OBUKA ZA VODIČE 3. KATEGORIJE

PLANINARSKI SAVEZ SRBIJE
MOUNTAINEERING ASSOCIATION OF SERBIA
član UIAA member of UIAA
Beograd-Andrićev venac 2/1, 11103 Beograd 4, t.r.: 355-1032012-41,
telefoni: 011-3343 -103, 3343-137, faks: 011-3231-374;
http://www.pss.rs, e-mail: office@pss.rs

KANDIDATIMA KOJI SU POLOŽILI PRIJEMNI ISPIT ZA OBUKU VODIČA III KATEGORIJE.

Obuka vodiča treće kategorije će se održati u dve smene od 27. jula do 05. avgusta 2018. i od 05. avgusta do 12. avgusta 2018. godine na Jadovniku (Sopotnica) kod Prijepolja.

Preuzeto sa sajta:
http://naturalbornvagabond.com/packing-list/
Deo liste planinrske opreme za duži boravak…

U odsustvu, svima Vam želim VEDRO!

Lep pozdrav,

S.G.

Advertisements

UBERI DAN – ZDRAVLJE TV

Snimak emisije „Uberi dan“, autorice Biljane Nikolic, koja se emituje na Zdravlje Tv. Emisija predstavlja aktivnosti u planinarstvu i u okviru kluba PSK POBEDA iz Beograda. Emisija je snimana 06.07.2018. u studiju SOS kanala u Beogradu a emitovana 07.07.2018 i 08.07.2018.

Gosti: Jelena Kovačević, teatrolog, član PSK POBEDA, Odbor za odnose sa javnošću PSK POBEDA

Srđan Gavrilović, arhitekta, član PSK POBEDA, Odbor za odnose sa javnošću PSK POBEDA

„Emisija Uberi dan je emisija kolažnog tipa i turdimo se da pozitivne primere predstavimo gladaocima a mišljenja sam da ste vi vredni svake pažnje.“

Biljana Nikolić, autorica emisije Uberi dan.

VRHOVIMA MALJENA (video zapis)

Maljen 03.06.2018.

U okviru akcije Tijanin pohod na Divčibare, sa Pitomina, i pored Maglešovog doma koji je organizovao ovu humanitarnu akciju, napravili smo planinarski uspon na Kraljev sto, preko Paljevina na Velika pleća, Crni vrh i Golubac.

Autor video zapisa: Boris Milivojčević

Poslednja želja mlade Beograđanke, Tijane Stanojević, koja je preminula posle transplantacije pluća, bila je da organizuje planinarski pohod na Divčibare, u čast svog donora. Tijani u čast i ove godine PD Magles iz Valjeva organizovao je uspon na Maljen a ispred PSK POBEDA ovu akciju vodili smo Mihajlo Cvetic kao koordinator i ja kao vođa akcije.

Ovom prilikom Vas sve pozivam i na naredne humanitarne pohode koje ce organizovati PD Magles u znak secanja na Tijanu Stanojevic! Zahvaljujem se Organizatorima ovim putem i na ovako lepom gestu i pozivu na akciju!

Srdačan pozdrav, Srđan Gavrilović PSK POBEDA, Beograd

RAD SA MLADIMA – POZIV PSS-a i KOMISIJE ZA RAD SA MLADIMA

Grb Planinarskog saveza Srbije / https://pss.rs/

Poštovani planinari,

Rukovodstvo Planinarskog saveza Srbije i Komisija za rad s mladima, pozivaju sve članove saveza, rukovodstva planinarskih Klubova i Društava, vodiče i sportske stručnjake, nastavnike i vaspitače planinare, da u narednom periodu zajedničkim snagama započnemo i pojačamo aktivnosti u radu sa mladima, njihovom približavanju prirodi, planinama i uključivanju u sportska takmičenja u organizaciji PSS.

ZAŠTO?

Prema najnovijim istraživanjima, svako drugo dete u Srbiji uzrasta od 7 do 15 godina više od 4 sata dnevno provodi na internetu. Gojaznost kod dece je rastući problem. Pored očiglednih zdravstvenih problema ovakvog načina života (problemi sa kičmom, vidom, prekomernom težinom…), kod mladih i dece se sve više uočava otuđenost, neprilagođenost, vrlo često nedostatak empatije i osećaja za druge, a verbalna komunikacija je sve siromašnija. Ukoliko bismo nastavili sa nabrajanjem, možda bismo među ovim „simptomima“ prepoznali i neko komšijsko dete. Ili možda – naše? Ubrzo zatim, priznali bismo da to nije problem samo naše dece. Već je i naš.

S obzirom da, kao planinari, znamo kakve fizičke i duhovne benefite „ubiramo“ od boravka na planini i u prirodi, verovatno ćemo se svi složiti u konstataciji da bi najbolje bilo da deca od malih nogu budu usmerena na aktivnosti u prirodi i planinarenje kao sport.

Najmlađi drugari u Soko gradu. Foto: Gavrilović S.

ŠTA DECA DOBIJAJU OD PLANINARENJA I AKTIVNOSTI U PRIRODI I ŠTA MI KAO DRUŠTVO DOBIJAMO?

Bolje međuljudske odnose i odnose u porodici.

Kada se susretnemo sa planinama i suočimo sa njihovom lepotom, nekad pitomom, nekad surovom, mi postajemo bolji ljudi. Zapravo, vraćamo se onome što jesmo, samo smo na to zaboravili u moru svakodnevnih briga, problema, okupirani nekim drugim stvarima, prepuštajući decu nekom virtuelnom svetu i priznajmo, nekim drugačijim, nama možda stranim, da ne kažemo pogrešnim vrednostima. Naša misija je da i deci otkrijemo tu magiju ponovnog uspostavljanja veze sa samim sobom, a potom i sa drugima. Daleko od telefona, kompjutera i igrica, pokazaćemo im neke druge vrednosti, što nas dovodi do sledećeg benefita:

Vukašin,najmlađi član naše grupe koji je stoički popeo Orlovicu i Toletinu sa nama! / Foto: Željana Vukojčić Jović

Smanjenje vršnjačkog nasilja

Planinarenje je aktivnost koja u određenoj meri eliminiše potrebu da budemo moćniji u odnosu na drugoga i da ga savladamo. Ako se uopšte može odrediti cilj planinarenja – to čak nije nužno stići na vrh planine, već uživati u predelima koji nas okružuju, tako što usput savladavamo prirodne prepreke, ali i sopstvene slabosti. Kada deca zajedno rade na savladavanju sopstvenih slabosti, ujedno će jačati i drugarstvo.

Zdrav stav prema životnoj sredini i zdravlju

Putem kampova, tabora, radionica i aktivnosti na otvorenom, podstaknućemo osećaj za očuvanje životne sredine. Kada jednom počnu da se ophode prema prirodi kao mali planinari, jednako će brinuti i o ekologiji svog bližeg okruženja.

Socijalizacija dece i međusobna solidarnost

Na planini i generalno u prirodi, koja ne pruža „tehničke“ uslove za društvene mreže (i ostale „mreže“ u koje se današnja deca „upliću“), oni će biti usmereni jedni na druge i na ljude različite starosne dobi. Međusobna komunikacija i zajedničko iskustvo koje dožive u prirodi, delovaće podsticajno na njihove sociološke veštine, produbiće solidarnost i međusobne odnose, koji su pravi i prirodni, a ne virtuelni.

Sa Davidom prema Dobrim vodama! / Foto: S. Delić

KAKO?

Kada u radu Vašeg Kluba/Društva sami, ustanovite potrebu, cilj i misiju da uključite decu i mlade u vaše aktivnosti, usmerite napore ka:

· Izradi plana i programa rada sa mladima (akcije/aktivnosti u koje bi oni bili uključeni);

· Pronalaženju adekvatnog kadra iz Kluba/Društva, posvećenog toj misiji i spremnog da sprovodi aktivnosti određene planom;

· Povezivanju sa predškolskim ustanovama i Osnovnim školama u cilju formiranja planinarskih sekcija, putem koje bi se sprovodila edukacija dece o prirodi i planinama, a posledično – i o ekologiji i značaju očuvanja prirodne sredine; kako kroz teorijske, tako i kroz praktične aktivnosti u prirodi, prilagođene njihovom uzrastu.

· Uključivanju mladih sportista u takmičarske discipline planinarstva (Treking liga, Sportsko penjanje, Planinarska orijentacija, Draj tuling…)

Načina, sigurni smo ima još. Nadamo se i Vašim predlozima u skorijem periodu, jer Vas u ovoj misiji smatramo saveznicima.

Kao planinarska zajednica, koja u planine ide zbog ljubavi i koja je poznata po solidarnosti i negovanju pravih vrednosti, osećamo odgovornost, da onom najvažnijem delu našeg društva – porodici i deci, vratimo osećaj međusobne povezanosti, u svetu u kome se „prijateljstva“ i međusobni odnosi grade na društvenim mrežama, a u kome se u isto vreme, nikad usamljenije nisu osećali.

Komisija poziva sve klubove da svoje aktivnosti u radu sa mladima predstave popunjavanjem on-line izveštaja na linku:

https://goo.gl/forms/HNgKVpaNIKcuREDv2

Molimo vas da izveštaj popunite za svaku akciju/aktivnost posebno i da je ukoliko je to moguće, popunite izveštaje sa akcije izvedenih u 2018. godini. Ovim želimo da steknemo uvid u obim rada klubova sa mladima, stečena iskustva i napravimo bazu, kako bi dalja angažovanja komisije i PSS usmerili u pravom smeru.

U nadi da će se, od ove godine, svaki planinarski klub/društvo u našoj zemlji pohvaliti većim brojem akcija sa novim – najmlađim članovima,

Srdačan pozdrav,

Andrej Ivošev,

predsednik Komisije za rad sa mladima PSS

Na Rajcu 24.09.2017.

DVA KRATKA VIDEO ZAPISA / Orlovica / Rtanj 2018

Dragi prijatelji, zahvaljujući Borisu Milivojčeviću koji je napravio video zapise sa naših uspona u mogućnosti sam da vam prezentujem taj materijal. Zahvaljujem se Borisu na materijalu koji mi je prosledio.

Prvi uspon je zapravo moja prva zvanična akcija u PSK Pobeda – Manastir Pusttinja / Orlovica / Toletina i Kulina na obroncima Medvednika a drugi uspon je uspon na Rtanj južnom stranom, sa Mihajlom Cveticem, na kome sam mu pomagao u finalnoj fazi uspona na Šiljak.

Autor video materijala: Boris Milivojčević. Sva prava autora zadržana. Ni jedan deo materijala ovih video snimaka nije moguće reprodukovati javno i bez pismene dozvole autora materijala.

Želim vam svima VEDRO!

Srđan Gavrilović

 

PLANINARENJEM I PISANJEM DO BROJA 100.000

Uspon na Rtanj juznom stranom 21.04.2018. sa Mihajlom Cveticem. U oktobru vodim severni uspon, voleo bih na njemu da povedem što više planinara do vrha…

100.000 + Posetilaca PLANINABLOGA! Hvala Vam SVIMA koji redovno posećujete ove stranice!

Kada sam pre par godina počeo da pišem o planinarenju imao sam iza sebe nekoliko desetina objavljenih tekstova iz teorije arhitekture koji su redovno izlazili u časopisu Asocijacije srpskih arhitekata za koju sam napisao i objavio preko 60 tekstova, stručnih rasprava, teoretskih osvrta. Danas, na ovom blogu ima više tekstova nego iz područja kojim se bavim – Arhitekturom. A zašto su arhitektura i planina slični? U oba posla težimo ka „vrhu“ – putujemo ka željenom cilju sa velikim žarom i ljubavlju, uz veliko odricanje, svesni težine puta, jer na kraju krajeva, sve je u putu.

PSK POBEDA na vrhu Rtnja 21.04.2018.

Kada sam započeo pisanje ovog bloga, postojalo je samo jedno mesto na internetu, na našem jeziku, gde su pisali o planinarenju i usponima ali je ono, kroz fotografije prikazivalo uspone i trase. Ja sam imao drugačiju ideju. Želeo sam da pišem o putu i onome što na tom putu srećem. O temama koje mi se otvaraju duž tog puta, koje me okružuju, a za koje sam mislio tada, da mogu biti interesantne i drugima. Želeo sam, isto tako, da što više ljudi počne da planinari, da nam se pridruže u ovoj jedinstvenoj avanturi u kojoj upoznaješ sebe i druge, suočavaš se sa sopstvenim limitima i prihvataš ih zrelo i odgovorno, u kojoj pomažeš drugima i hrabriš sebe, u kojoj naučiš stvari koje nigde drugde nećeš naučiti. U kojoj shvatiš da je planina veća od tebe, pojedinca i da će uvek biti tu za tebe da je osvojiš, čak i kada odustaneš jednom. Planina ti daje šansu u svojoj snazi i neprikosnovenosti, otvara vrata svima i strpljivo čeka. Može da te nagradi najlepšim pogledom ili namuči svojim teško dostupnim vrhovima. Važno je da je poštuješ. Važno je da poštuješ i njen živi svet i ljude koji su sa tobom na usponu. Važno je da je razumeš, voliš.

Ovaj tekst ću posvetiti mojim prijateljima sa kojima godinama planinarim ali i svima ostalima koji vole planinu i planinarenje i poštuju planine pre svega a pre svega onima koji TEK planiraju da nam se pridruže i možda negde sa strane stidljivo čitaju ove stranice.  Ovaj prilog, iz tog razloga, biće posvećen mislima o planini i planinarenju – planinara koji su ostavili trajni trag u planinarstvu. I to nisu samo uputi i lepe misli i romantična razmišljanja o planini i planinrenju već i upozorenja, svim penjačima i planinarima.

Sa delom grupe koju sam vodio na finalni deo uspona

Na pitanje “Zašto želite da osvojite Everest” George Malloory je kratko odgovorio: “Zato što je tamo”.

Niko ne penje planinu  iz naučnih razloga. Nauka se koristi da se sakupi novac za ekspedicije, ali u stvarnosti penjete za njen pakao. Edmund Hillary

Dobro prosuđivanje dolazi iz iskustva. Iskustvo dolazi iz lošeg prosuđivanja. Evan Hardin

Verovatno ne postoji podjednako zadovoljstvo zadovoljstvu osvajanja Alpa; ali to je zadovoljstvo koje je striktno ograničeno na ljude koji u tome nalaze zadovoljstvo. Mark Twain

Penjite se ako želite, ali zapamtite da hrabrost i snaga ne idu bez obazrivosti, i da trenutna nepažnja može da uništi zadovoljstvo vašeg čitavog života. Ne radite ništa u žurbi, pažljivo razmišljajte o svakom koraku, i od početka razmišljajte šta može biti kraj.  Edward Whymper

Iznad Rtnja… 21.04.2018.

TRI PRAVILA PLANINARENJA:

Uvek je dalje nego što izgleda! Uvek je više nego što se čini! I uvek je teže nego što izgleda!

Svaki penjač povremeno izgubi neki prst ili stopalo. to je mali ali bitan razlog uspeha poljskih penjača. Zapadnjački penjači nisu izgubili toliko prstiju ili stopala.  Wanda Rutkiewicz

Peo sam se nakima od najboljih penjača na svetu, ali još više ono što je meni bitno,oni su jedni od najboljih ljudi na svetu. To je drugi razlog što se penjem. Jim Wickwire

Samo mali podsetnik – priručnik nije zamena za veštinu, iskustvo, procenu i puno tenzije. Charlie Fowler

To je kružno putovanje. Dosezanje vrha je opcionalna stvar, silazak dole je obavezna stvar!  Ed Viesturs

Rtanj 21.04.2018.

Ako ikada budem imao decu i ona postanu penjači reći ću im: “Klonite se ekspedicija. Učinile su me siromašnim i neurotičnim”.  Greg Child

Uspeh se ne računa visinom koju si popeo već koliko ljudi si poveo sa sobom! Will Rose

Ukoliko je sve pod kontrolom – ideš suviše sporo! Mario Andretti

Napravite samo fotografije. Ostavite samo tragove (u snegu).

Zapamtite da vreme provedeno na planin nije izuzeto iz vašeg životnog trajanja. Will Niccolls

Probao sam mnogo sportova ali penjanje je najbolji. Lepota ovog sporta leži u činjenici da koliko god daleko odeš uvek možeš još da izazoveš sebe. Randy Leavitt

Ne želim da pišem o penjanju, ne želim da govorim o njemu, ne želim da fotografišem, da mislim o njemu, jedino želim da se penjem. Chuck Pratt

Ako si popeo prvih 140 metara ne znači da si uspeo. Uspećeš ako popneš poslednjih 10! Alain Robert

Na putu ka vrhu ispred naše grupe…

PRVI USPON – ORLOVICA | TOLETINA | KULINA

Kulina sa Toletine / Foto: S. Gavrilovic

Dugo sam se pripremao prošle godine za početak vođenja planinarskih uspona u PSK Pobeda.  Razgovarao sa puno planinara, svojih prijatelja, o usponima, slušao pre svega savete starijih planinara i već iskusnih vodiča, provodio dosta vremena sa njima na njihovim turama i crtao svoje trase po kartama, planovima, prebirajući sopstveno planinarsko iskustvo. Šta je to što mi je bilo odlično? Šta mi je nedostajalo na turama? Prisećao sam se lepih momenata sa mojim prijateljima, planinarima i stvarno malobrojnih, lošijih situacija, od kojih, na svu sreću, ni jedna nikada nije ugrozila nekoga na usponu. Jako mi pomaže to što pišem puno o planinarenju. Tako, svaki uspon još jednom „proživim“ a sada, to mi je krajnje korisno.

Manastir Pustinja..  Pretpostavlja se da je osnovan kao rudarska crkva i da je ktitor kralj Dragutin. U turskom zapisu iz 1572.god. kaže se da u manastiru živi jedan kaluđer. U crkvi, iznad zapadnih vrata nalazi se natpis koji govori da je izgradnja hrama započeta „meseca marta i bi završena 25. juna 1622. god”. Vise o manastiru na: http://tov.rs/manastir-pustinja/ / Foto: Slobodan Maksimovic

Kao pripremu za vođenje tura u PSK Pobeda, za sada još uvek sa mentorom koga mi klub za pojedinačnu akciju odredi, napravio sam nekoliko desetina samostalnih uspona na naše planine prošle godine i u okviru njih osmislio staze koje sam delimično izmenio u odnosu na nešto standardnije usponske ture koje sam peo godinama unazad. Za sve to bilo je potrebno dosta vremena i poprilično posvećenog rada i razmišljanja. Sada, kada sam poveo i svoju prvu turu, zvanično, u kraj koji jako volim, na Valjevske planine, shvatio sam da me ozbiljan rad tek čeka! I iskreno, to me raduje! Sav taj prostor ispred mene, koji se otvara sa svojim mogućnostima, naporima i iskušenjima na usponima, u radu sa ljudima.

Uspon na Orlovicu / Foto: Slobodan Maksimovic

Uspon na Orlovicu (752mnv), Toletinu (845mnv) i Kulinu (950mnv) napravio sam samostalno jesenas, po nešto izmenjenoj maršruti od one koju sam vodio sa vodičem i mojim mentorom na ovoj turi, Mihajlom Cvetićem, 17. februara kao svoju prvu turu u PSK Pobeda. Boško Stanojević mi je tada savetovao kojim pravcem da krenem i potražim put ka Orlovici koji je u potpunosti bez markacija sa te usponske strane a sada sam uvideo da je jako loše, skoro nikako, markiran i iz pravca manastira Pustinja. Mihajlo mi je sugerisao da uspon počnemo upravo od Pustinje, što je nešto zahtevnija usponska tura ali svakako, planinarski interesantnija! Po planu puta, stigli smo oko devet na početak staze i nakon kraćih priprema spustili se do manastira Pustinja koji se „sakrio“ ispod stena Orlovice, koju u pojedinoj literaturi nalazim da je navedena kao samostalna planina odvojena od Medvednika. Ona zaista i ima taj karakter planine i u smislu nadmorske visine i volumena koji zahvata, te načina na koji se pruža u okviru reljefa Valjevskih planina. Od nje se jasno izdvaja i „sedlo“ prema Toletini koja već nesumnjivo pripada Medvedniku i njegovim obroncima a sa Kulinom, to je već nedvosmisleno. Odmah ispod manastira Pustinja protiče reka Jablanica a sam manastir se nalazi na uzvišenju, prirodnom postamentu, ispod koga struji hladna reka, okružen liticama Bele stene sa južne strane i Orlovicom sa severne.

Na putu ka Orlovici sa Vesnom N. / Foto: Slobodan Maksimovic
Sa Maksom iznad Pustinje na vidikovcu! VELIKO HVALA DRUŽE!!!!

Nakon sat vremena došli smo do prevoja, do domaćinstva Petrovića, koje sam zamolio da nas puste kroz dvorište, do istaknutog stenovitog vidikovca, koji se uzdiže tačno iznad manastira Pustinja. Boško mi je skrenuo pažnju na taj vidikovac a ja sam, u svom traganju za stazom, jesenas, pronašao još jedan jako interesantan vidikovac na koji ću, neki naredni put povesti grupu. Drago mi je bilo što je sa nama bio Vukašin koji redovno ide na uspone sa PSK Pobedom a koji ima samo 8 godina! On je lepo savladavao stazu i pazili smo ga, zajedno sa njegovom mamom, na tom lepom usponu do Orlovice.

Vukašin,najmlađi član naše grupe koji je stoički popeo Orlovicu i Toletinu sa nama! / Foto: Željana Vukojčić Jović

Vesna mi je rekla da prvi put vidi Medvednik iz ovog ugla i to jeste neobična pozicija sa koje prilaziš impozantnoj gromadi koja završava liniju nekadašnjeg Panonskog basena i o kojoj se pripovedaju legende i priče. O nekima sam pisao u svojim prethodnim tekstovima (vidi tekst o Medvedniku) i puno puta pomislim, da je Žil Vern (Jules Verne) imao priliku da „prokrstari“ nekim od naših krajeva, sigurno bi radnju neke od svojih priča smestio na neku našu planinu kao što je učinio u romanu Matias Šandorf, gde početak priče smešta u Pazinske jame u Istri, odakle negde, ni danas nije jasno gde tačno, izvire reka Pazinčica, i uvire te se gubi u kraškim formama reljefa isto tako misteriozno. Kakve divne kulise za predstavu i uvod u zanimljivu priču, roman o begu, borbi i životu! Naše planine, prelepe su kulise za takve scenografije u koje možemo smestiti bajke, vile i vilenjake ili pak, obične ljude koji žive na ovim prostorima hiljadama godina.

Manastir Pustinja sa vidikovca / Foto: Slobodan Maksimovic
Orlovica! / Foto: Slobodan Maksimovic

Na Orlovici me je sačekao skup kamenova koje sam postavio jesenas! „Označio“ sam vrh nakupinom kamenja koju sam sakupio na proplanku i na razdelu sa šumom. Nisam želeo da gomila bude prevelika, više kao beleg da se TU nalazi vrh – ORLOVICA 752mnv! Grupi nam se pridružila i ekipa planinara iz Novog Sada koju je predvodio Ivan Živanović, njih desetak i iskoristili smo vreme na kraćoj pauzi na vrhu da se malo bolje upoznamo i razmenimo iskustva o usponima u ovom kraju. Znaju ljudi, koji ovde planinare, da se od Bebića luke do vrha Jablanika savladava čitavih 950mnv što posle Rtnja i Trema predstavlja jednu od najvećih visinskih razlika u našim krajevima kada je planinarenje u pitanju! Zato se na tom potezu, a nedaleko od Orlovice i Toletine koje mi danas penjemo, organizuju planinarske trke.

Orlovica / Foto: Slobodan Maksimovic
Sa prijateljima iz PSK Fruška Gora na Orlovici

Nakom što smo prešli sedlo, skretanje za zaseok Lukići i pauzu napravili pored lokalnog groblja, koje je jedno od retkih u ovim krajevima i gde nam je Mihajlo Cvetić dodatno pojasnio običaje ovde, uputili smo se ka Toletini. Do nje se dolazi zemljanim putem  pa se sa puta, na prevoju, skrene oštro uz obod šume i popne na Toletinu (845mnv)  sa koje se pruža predivan pogled na ceo pejzaž okolnih planina i vrhova. Iako je bilo tek oko jedan posle podne, magla se polako navlačila i menjala Sunce pa puštala tu i tamo koji zračak da proviri. Sa zracima Sunca dolazila je toplota a magla je unosila momentalnu hladnoću. Iskoristili smo pauzu na Toletini da se presvučemo i pripremimo za deo staze do doma „Krušik“ gde nas, po dogovoru, čeka naš domaćin i dugogodišnji prijatelj Sveta, sa svojim gostoprimstvom i najboljim pasuljem ikada (!). Dogovor je, da deo grupe, oni koji ne žele dalje na uspon, ostanu u domu i sačekaju nas, koji idemo na Kulinu. Skoro svi kreću sa mnom na uspon što me jako raduje. Vukašin nam je pomalo umoran pa sugerišem njegovoj mami da ostane u domu a o tome je i sama razmišljala. Dobro je kada osmisliš uspon a na njemu imaš mesta za odmor, eventualnu „podršku“ ili rezervno rešenje za one koji su umorni i ne mogu dalje. Da li je to planinarska kuća gde te sačekaju, bivak ili planinarski dom, kao u ovom slučaju. Ima tura gde toga nema i onda je svakako bolje pažljivo i dobro proceniti sebe i svoje mogućnosti na usponu kako cela grupa ne bi ispaštala zbog pogrešne procene.

Grupa na Orlovici / Foto: Slobodan Maksimovic
Medvednik / Foto: Slobodan Maksimovic

Sada, na usponu gledam neke druge stvari. Nemam više prostora toliko da fotografišem kao pre, Moj drug Slobodan – Maksa, sa kojim sam se peo na Durmitor u dva navrata, delio šator, pravi mi ogromnu uslugu fotografišući celu turu vrlo pažljivo i ja mu se jako zahvaljujem na tome! Drago mi je što u grupi nemam nikoga sa plitkim cipelama! To je jedna od stvari na kojima insistiram i u razgovoru sa ljudima koji me pitaju za savet uvek naglašavam da su planinarske cipele – DUBOKE iz toliko mnogo razloga! Onaj najvažniji jeste osigurani zglob i smanjena mogućnost izvrtanja i preloma noge. Cipela! Najvažniji deo opreme svakog planinara! DUBOKA!

Toletina sa puta ka domu. / Foto: Slobodan Maksimovic
Pocetak uspona na Kulinu / Foto: Slobodan Maksimovic

Od Mihajla, na kratkim pauzama, dobijam korisne komentare i nekoliko dobrih saveta! Pri usponu na Kulinu NOVI VREMENSKI USLOVI! Promenilo se brzo, navukla se magla, ne toliko gusta ali sve je manja vidljivost. Loše je markirana ova staza ka Kulini. Opet, ima nekoliko orijentira koje poznajem i teško se čovek ovde izgubi pa opet, setim se kako mi je Dule Janković pričao svoja iskustva sa maglom na usponu. Odlazimo polako, po vlažnom i klizavom snegu koji ispod sebe krije kamene gromade i poleglu travu do česme, pa do lovačke čeke.

Na Kulini / Foto: S. Gavrilovic

Ograđeni deo za čuvanje ovaca sada je ispred nas kao na dlanu! Prelep prizor koji govori u prilog života na ovim prostorima koji ni malo nije lagan ali je prelep i u sazvučju sa prirodom! Cela Kulina je pod snegom koji nam je iznad članaka. Polako prtimo i u grupi smo. Okrećem se i vidim da je vidljivost ipak pristojna i da nema bojazni od „gubitka u magli“. Iza nas ostaje jasan trag a sneg ne pada da pokrije našu prtinu. Sećam se svog jesenjeg uspona na Kulinu. Popeo sam je skroz sa druge strane. Napravio polukrug i kroz šumu popeo do izohipse kojom vodi put. Odatle, direktivno prema vrhu, preko kose sa koje sam izašao na šumsku stazu kojom sada vodim grupu i na čijem se kraju nalazi jedina markacija vrha od ova tri koje smo danas popeli. KULINA (950mnv)

Uspon na Kulinu / Foto: Slobodan Maksimovic
Pauza pred vrh i salkupljanje grupe / Foto: Slobodan Maksimovic

Na vrhu, ušuškanom u raskrčenoj šumi, zajedno sa društvom Fruška Gora iz Novog Sada završili smo usponski deo ove planinarske ture i nakon nekoliko minuta provedenih gore, polako se uputili nazad prema domu Krušik gde smo okončali ovu planinarsku turu. Nismo znali kada smo krenuli da će u domu biti KUD Krušik! Nekako se to namestilo, jedno sa drugim, pa je ova PRVA PLANINARSKA TURA koju sam vodio u okviru PSK POBEDA zaokružena pesmom i lepim druženjem sa članovima kulturno umetničkog društva, domaćinima Doma i sa prijateljima iz Novog Sada.

VIDEO SNIMAK SA USPONA:

https://www.youtube.com/watch?v=H_XFs20jCoA

Autor snimka: Boris Milivojčević

Silazak sa Kuline / Foto: Slobodan Maksimovic

Voleo bih ipak da završim ovaj tekst o usponu na TRI VRHA jednom lepom rečenicom koju je zapisao prof. Raško Dimitrijević. Negde iz želje da podvučem ovaj uspon i predivan dan te da se zahvalim SVIMA koji su sa mnom pošli na ovu turu a posebno Mihajlu Cvetiću na savetima i podršci koju mi je pružio i mom drugu Maksi koji je zabeležio detalje na usponu!

” U ovoj tišini šum mog koraka izgleda nedopušteno jasan, oštar, neskroman. Biljni svet ga upije odmah, ali meni se čini da on nadjačava ćutanje celog sveta.” Raško Dimitrijević prof. : Knjiga o planini, Beograd 1938. 

Do nekog sledećeg zajedničkog uspona želim vam svima VEDRO!

Na silasku sa Kulina kod lovačke čeke. / Foto: Slobodan Maksimović

RAJAC – USPON IZ SELA BA

Pogled ka vrhu Gučevo sa prevoja prema Dobroj vodi. / Foto: Srdjan G.

Jedan lep uspon na Rajcu. Dan nas je poslužio. Pretio je celo jutro kišom, dan pre je pala. Na vestima su najavili susnežicu i sneg. Penjemo se na 800 i plus metara i moguće je da će biti snega. Voleo bih da ga bude gore na vrhu. Boško Stanojević mi je poslao nedavno fotografije sa Rajca – puno snega! Imali su jako lepu turu!

Uspon iz sela Ba ka Gučevu. Foto: Srdjan G.

Sa Mihajlom Cvetićem, vodičem PSK POBEDA, idemo od sela Ba pa prema Gučevu odakle ćemo preko kose preći do doma Dobra voda a od našeg doma, put Rajca i doma čika Duško Jovanović gde se završava naš uspon. Pomažem Mihajlu na ovoj turi. Uspon nije težak a dan nagoveštava da ipak neće biti kiše. Negde nas to i raduje. Započinjemo uspon ispred crkve Svetog Ilije i objekta vodosnabdevanja koji čuva pečat kontrolne tačke Rajačke transverzale – jedne od retkih koje se još održavaju. Transverzale su nekada, u staroj Jugoslaviji, bile jako popularne i transverzalci su se družili od Triglava do Đevđelije, kako bi se to nekada reklo. Čak su i filatelisti sakupljali knjižice transverzala i pečate duž kontrolinih tačaka. Trajale su neke od njih po nekoliko dana. Bilo je i više vremena. Bilo je sasvim neko drugo vreme. Ali mogli bi ovde da obnovimo taj “kult transverzale”. Možda su “trekingaši” danas negde najbliži tome. Ja sam sam prešao Vršačku koja se još održava. Današnja tura mi je dala ideju da prođem u celosti i našu – kažem “našu” zato što je stazu markirala PSK Pobeda čiji sam član i u kojoj sam ove godine počeo da vodim. Negde se mislim – kakav bih ja to bio da ne pređem OVU transverzalu! I hoću!

Crkva Sv. Ilije u selu Ba sa uspona prema Gučevu. / Foto: Srdjan G.

Prošle zime peo sam se sa Dušanom Jankovićem od Ljiga do Rajca preko Čardaka – ODLIČAN uspon! Za sve one koji misle da se ovim krajevima “brdari” preporučujem tu trasu! Generalno ne volim tu klasifikaciju – BRDARA i PLANINARA. Nju je smislio neko ko ne zna šta znači VOLETI planinarenje.  Danas iz Ba! Jesenas od našeg Doma preko Vijuljka, Draškića i Jasenovitog dola pa do Danilovog vrha (Jednom ću ispričati priču o nesretnom Danilu), pa preko vrha Suvobora i Dobre vode nazad u Dom! Dobrano sam je već prešao ali KRUG nisam “zatvorio”.

Na usponu ka Gučevu. / Foto: Srdjan G.

Full circle (Pun krug), to je ono što ovaj prelepi kraj zaslužuje – ako ikakve zasluge traži on a ne ljudi koji u njemu opstaju uprkos vremenima, istorijskim događanjima i dubokoj podeljenosti koja je kao kukavica ubačena u naše gnezdo koje svijamo našim životima na ovim prostorima. Da li će se ikada ovaj narod vratiti sebi i pravim vrednostima? Hoće li život ovde ikada vredeti koliko i nežive tvari, materijalno bogatstvo? Hoće li ikada neko ovde da poštuje tradiciju  i rekonstruiše istorijske vrednosti i kulturna dobra na ovim prostorima kako dolikuje i u skladu sa principima zaštite i revitalizacije kulturno istorijskog nasleđa bez obzira na “politike” i aspiracije već iz čiste i osnovne želje da na ovim prostorima svi živimo sa podjednakim polazištima.

Gučevo – Krošnja. / Foto: Gavrilovic S.

Puno stvari mi pada na um kada hodam ovim krajevima. I ne samo ovim. Iste muke i probleme svakodnevnog življenja, čim skrenem sa osnovnih puteva u ovoj našoj lepoj zemlji, vidim na skoro svakom koraku i, ne bih se osećao dobro da to ne zapišem,makar ovde u ovom blogu i zaključim da, gledamo osipanje jednog predivnog prostora, njegovog stanovništva pod lažnim vrednostima koje su često nametnute zbog čistog profita ili nesretnih “politika”.

PSK Pobeda na Gučevu! 04.02.2018. / Foto: Srdjan G.

Uspon od sela Ba do Gučeva ima nekih sat ipo lepog hoda, delom makadamskim putem, delom, nedavno asfaltiranim a delom, kroz šumu da bi se malo skratio put a „pojačao“ uspon. Nije preterano teško i planinari sa slabijom kondicijom i umerenim tempom, mogu da ga savladaju. Na vrh Gučevo dolazimo posle sat ipo pešačenja i sačekuje nas spomenik koji su podigli stanovnici sela Ba* sopstvenim sredstvima 1990 godine. Na spomeniku stoji natpis:

Palim ratnicima Dunavske divizije prvog poziva koji izginuše na ovim položajima, u toku Kolubarske bitke. 1. maja 1990. U potpisu piše: Građani sela Ba*.

Spomenik – Beleg – Gučevo / Foto: Srdjan G.

Na uzvisini prelepa krošnja stabla koje se nalazi nedaleko od, spomenika, svetlo savršeno za fotografiju, nisko, zimsko, prelepo graduira senke na licima i stvara kontraste u pejzažu. Ništa ne osvetljava kao Sunce i ne greje tako lepo na zimskim usponima kada probije oblake. Gledamo prema Vučijoj kosi, vide se vrh Šiljak, vrh Suvobora, razuđeni zaseoci ispod nas sa crvenim krovovima što proviruju kroz poluzamagljen pejzaž. Nakon kraće pauze krećemo prema domu Dobra voda, kosama i livadama do makadamskog puta koga gazimo kratko, pa udesno opet, uz rajačke livade, počinjemo uspon prema prevoju sa koga se spuštamo direktno u dom. U daljini ugledamo grupu planinara iz nekog drugog kluba. Čujem od ljudi iz grupe da su to Novosađani.

Pogled sa Gučeva. / Foto: Srdjan G.

Prošle godine sam u četiri navrata bio na Rajcu i Suvoboru i peo se ovim stazama svaki put iz drugog pravca. Ovaj deo, kojim smo sada došli do Dobre vode, nisam poznavao. Drago mi je što sam ga popeo sa Mićkom. On odlično poznaje ovaj kraj, priče iz njega i deli ih sa nama. Ispred Dobrih voda tišina. Dom je zatvoren, drveni ešaloni navučeni. Mićko nam priča o domu i smeštaju. Često sam tu sretao Ljubu i još par planinara koji su provodili dane ovde po zimi. Kada sam počinjao da planinarim, moja prva tura je bila baš na Rajcu. Od vrha Suvobora, preko Dobrih voda… Do Rajca.. Pa Doma.. I tada sam znao da sam se “zarazio”. Volim ovo mesto, tišinu na njemu koju sam proveravao jesenas kada sam sam dolazio. Čovek počne da ČUJE sebe bolje. I to je važno.

Sa drugarom koji nas je pratio

Od Dobre vode smo se uputili standardnom stazom prema vrhu Rajca pa prema našem domu. Danas mi se ovaj deo uspona učinio kratkim, brzim. Proletelo je vreme do vrha na Rajcu! Odatle smo videli Velikog i Malog Vujana, Tresku, Rudnik, kapije Šumadije – Ovčar i Kablar, Zlatibor u daljini, Ostrovicu, Venčac i Bukulju – šumadijske planine, blizu nas. Predivan dan, u kome nas je odlično poslužilo vreme, završili smo u našem domu na Rajcu u kome su uvek dobrodošli  svi planinari i ljudi koji vole prirodu i provode vreme u njoj.

Rajac PSK Pobeda / Foto: Srdjan G.

* (Kako se zovu stanovnici sela Ba? Pitao sam i svoje prijatelje i dobijo puno odgovora, od kojih su neki i šaljivi: Baani, Baoci, Baljani, Baljci, Baci, Baovci,  ‘đes Ba..). Dugo sam se to pitao i nisam imao mira dok nisam pronašao u Srpskom pravopisu objašnjenje za moju dilemu. Etnici (nazivi stanovnika mesta ili oblasti) tvore se na dva načina, u zavisnosti da li je toponim južno ili severno od Save i Dunava. Ipak, da nije sve tako jednostavno u našem jeziku postoji i „pravilo izuzetka“ tako da stanovnike nekog mesta (ili kraja) zovemo onako kako to oni žele, a ne kako to gramatika ili pravopis nalažu. Interesantni su primeri za to etnici Niša. Književni oblici Niševljanin i Niševljanka odavno su se povukli ispred kolokvijalnog Nišlija i Nišlijka. Kod udaljenih mesta (Rio de Žaneiro, recimo) stanovnike nećemo zvati RIODEŽANEIRANI već ćemo za njih reći jednostavno da su stanovnici Rio de Žaneira. Isto tako bi i za stanovnike sela Ba rekli baš tako – Stanovnici sela Ba! Našao sam, da ih zovu i BAŠANI! Možda baš tako treba da ih zovemo i mi, koji dolazimo sa strane? / Videti izvor: Poreklo stanovništva sela Ba, opština LJig. Stanje iz 1907. godine, prema studiji “KOLUBARA I PODGORINA“, autora Ljubomira Pavlovića. / Opet, ti ljudi sebe potpisaše na spomeniku žrtvama iz I svetskog rada kao “Građani sela Ba” te možda samo TO i takvo treba imati u vidu.

Planinarske markacije iznad sela Ba / Foto: Gavrilovic S.

Ostaje još jedno pitanje u vezi sa ovim nevelikim selom – poreklo njegovog naziva, za koje neki kažu da je nekada bilo BAH a sada BA. Ako je Bah od Bahus – da li je to po rimskom bogu Bahusu koji je bio bog vina i poljoprivrednih kultura? Bacca je značilo – bobica, na latinskom, možda u tome treba tražiti poreklo imena mesta, kroz kulture koje su uspevale na ovom području? A možda iz neke lokalne priče ili ipak da se držimo onoga do čega su u proučavanju došli naši naučnici a to je: „za ime selu vezana je ova narodna priča: nekakav bogat vlastelin iz doba nemanjićkog, priča se, zidao je usti mah 3 crkve: Markovu crkvu, Stepanje i Bašku. Na sva tri mesta od jedanput otpočet je rad, svuda su bili nastojnici učeni ljudi, koji su rukovodili poslom jer se vlastelin nije nigde neposredno mešao. Jednoga dana reši da obiđe sva tri mesta i da pregleda započete radove. U Markovoj crkvi i Stepanju dopadnu mu se započeti radovi i naredi da se poslovi produže do kraja, a kad je došao u Bah, tada mu se ništa ne dopadne, te naredi da se posao prekine, nastojnik otpusti i radnici isplate i rasteraju. Kad se vlastelin vraćao svojoj kući, je rekao: “Ba, ba, ovde ne ide kako treba“, pa je kažu od tuda i došlo ime selu. I danas Bašanin kad ovo priča, dodaće: “Pa Bah i ne može se svakome dopasti!“ /vidi „IZVOR“: https://www.poreklo.rs/2012/12/16/poreklo-prezimena-selo-ba-ljig/)

Sa dragom prijateljicom Vesnom N. na Gučevu

SREĆNA NOVA GODINA I PRAZNICI

Ne volim da pravim rezimee samo zato što je Nova godina. Mislim da ovaj datum nije preterano različit od drugih datuma u godini pa bi onda nekakav rezime, po toj logici, mogao da se napravi bilo kog dana, bilo kada u godini. Počeo sam da planinarim u septembru pre sedam godina. Po tome, moji rezimei bi bili od septembra do septembra. Ali, hajde da lepo „zaokružim“ ovaj – opšte „opipljivi“ datum i kažem da je ova planinarska godina bilo odlična u svakom smislu!

Prvo, objavio sam drugu knjigu u serijalu Monografija arhitekata – prof. Aleksandar Radojević a posebno bih istakao daje prof. Radojević autor Doma kulture u Novoj Varoši, rekonsturkcije kuće Živojina Mišića u Struganiku na Suvoboru koji Pobeda često obilazi kao i doma kulture u Devićima na Golliji i kao velikog broja muzeja po čemu se izdvaja na ovim prostorima. Otvorio sam nakon toga i izložbu radova profesora Radojevića u Novom Sadu u dvorcu Eđšeg i učestvovao u promociji knjige kao autor (sa dr Zoranom Manevićem), urednik knjige i grafički dizajner.

Gostovanje na Radio Laguni, u cilju popularizacije planinarenja i ovog bloga koji pišem a zahvaljujući kome sam i dobio poziv za gostovanje u emisiji „VAN DOMETA“ od Ivice Drobca – autora emisije bila je druga lepa stvar početkom godine. Ivici se ovim putem još jednom najlepše zahvaljujem na pozivu i druženju koje smo imali u radio Laguni! http://www.radiolaguna.rs/emisije/emisija_van_dometa_laguna_radio_24.html

Treće, izložba u galeriji Art Centra u Čumićevom sokačetu koja je bila najposećenija izložba u Art Centru ove godine i u okviru koje sam prikazao crteže koje sam radio po motivima planina.

Četvrto, poziv mog matičnog kluba, PSK POBEDA da postanem deo njegove ekipe planinarskih vodiča, što za mene predstavlja veliku čast ali i odgovornost.

Poziv za zajedničko vođenje nekoliko akcija sa dragim prijateljem i čovekom sa kojim sam POČEO da planinarim u PSK Pobedi – Boškom Stanojevićem, predstavljalo mi je posebno zadovoljstvo. Puno mu se zahvaljujem na pozivu i ovom prilikom!

Šesto, ali ne i poslednje po važnosti, druženje sa SVIM mojim dragim prijateljima pre svega na usponima! Duletom, Slađom, Sandrom, Cecom, Radom, Jovanom, Vesnom, Drakčetom, Zoranom, Bobišom, Tinčicom, Srđanom, Milanom, Vesnom 2, Marijanom, Slobom i Miroslavom, Maksom…

Neću da napišem koliko sam imao uspona prošle godine! Brojevi ne znače ništa. Ali sam proveo više od polovine broja vikenda u godini na planinarenju i na planinama. Pošto imam posao, a samim tim i obaveze, mislim da sam u najvećoj mogućoj meri iskoristio ovu godinu. Na ovom blogu opisane su skoro sve ture o kojima nisam pisao ranije a posebno bih izdvojim tekst o Durmitoru koga sam u ovoj godini posetio dva puta. Zimski uspon sa Zoranom Sokolom Kovljenićem i letnji, sa Bobišom Marinovićem i opet, Zoranom.

U ovoj godini sam započeo i dva potpuno nova projekta. Prvi je formiranje novog sajta koji za temu ima isključivo fotografiju i formu kratkog filma. Sajt možete pogledati na adresi:

https://sgcircle.wixsite.com/foto

Nešto što aktivno pišem godinama unazad i objavljujem u našim zbornicima (Dani poezije “Mika Antić” – u Inđiji) pretvorilo se u    mnogo širu ideju u okviru  „zajednice“na sajtu:

www.hellopoetry/sgcircle

Oba sajta su na engleskom jeziku i sav materijal koji se tamo nalazi pišem isključivo na engleskom.

Pred kraj godine sam se uključio u zajednicu fotografa i ljudi koji objavljuju svoje fotografije na: www.gurushots.com  a planinarska fotografija predstavlja ozbiljan segment koji tamo prikazujem.

Pre par dana, na samom kraju ove godine, obradovalo me je da je ceo jedan tekst sa bloga objavljen na sajtu: https://24sedam.com/kad-god-pomislis-da-si-spreman-nisi/ i u razgovoru sa uredništvom sajta dogovorili smo se o daljem praćenju i saradnji. Prethodno, sadržaj ovog bloga nekoliko puta je objavljivan od strane zainteresovanih korisnika u toku godine a meni je posebno drago što sam imao priliku da u okviru bloga postavim linkove ka sajtovima Gorske službe spašavanja sa kojima sam takođe stupio u kontakt i objavio tekst sa njihove prezentacije u Domu omladine u Beogradu koji možete pogledati na sajtu.

PLANIRANO:

Ono što sledi, a ima veze sa ovim blogom, je promena adrese i prelazak na opciju koja ima više prostora kako ne bih izbacivao postojeće tekstove zarad novih.

Sajt će takođe imati i nekoliko izmena koje će se ticati novih segmenata u okviru kojih ćete moći da vidite OBJAVE za naredne ture koje ću voditi sam ili sa nekim od vodiča PSK POBEDA a za koje ćete se moći prijaviti preko sajta PSK POBEDA gde će biti objave sa detaljnim opisima tura i načinima za prijavljivanje.

POBEDIN PLAN AKCIJA ZA 2018. GODINU MOŽETE POGLEDATI NA ADRESI:

http://www.pdpobeda.rs/detalji/plan2018.pdf

***

Dragi prijatelji,

Želim, na kraju ovog teksta, da vam se SVIMA koji pratite ovaj blog ZAHVALIM, kako na lepim rečima i komentarima, sugestijama i idejama, tako i na činjenici da uspevate da odvojite vreme povremeno i pročitate neki od tekstova na ovom blogu. Posebno mi je drago kada čujem da je ovaj blog uticao na neke od vas da počnete da PLANINARITE! To smatram i ličnim uspehom!

Želim Vam srećnu i uspešnu Novu godinu, nastupajuće praznike a naredna planinarska godina neka vam bude, kako je opisano ovom kratkom rečenicom američkog pisca Keneta Vajta (Kenneth White)…

Srdačno,

Srđan Gavrilović

 

O PLANINARENJU…

%d bloggers like this: