A5)
Srednjevekovno utvrđenje / Drvene bojice 2013. (Format A5)
Prevlaka, Crna Gora / Flomaster (Panorama)
Prevlaka, Crna Gora 2013.  / Flomaster (Panorama)
Prema kumboru iz Herceg Novog / Grafitna olovka 2014. (Forma A5+)
Pogled prema Kumboru iz Herceg Novog. 2013. / Grafitna olovka  (Forma A5+)
Crkva Sv. Jovana iznad mora na Skopelosu do koje se dolazi preko nekoliko stotina stepenika. / Akvarel / (Format A5)
Crkva Sv. Jovana iznad mora na Skopelosu do koje se dolazi preko nekoliko stotina stepenika. / Akvarel / (Format A5)
Na Malom Vukanu / Grafitna olovka (Format A5+)
Na grebenu / 2016. Grafitna olovka (Format A5+)
Kuća na litici / Grafitna olovka (Format A4)
Kuća na litici / Grafitna olovka 2007.  (Format A4)
Veliki sisol iynad Plomina, Istra, Hrvatska / Hemijska olovka, 2014. (Format A5)
Veliki Sisol iznad Plomina, Istra, Hrvatska / Hemijska olovka, 2014. (Format A5)
Učka - vidikovac Vojak, Istra, Hrvatska 2014. / hemijska olovka i flomaster (Format A5)
Učka – vidikovac Vojak, Istra, Hrvatska 2014. / hemijska olovka i flomaster (Format A5)
Croda dei Toni / Dolomiti di Sessto, Italia / Sepia (Format A5+)
Croda dei Toni / Dolomiti di Sessto, Italia. Pogled ispred Doma /2015. Sepia (Format A5+)
Trem iz Donje studene / Hemijska olovka / skica nastala posle ručka nakon uspona.
Trem iz Donje studene / Hemijska olovka / Crtez nastao posle ručka nakon uspona. 2015.
Zimski uspon na Trem / Crtež flomasterima 2016.
Zimski uspon na Trem / Crtež flomasterima 2016.
Vršačke planine sa puta prema Neri / Crtež grafitnom olovkom (Format A5+)
Vršačke planine sa puta prema Neri / Crtež grafitnom olovkom (Format A5+) 2016.
Tre Cime di Lavaredo / Dolomiti, Italija / sepia (Format A5+)
Tre Cime di Lavaredo / Dolomiti, Italija / sepia (Format A5+)
Neko ko se motao dok sam crtao... Grafitna olovka
Neko ko se motao oko mene dok sam crtao neke od crteža u Sm. Palanci 🙂 .. Grafitna olovka

Kada završimo uspon, na povratku kući u glavi iscrtavam celu stazu, tako upamtim detalje. Često neke pejzaže crtam tako po sećanju. To možda najviše i volim. Tako određeno mesto posećujem na sasvim novi način a dajem mu konture na belom parčetu papira. Na taj način ono opet u meni oživi a ja mu se vratim, kada mi se najmanje nada.

Savršeno iskorišćen HLADNI zimski dan (-12C) iz koga slede novi crteži...
Savršeno iskorišćen HLADNI zimski dan (-12C) iz koga slede novi crteži… /07.01.2017./ Foto: S. Gavrilović

44°49′14″ SGŠ / 20°27′44″ IGD (116.75mnv)

Beogradska "piramida" u Knez Mihajlovoj ulici. Preuzeto sa: http://www.dnevno.rs/info/beograd/52500/znate-li-za-ovaj-ukras-knez-mihailove-evo-zasto-se-bas-tu-nalazi
Beogradska “piramida” u Knez Mihajlovoj ulici. Preuzeto sa: http://www.dnevno.rs/info/beograd/52500/znate-li-za-ovaj-ukras-knez-mihailove-evo-zasto-se-bas-tu-nalazi

Pošto danas pišem svoj 41 tekst na ovom blogu želja mi je bila da tema bude BEOGRAD, grad u kome ovaj blog nastaje i u kome živim i radim. Zato se i koordinate glavnog grada nalaze u naslovu teksta. Baš kao i što svaki vrh ima svoje kordinate i nadmorsku visinu.

Ono što je malo poznato danas, pa i u svetu planinarstva skoro nikada spomenuto, to je činjenica da zapravo Beograd leži na samom GREBENU aluvijalnih ravni koje formiraju Šumadijsku visoravan  koja geografski TAČNO počinje, ili ako je nekome draže, ZAVRŠAVA na Kalemegdanu! Ona se širi od Rudnika na jugu, nastavlja Bukuljom a na teritoriji grada Beograda ide linijom Kosmaj – Avala – Vračarski plato – Beogradska tvrđava! Drugi deo Beograda čini Novi Beograd koji je u sklopu panonske nizije.  Tako ispada da su zapravo  svi stanovnici Beograda ljudi planine, verovali oni u to ili ne i kada kažemo ovde za nekoga da je “sišao sa planine” zapravo nemamo POJMA pošto smo i SAMI na toj ISTOJ “planini”, njenim obroncima, samo na nešto manjoj nadmorskoj visini.  Dobro! Ako opet pristanemo na činjenicu da je planina definisana nadmorskom visinom, Avala onda jedina ispunjava TAJ direktni uslov ali Beograd se, geološki svakako nalazi na brdima pa tako, onima koji misle da nisu sišli sa planine, moram sa tugom da kažem da su svakako brđani! 🙂

Beograd, Kalemegdan /FotoČ S. Gavrilovic
Beograd, Kalemegdan. Tačno geografsko mesto POČETKA/ZAVRŠETKA Šumadije.  /Foto: S. Gavrilovic

Nadam se da NIKO neće uzeti za ZLO ovu šalu ali geološki ili geografski gledano, jedino stanovnici Novog Beograda, delom Čukarice dole uz Savu, Palilule i Zemuna mogu da se sada zavale u naslonjače i smeju dok čitaju ovaj tekst.

Beograd ima jednu fantastičnu stvar a u vezi je sa planinarenjem! Ima DISTANCE koje je moguće prevaliti od tačke A do tačke B, od centra do Banovog brda, Zemuna, Novog Beograda, Zvezdare šetajući ulicama sokacima, uz reku ili delom tramvajskim šinama, prelazeći mostove i spuštajući se na reke, po Adi ili Košutnjaku. Zvezdarskoj šumi ili bilo kom delu praveći i visinske razlike koje svakako nisu značajne ali rekreativno gledajući one su lepe i korisne. Ima svoje URBANE magistrale i mirne zelene oaze, idealna mesta za trening i pripremu na otvorenog gde, između ostalog orijentirci redovno vežbaju. Da je SREĆE pa da orijentiring ubace u NASTAVNI PROGRAM u osnovnim školama! A sreća ne postoji već se prilike stvaraju a ja vam obećavam da ću poraditi na tome sigurno!

Orijentiring. Preuzeto sa sajta: http://www.bergamoturismo.com/aziende-convegni,-formazione-team-building/19-aziende-convegni,-formazione-team-building.html
Orijentiring. I beogradski parkovi i naselja postaju polako ali sigurno trkališta ORIJENTIRACA! Preuzeto sa sajta: http://www.bergamoturismo.com/aziende-convegni,-formazione-team-building/19-aziende-convegni,-formazione-team-building.html

URBAN HIKING kao tema je nešto što je sasvim sigurno već prisutno u Beogradu. Šetači, makar oni oko Ade ili na Košutnjaku, govore u prilog ovome. A ima ih u svim krajevima grada. URBAN HIKING se kao termin vezuje za velike užurbane gradove, gde je sve manje vremena a sve više obaveza pa čak i vikendom te je jedina mogućnost za bavljenje rekreacijom na otvorenom svedena na gradske ulice, kvartove, parkove. Njujorški central park jedan je od najboljih primera tog fenomena.

NJujorčki Central park kao primer URBAN HIKING zone. Sam park puno je više od toga, mesto je odmora, rekreacije gde cele porodice provode vreme zajedno zajedno sa poslovnim ludima koji su došli na pauzu. Preuzeto sa: http://all-that-is-interesting.com/bird-eyes-view-central-park
NJujorčki Central park kao primer URBAN HIKING zone. Sam park puno je više od toga, mesto je odmora, rekreacije gde cele porodice provode vreme zajedno zajedno sa poslovnim ludima koji su došli na pauzu. Preuzeto sa: http://all-that-is-interesting.com/bird-eyes-view-central-park

Ideja za beogradsku levu obalu Dunava, nastala kao rezultat saradnje tima iz Gradskog instituta za planiranje i izgradnju i urbanih planera iz Firence u Italijii, nekoliko godina je razrađivala projekat „Čaplja“. Projekat Čaplja je verovatno bio predviđen kao najsuptilniji i najzahtevniji gradski projekat u Beogradu koji je trebalo da uključuje veliki broj stručnjaka u okviru realizacije samog projekta. Po inicijalnoj ideji, obuhvatao bi razvoj sportsko-rekreativnih zona koje bi bile u funkciji tokom cele godine. Kao takav postao bi ozbiljan KONTRAPUNKT već realizovanim sportsko rekreativnim površinama u gradu na drugoj obali Dunava i na reci Savi.

Projekat "Čaplja"
Projekat “Čaplja”

Priča gde počinje grad najčešće je deo mita. A mit je prapočetak svega, osnov civilizacijskog. Kako nastaje grad? Gde se on začinje, u kom civilizacijskom trenutku razvoja društva on na sebe preuzima funkciju grada i po čemu se razlikuje od naseobina nižeg reda? Zašto nastaje na rekama i u udolinama i zašto traje kroz vreme. Šta ga uslovljava i šta sam, kao amalgam stvari, dešavanja i uticaja anticipira. Da li je grad zapravo najznačajniji generator i najsloženija ljudska tvorevina, imajući u vidu da u sebi obuhvata društveno i socijalno, u isto vreme potpomognut tehničkim i ekonomskim aspektima razvoja? Da li je zapravo GRAD ta košnica ljudske zajednice i njenih međuuticaja sa drugim oblicima života koje vrlo često i devastira ali ih i unapređuje? Šta bi bilo da ovde, gde sada jeste Beograd NIKADA nije “nikao” grad? Kako bi istinski izgledao RELJEF tog brežuljkastog predela? Možda baš kao Radovanjska brda po kojima često pravimo ture ili nešto kao ustalasalija i nemirnija Deliblatska peščara?

Zmajeva prva ilustracija - Branko Vasiljević - 100 godina ilustrovanih postkarata, Beograd 1996.
Izvor: Zmajeva prva ilustracija – Branko Vasiljević – 100 godina ilustrovanih postkarata, Beograd 1996.

Jedna, izuzetno interesantna tema, koju skoro da ni odlični poznavaoci Beograda nisu znali tiče se numizmatike i razglednica. Zmajeva prva ilustracija – PRVA RAZGLEDNICA ikada odštampana u svetu sa SLIKOM i  koja je objavljena u Beču, objavljena je od strane čika Jove Zmaja! Na njoj se nalaze Beograd sa jedne strane, kao spoj orijenta sa Bečom koji je na drugom delu razglednice a iznad svega toga lebdi jedan ZMAJ! U zaleđu su minareti, turbeta ali i parobrod i gospoda obučena po poslednjoj modi nasuprot damama koje sede u šalvarama. Iza svega, jasno se ocrtavaju bregovi grada.  U njegovom zaleđu, jasno ga čuvaju, predstavljaju onaj njegov neophodni OSLONAC koji postoji kao deo zaštite ali i kao deo tačno odabranog mesta za jedan veliki grad! Ovo mesto, gde se nalazi Beograd, NIJE moglo da ostane bez GRADA! A grada, velikog i važnog, u srednjevekovnoj Evropi TEŠKO da ima bez zaleđa – Planine ili brega. A Beograd je puno stariji i od same Evrope kao takve i podaci o njegovom naseljavanju sežu do duboko u praistorijsko doba prostora koji se sada naziva Evropom.

Kalemegdan sa reka. Preuzeto sa: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Beograd_-_Kalemegdan_sa_reke_-_Apr-2011wtmk.jpg
Kalemegdan sa reka. Preuzeto sa: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Beograd_-_Kalemegdan_sa_reke_-_Apr-2011wtmk.jpg

Na kraju, želim da se još jednom zahvalim na lepim rečima SVIMA koji su me pozvali ili mi poslali poruku zbog jučerašnjeg teksta JABLANIK | LIČNA TAČKA – https://planinablog.wordpress.com/2017/01/03/jablanik-licna-tacka/

S.G.

JABLANIK | LIČNA TAČKA

Yimski uspon na Jablanik 2015.
Zimski uspon na Jablanik 2015. (Prvi ljudi na Jablaniku)

Postoje planine koje dugo osvajaš. Vrhovi do kojih stižeš teškom mukom. Postoje nedostupna mesta o kojima maštaš i planiraš dugo da na njih odeš. Na neka ćeš ići sigurno. Neka ćeš sanjati uvek.

Zimski uspon na Jablanik 2015. / Foto: S. Gavrilovic/
Zimski uspon na Jablanik 2015. / Foto: S. Gavrilovic/

Jablanik ima posebnu lepotu. Zapravo, svaki od vrhova na koje sam se popeo u poslednjih 6 godina, od kako se aktivno bavim planinarenjem, ima svoju “crtu” po kojoj se razlikuje. Jablanik ima za mene tu neku, posebnu nit,  koja je višeslojna. Prošle godine sam na njemu bio dva puta. Početkom godine – 02. januara kada smo sa Duletom Jankovićem (PD Pobeda) išli i “otvorili sezonu” i drugi put, kada sam sa bratom, u oktobru išao samostalno. (vidi prethodne tekstove).

Veliki Povlen na oblacima 2016. / Foto. S. Gavrilovic /
Veliki Povlen na oblacima 2016. / Foto. S. Gavrilovic /

Jablanik je mesto na kome sam stavio maglicu u džep i ušuškao je u sebi duboko. To mesto je u meni promenilo definitivno SVE! I neko bi pomislio da je potreban težak uspon za “puštanje” onoga što nosiš u sebi, da su potrebni naporni usponi da otvore čoveka i istisnu iz njega, kao iz tube, boju po slikarskoj paleti. Tirkiz, koji sam prošle zime istisnuo na Jablaniku, razlio se opcrtavajući konture neba sa koga je grejalo zimsko Sunce stvarajući oštre senke u zimskom pejsažu. Isti taj tirkiz se uvukao u džepove jakne, zagrlio me, privukao sebi i otvorio me, promenio potpuno. Sav zaodenut belinom, plavičastim tonovima koji podsećaju na impresionističke pejsaže Klod Monea, u daljini je otvarao vizure prema Medvedniku, Povlenu, plivajući na oblacima iznad kojih smo išli prema vrhu. Cela prošla godina bila mi je u znaku tog izleta i detalja sa njega, jedne fotografije koja je tamo nastala, koju neizmerno volim. Zahvaljujući tom danu, imao sam snage da preguram i jako teške stvari koje je donela. Zahvaljujući tom danu, imao sam veru i želju da se borim za one koje volim bez obzira na sve. Tog dana sam shvatio da vredi pomeriti sopstvene granice, promeniti sebe, posvetiti se na drugačiji način ljudima i stvarima do kojih mi je jako stalo i koje volim. Duboko sam verovao u to, osećajući da postoji važan razlog. I jeste, postojao je. U  gradovima, u kojima stanujemo u našim svetlucavim “opnama” koje nas ograničavaju, koje imaju vrata i prozore, koji sputavaju “ptice da se nasele sa nama”(1), koje nam ne daju da udahnemo u svoje biće mir, potrebnu tišinu, stvorimo sklad, u stalnoj brzini u kojoj živimo, to teško, ovako čisto i jasno možemo da razaznamo. Meni je Jablanik to poklonio. Tako je postao moja “lična tačka”. Mesto koje posebno volim.

(1) Vidi: Vasko Popa: Očiju tvojih da nije

Sa uspona na Jablanik 2016.
Sa uspona na Jablanik 2016.

Jablanik je postao tradicionalna akcija na koju idemo već tri godine za redom sa PD POBEDOM. Sasvim slučajno se “dogodio” a ispalo je da je ta slučajnost sve samo ne slučajnost, pre bih rekao da je NAGRADA. Dobili smo priliku da na samom početku godine, već 2. januara, budemo PRVI LJUDI na Jablaniku! Dok smo prilazili vrhu shvatili smo da nema drugih tragova. Vetar je samo ponegde nabacio sneg u krajeve, promenio pejsaž, zaokružio sliku zimskog uspona na najlepši mogući način.

Medvednik sa Jablanika /Foto: S. Gavrilovic 2016./
Medvednik sa Jablanika /Foto: S. Gavrilovic 2016./

Ove zime, iako sam planirao, nisam otišao. Stvari se nekada poslože tako van tvoje volje i želje na žalost. Opet, uteha mi je činjenica da, kako kaže Ljuba planinar, “planina nigde neće da ode”, pa mi dođe nekako lakše 🙂 . Verujem čoveku! Drago mi je što je Dule promenio rutu ove godine i spustio se u povratku prema Medvedniku pa levo skrenuo obroncima Jablanika i praktično ispod vrhova, šumarskom stazom izašao opet na lovački kontejner postavljen na početak uspona. Za one koji ne poznaju ovaj put važno je da znaju da kada siđu na put sa Jablanika ka Medvedniku idu LEVO, dakle suprotno od Medvednika a na prvom raskršću krajnje LEVO opet uz obronke a ne onom stazom koja blago ponire pravo dole i izgleda da je “ta”. Tada su na pravoj stazi a putokaza NEMA! Put blago krivuda is sve vreme vodi uz stene Jablanika. U početku je lošiji da bi posle par stotina metara postao solidniji! Jesenas sam “otkrio” ovaj put sam i jako mi se svideo. Pogodan je kada su vremenske prilike dobre, kada nema dubokog snega, u proleće i jesen. Ispresecan je potocima a dužina staze od skretanja do ulivanja na poznato mesto – lovački kontejner, iznosi 4km.

Klod Mone - Impresija, rađanje sunca. Slika po kojoj je pokret Impresionizam dobio ime.
Klod Mone – Impresija, rađanje sunca. Slika po kojoj je pokret Impresionizam dobio ime.

Uteha danas, za propusteni jučerašnji uspon, mi je prvi sneg, koji je zavejao staze i naselje u kome sada živim, mali park koji imam ispred terase u kome se okupljaju ljubaviČi sa kojima porazgovaram pomalo, bacim im neku sitnicu dok svojim repovima pletu u vazduhu osmice uz tiho mjaukanje na koje im ponekad odgovorim. Moji mali mekani prijatelji. Verni paraziti, beskonačno slatki, umiljati. Možda jednog od njih i primim u svoj OTVORENI stan, prepun jutarnjeg sunca i vazduha, tih, ušuškan u zelenilo parka ispred.

Ispod moje terase. Naselje Cerak Vinogradi (arh. Milenija i Darko Marušić). Naselje koje je rađeno po najviđim standardima stanogradnje u staroj SFRJ i koje je usvojilo danski model stanovanja i organizacije u okviru koje se formiraju mirne zono - unutrašnje komunikacije - pešačke ulice dok se sav saobraćaj izvlači ia objekata izmešu kojih postoje ogromne zelene parkovske površine. Naselje je dobilo sve nagrade u staroj državi i proglačeno svojevremeno za najbolji model stanovanja u SFRJ. Trenutno je u fazi dobijanja specijalnog statusa zaštite u okviru koga bi trebalo da bude zaštićeno kao sredina od izuzetne ambijentalne vrednosti.
Ispod moje terase. Naselje Cerski venac (arh. Milenija i Darko Marušić). Naselje koje je rađeno po najvišim standardima stanogradnje u staroj SFRJ i koje je usvojilo danski model stanovanja i organizacije bloka u okviru koje se formiraju mirne zone – unutrašnje komunikacije – pešačke ulice unutar bloka sa platoima i proširenjima – tzv. MIRNO SUSEDSTVO, dok se sav saobraćaj i parkiranje izvlače iza objekata između kojih se formiraju ogromne zelene parkovske površine pogodne za rekreaciju, igru dece i sl. Naselje je dobilo sve nagrade u staroj državi i proglašeno svojevremeno za najbolji model stanovanja u SFRJ. Trenutno je u fazi dobijanja specijalnog statusa zaštite od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture u okviru koga bi trebalo da bude zaštićeno kao sredina od izuzetne ambijentalne vrednosti. Kao takvo biće i prvo naselje iz perioda osamdesetih, perioda moderne arhitekture, koje uživa takav status u regionu.

Planiram ove godine jedan poseban uspon. Težak i zahtevan. Prve razgovore i pripreme sam obavio još krajem prošle godine. Poslao kontakte, povezao ljude. Iscrtao generalne crte i ideje. Na Jablanik ću sigurno ići na proleće, možda i sam, u tišini da ga još jednom pozdravim i šapnem mu par stvari, čisto da zna.

Do tada, postavljam vam fotografije koje sam sa ovogodišnjeg uspona (02.01.2017.) dobio od drage prijateljice Rade koja ne priznaje planinu ako se sa nje ne vidi Valjevo, pa je svake godine ovde i po okolnim vrhovima kao BELEG mesta, kao planinarska markacija!

pano_3

pano_2

Prvi ljudi na Jablaniku u 2017. (Foto: Radmila Terzić)
Prvi ljudi na Jablaniku u 2017. (Foto: Radmila Terzić)

Vama, svima koji redovno pratite moj blog postavljam jedan kratki film o usponu na KILIMANDŽARO (39. minuta dužina trajanja), najviši vrh Afrike, jedno od mesta koje bih i lično voleo da popnem. Pa… Svaka priprema u ostalom počinje informisanjem o usponu!

https://www.youtube.com/watch?v=CNE25uHYxf8

Želim Vam svima USPEŠNU I SRETNU NOVU PLANINARSKU GODINU!

S. Gavrilović

Naselje Cerski venac / Foto: S. Gavrilovic
Naselje Cerski venac / Foto: S. Gavrilovic