SKRIVENI VUJAN

Veliki Vujan sa puta na prilazu ka manastiru Vujan / Foto: S. Gavrilovic

Pomalo skriven, verovatno zbog svoje morfologije i rasprostiranja, veliki Vujan (856mnv) se nalazi iznad manastira Vujan, gradeći Brđansku klisuru sa naspramnim vrhom Ilijak na izlazu iz Gornjeg Milanovca. Svega nekoliko kilometara po izlasku iz Milanovca, nalazi se skretanje za manastir Vujan iz XIII veka od koga počinje uspon ka vrhu Vujana.

Idealna akcija za kratke zimske dane, lep uspon, ne previše zahtevan, idealan za početnike ali i one koji vole gustu šumu koja preovlađuje obroncima ove planine. Uspon može započeti ispred samog manastira ili iz Brđana, sela pored Ibarske magistrala, od osnovne škole Kralj Aleksandar I pri čemu se prolazi kroz deo sela, gornjom kosom, asfaltnim putem jednim delom, pa makadamom i finalno izlazi na glavni put ka manastiru. Pogled sa ove kose, od osnovne škole, je predivan i u zimsko vreme otkriva prelepu morfologiju ovog ustalasalog pejzaža koji se sa Rudnika preliva na okolne vrhove, planine i uzvišenja od kojih neka imaju visinu ali ne i karakter planine – kao Ilijak sa koga se vide Šarani, novoizgrađena magistrala prema Čačku, koja je, iako nužnost, poprilično u nekim delovima narušila netaknutost prirode ovog prelepog kraja.

Na putu ka velikom Vujanu / Foto: S. Gavrilovic

Planina Rudnik, koja je glavni „generator“ geološke izgradnje ovog kraja, u svojoj istoriji bila je vulkan – sada ugašeni vulkan. U tom smislu gledano, ugašeni vulkani su jedna od dve grupe neaktivnih vulkana kod kojih se erupcija odigrala davno u geološkoj istoriji. Druga grupa neaktivnih vulkana su “uspavani” vulkani i kod njih se poslednja erupcija desila pre nekoliko vekova, odnosno u toku pisane istorije. U nekim izvorima saznajemo da „Eksplozivna aktivnost ide od kratkotrajnih bazaltnih erupcija (Družetići kod Čačka) pa do žestokih paroksizama lave bogate silicijumom i vodenom parom. Razarajuće erupcije sa eruptivnim stubovima nalik na “pečurke” posle nuklearnih eksplozija bile su u vreme tercijara (Tercijar je termin za vremenski period od izumiranja dinosaurusa, približno pre oko 65 miliona, i početka poslednjeg ledenog doba (kvartar) preoko 1,8 miliona godina) u Srbiji česta pojava. Pojedine eruptivne faze na Radan planini ili na Rudniku bile su poput najjačih vulkanskih erupcija koje su ikad zabeležene …“ (izvor: https://sr.wikipedia.org/wiki/ugaseni_vulkani_srbije ).

Na prevoju priprema za finalni deo uspona do vrha. PSK POBEDA sa Dušanom Jankovićem / Foto: S. Gavrilovic

Pretpostavljam, da je iz tih snažnih geoloških aktivnosti, nastao i Vujan, kao i celokupni okolni pejzaž – Ostrvica (stariji naziv Ostrovica), celokupna Kačerska oblast (deo u kome se nalazi sadašnja Belanovica, grčki grobi lep vidikovac Klokotič, u blizini Aranđelovca i Bukulje koja je i sama bila vulkan. Kako je samo bio uzbudljiv period formiranja današnje Šumadije i celog ovog, vrlo aktivnog regiona, naše zemlje a kako malo znamo o tome i još manje to spominjemo u naučno obrazovnim programima koji su u potpunosti zamrli u ovom našem kulturnom prostoru i ustupili mesto trivijalnim emisijama, koje su praktično bez sadržaja.

Oznake na piramidi na vrhu – Vujan / Foto: S. Gavrilovic

Uspon na Vujana je u jednom njegovom delu intenzivan ali je taj deo kratak. Opet, ne treba zapostaviti taj segment i pomisliti da je baš svako za ovaj uspon! On je konstantan i traje nekih sat – sat i po u zavisnosti od grupe i načina vođenja. To je opet procena vodiča planinarskog uspona ali ono što je njegova posebna lepota, jeste priroda kroz koju se do samog vrha krećete, pa i odluka, da li ćete se spustiti do atomske banje na drugoj strani Vujana ili se vratiti ka manastiru Vujan istom, ili pak malo izmenjenom putanjom jer je po zimskim danima, ovaj spust neugodan, klizav, sa puno lišća i grana u slojevima ispod, kamenih gromada veličine veće pesnice, prekrivenih snegom. Još jednom preporuka za oprezan silazak bez obzira što „nije teško“.

Na usponu, koji je vodio Dušan Janković, sreli smo grupu Vlade Radivojevića, koji su se nešto pre nas domogli vrha koga označava kamena piramida sa geodetskom tačkom unutar piramide – ista onakva kakvu sam video na Radovanjskim brdima nedavno na akciji koju su organizovali moji dragi prijatelji iz POSK Jasenica iz Smederevske Palanke. Ovo je svakako mesto koje ću posetiti na proleće kada sve ozeleni i priroda počne da se budi, u drugačijem sazvučju pogledam ceo ovaj predivni prostor.

PSK POBEDA na Vujanu / Foto: S. Gavrilovic

Advertisements

VENČAC – TUŽNA SUDBINA JEDNE PLANINE

Vest koju sam upravo dobio preko prijatelja iz PD Jasenica a od planinara iz PD BUKULJA:

Fotografija: 24.11.2018. PD Bukulja

Planinari Pd Bukulja su prošetali stazama do vrha Venčaca kojeg nažalost više nema.Teško nam je bilo i pomisliti da više nikad planinari neće moći proći stazom koja se godinama koristila upravo za rođendan našeg društva ,a upravo se to i desilo.Sam vrh Venčaca kao i sve staze oko njega znaju koliko je planinara i ljubitelja prirode posetilo tu malu,ali prelepu planinu u srcu Šumadije.Naša staza koja se kretala od manastira u Brezovcu,malog i velikog Venčaca do Cerovite jaruge,bukuljskog jezera,kote 505 i vrha Bukulje se više nemoze koristiti jer je poništena i izbrisana zajedno sa vrhom kao da nikad nije ni postojala.Dali smo sve od sebe da ne dodje do toga,ali nismo uspeli.Kamen koji je bio na samom vrhu sa našim pl.znakom je “neko” bacio ili samleo kao da je bio zadnji kamen na samom vrhu i koji nije imao svoje znacenje.Nije ih bilo briga i nisu se zapitali da je taj kamen sa razlogom postavljen tu i da označava vrh našeg Venčaca pored kojeg se uslikalo na hiljade planinara,koji su sa svojim osmesima što su tu na vrhu krasili te iste slike.Mi planinari Bukulje imamo samo jednu poruku”NEKA OVO BUDE PRVI I ZADNJI VRH KOJI ĆE BITI SRUŠEN”Ugrabili smo zadnje sate da ga posetimo i uradimo zadnje fotografije jer ga sutra “dižu”u vazduh.
U prilogu vam dostavljamo slike da se uverite i sami.
NAŠ VENČAC😓😓😓

Venčac – vrh koji vise ne postoji!!! Foto: PD BUKULJA

BITTER LEMONS OF CYPRUS

Bitter lemons of Cyprus – Book cover. Faber and Faber,

Nekoliko tema mi se vrzma po glavi ovih dana. Lepe teme nakon, ne tako laganih uspona! Povezanih nekoliko nedelja i vikenda na planini. Uvek sam se pitao – a kada je dosta? Koliko još možeš? Da li se zasiti čovek konstantnog uspona? Možda i ne ali svakako je potrebno da se odmori i okrene sebi, u nekom drugačijem ambijentu i pogleda na svet ponekad i odozdo.

U tekstovima koje čitam ovih dana i knjigama koje je pisao Lawrence Durrell – Bitter lemons of Cyprus pronalazim te lepe detalje izbalansiranih celina i jednog ispunjenog života. TO FOS (grč.) – izraz koji sam naučio od Durrella, a odnosi se na prostor “prezasićen svetlošću” je nešto što me prati godinama unazad i negde, još uvek, za tim tragam u svojim usponima. Nigde nisam video toliko i takvog svetla kao na Krfu! Prelepo i prepunjeno, drugačije svetlo nego bilo gde, gde sam do sada bio a prošao sam… Uvek je pitanje koliko zapravo? I šta je to “puno” a šta “ništa” jer neko u milimetru pronađe svemir! Neki jure i penju samo vrhove preko 2000mnv! Neki ne odu nikada preko par stotina metara a neki, žive podno vrhova na koje se nisu niti će se ikada popeti. Ja sam video Durrell-ov TO FOS – prostor ispunjeg svetlošću! Mislim ponekad da mi više i nije potrebno. Ono, kada sediš na vrhu koji i nije toliko visok – Pantokrator (906mnv) ali nekako osećaš da si TI sav taj prostor u beskonačno plavom, sfumatičnom obzorju. I malen si – tačkica si u njemu! Tačkica si u prirodi! Tačkica u univerzumu! A postojiš! Dat ti je TREN – jer je životni vek samo TREN – KLIK u istoriji čovečanstva i ti u njemu JESI! I ti u njemu možeš da se popneš na sve te vrhove i biraš to! Ne biraš svetla Las Vegasa, blokove New Yorka, dokove Londona, Ajfelov toranj u Parizu – a sve to možeš, nego izabereš neki vrh i na njemu JESI i na njemu DIŠEŠ i osećaš TO FOS – prostor preplavljen svetlošću. I srećan si!

Danas su nam, možda više nego ikada u ljudskoj istoriji, potrebni mir i tišina. Da čujemo sebe od svih poruka, mobilnih telefona, vibera i messenger-a. Danas nam je potreban fokus na sebe! I nema tih velikih stvari – jer one samo to i jesu – obične STVARI bez kvalitativnosti i osobenosti, nema tih prevelikih mogućnosti već iz TRENA napraviš sopstveni svemir u okviru koga si ti poseban i osoben i ČOVEK svakom živom biću koje je tu, koje sa tobom hoda, koje te pozove, koje napojiš vodom na usponu, koje ti doleti i koje te možda i zavoli i koje možda i sam zavoliš. Viktor Frankl u svojoj knjizi, nastaloj za samo 9 dana, postavlja u naslovu pitanje – “Zašto se nismo ubili” i otkriva sva pravila svemira u nesagledivo teškim životnim okolnostima iz kojih, na kraju, ipak izlazimo kao LJUDI!

Planina može da ti “pomogne”, taman onoliko koliko ti samom sebi pružiš tu šansu. Od Darvina i njegove teorije evolucije, preko Segalove knjige – “Kako je čovek postao div” do Hawkingovih teorija zapravo, ništa se nije promenilo. Sve planine su tu gde jesu! Svi vrhovi opstaju! Možda poneki prasne u vulkanskoj erupciji ali i on pokazuje ono što je jasno sa onih 908mnv kada vidiš SEBE – koliko si malen a možeš da učiniš PUNO! Pitanje je dali želiš i da li hoćeš. Da li imaš hrabrosti!

Gorki limunovi Kipra Lawrence Durrell-a, ovih dana su me podsetili na svetlost i život. Na radost koju deliš kada si srećan i kada prepoznaješ suštinske i prave vrednosti življenja, vrednujući ispravno i sebe ali i druge. U tim pejzažima, sanjarim makar tako, provešću makar delić svog života. Nekada, kada ne možeš fizički da budeš negde, nosiš prostore i mesta, ljude u njima, u sebi. Čitaš o njima i onda ti oni budu, nekako tu, pored. Vrlo lična kategorija.

Želim Vam svima VEDRO!

Rtanj Šiljak 1565mnv – 13.10.2018. Vođeno severnom stranom od rudnika.

KNJIGA NESPOKOJA

FOTO: Srdjan Gavrilovic – Rtanj 2018.

“Kad se uspnemo na puste visove prirodnih planina, obuzme nas osećaj da smo povlašćeni. Viši smo,  za čitavu svoju visinu, od visokih planina. Vrhunac Prirode, barem na tom mestu,  pod našim nogama.  Zahvaljujući samom tom položaju,  mi smo vladari vidljivog sveta.  Oko nas,  sve je niže: život je padina koja se spušta,  ravnica koja se prostire pred našom uzvišenošću.

Sve je u nama slučajnost i zloba,  i ta visina koju imamo nije naša; na visini nismo viši od sopstvene visine.  Upravo ono što smo zgazili uzdiže nas; i ako smo visoki,  upravo zbog toga i jesmo viši.
Kad je čovek bogat,  lakše diše; slobodniji je ako je slavan; nošenje plemićke titule samo je po sebi malena planina. Sve je to lažno ali čak ni ta laž nije naša.  Penjemo se na nju,  tamo nas odnose,  ili se već rađamo u kući na brdu.
Veliki su stoga oni koji smatraju da razlika između razdaljine od doline do neba i od planine do neba nije važna.  Kad nabujaju reke,  bolje nam je u planinama. Medjutim, kad Božija kletva stigne u obliku munje,  kao Jupiterova,  ili vetra,  kao Eolova,  biće nam bolje ako se ne penjemo,  bićemo zaštićeni ako puzimo.”
Fernando Pesoa Knjiga nespokoja

FOTO: https://kultivisise.rs/fernando-pesoa-univerzalni-genije/

NAKON ZAVRŠENE OBUKE – SOPOTNICA 2018.

PSS – SOPOTNICA 27.07.2018. – 05.08.2018.

Vodiči III kategorije za vođenje grupa u letnjim uslovima do 3000 mnv.

Organizator obuke: Planinarski savez Srbije https://pss.rs/

Vođa obuke: Slobodan Žarković – Cobe

Učesnici u obuci: Zagorka Rakonjac dr, Obrad Kuzeljević-Kuki, Goran Burić – Burke, Radmilo Marić, Neđa Pešterac, Neda Milošević, Dragan Petrić – Pele, Ilija Andrejić, Slobodan Žarković – Cobe.

Vodiči III kategorije 2018. / Foto: Ivan Hrnjiček

Generacija vodiča III kategorije – Sopotnica 2018. vam svima želi VEDRO!

 

OBUKA ZA VODIČE 3. KATEGORIJE

PLANINARSKI SAVEZ SRBIJE
MOUNTAINEERING ASSOCIATION OF SERBIA
član UIAA member of UIAA
Beograd-Andrićev venac 2/1, 11103 Beograd 4, t.r.: 355-1032012-41,
telefoni: 011-3343 -103, 3343-137, faks: 011-3231-374;
http://www.pss.rs, e-mail: office@pss.rs

KANDIDATIMA KOJI SU POLOŽILI PRIJEMNI ISPIT ZA OBUKU VODIČA III KATEGORIJE.

Obuka vodiča treće kategorije će se održati u dve smene od 27. jula do 05. avgusta 2018. i od 05. avgusta do 12. avgusta 2018. godine na Jadovniku (Sopotnica) kod Prijepolja.

Preuzeto sa sajta:
http://naturalbornvagabond.com/packing-list/

Deo liste planinrske opreme za duži boravak…

U odsustvu, svima Vam želim VEDRO!

Lep pozdrav,

S.G.

UBERI DAN – ZDRAVLJE TV

Snimak emisije „Uberi dan“, autorice Biljane Nikolic, koja se emituje na Zdravlje Tv. Emisija predstavlja aktivnosti u planinarstvu i u okviru kluba PSK POBEDA iz Beograda. Emisija je snimana 06.07.2018. u studiju SOS kanala u Beogradu a emitovana 07.07.2018 i 08.07.2018.

Gosti: Jelena Kovačević, teatrolog, član PSK POBEDA, Odbor za odnose sa javnošću PSK POBEDA

Srđan Gavrilović, arhitekta, član PSK POBEDA, Odbor za odnose sa javnošću PSK POBEDA

„Emisija Uberi dan je emisija kolažnog tipa i turdimo se da pozitivne primere predstavimo gladaocima a mišljenja sam da ste vi vredni svake pažnje.“

Biljana Nikolić, autorica emisije Uberi dan.

VRHOVIMA MALJENA (video zapis)

Maljen 03.06.2018.

U okviru akcije Tijanin pohod na Divčibare, sa Pitomina, i pored Maglešovog doma koji je organizovao ovu humanitarnu akciju, napravili smo planinarski uspon na Kraljev sto, preko Paljevina na Velika pleća, Crni vrh i Golubac.

Autor video zapisa: Boris Milivojčević

Poslednja želja mlade Beograđanke, Tijane Stanojević, koja je preminula posle transplantacije pluća, bila je da organizuje planinarski pohod na Divčibare, u čast svog donora. Tijani u čast i ove godine PD Magles iz Valjeva organizovao je uspon na Maljen a ispred PSK POBEDA ovu akciju vodili smo Mihajlo Cvetic kao koordinator i ja kao vođa akcije.

Ovom prilikom Vas sve pozivam i na naredne humanitarne pohode koje ce organizovati PD Magles u znak secanja na Tijanu Stanojevic! Zahvaljujem se Organizatorima ovim putem i na ovako lepom gestu i pozivu na akciju!

Srdačan pozdrav, Srđan Gavrilović PSK POBEDA, Beograd

RAD SA MLADIMA – POZIV PSS-a i KOMISIJE ZA RAD SA MLADIMA

Grb Planinarskog saveza Srbije / https://pss.rs/

Poštovani planinari,

Rukovodstvo Planinarskog saveza Srbije i Komisija za rad s mladima, pozivaju sve članove saveza, rukovodstva planinarskih Klubova i Društava, vodiče i sportske stručnjake, nastavnike i vaspitače planinare, da u narednom periodu zajedničkim snagama započnemo i pojačamo aktivnosti u radu sa mladima, njihovom približavanju prirodi, planinama i uključivanju u sportska takmičenja u organizaciji PSS.

ZAŠTO?

Prema najnovijim istraživanjima, svako drugo dete u Srbiji uzrasta od 7 do 15 godina više od 4 sata dnevno provodi na internetu. Gojaznost kod dece je rastući problem. Pored očiglednih zdravstvenih problema ovakvog načina života (problemi sa kičmom, vidom, prekomernom težinom…), kod mladih i dece se sve više uočava otuđenost, neprilagođenost, vrlo često nedostatak empatije i osećaja za druge, a verbalna komunikacija je sve siromašnija. Ukoliko bismo nastavili sa nabrajanjem, možda bismo među ovim „simptomima“ prepoznali i neko komšijsko dete. Ili možda – naše? Ubrzo zatim, priznali bismo da to nije problem samo naše dece. Već je i naš.

S obzirom da, kao planinari, znamo kakve fizičke i duhovne benefite „ubiramo“ od boravka na planini i u prirodi, verovatno ćemo se svi složiti u konstataciji da bi najbolje bilo da deca od malih nogu budu usmerena na aktivnosti u prirodi i planinarenje kao sport.

Najmlađi drugari u Soko gradu. Foto: Gavrilović S.

ŠTA DECA DOBIJAJU OD PLANINARENJA I AKTIVNOSTI U PRIRODI I ŠTA MI KAO DRUŠTVO DOBIJAMO?

Bolje međuljudske odnose i odnose u porodici.

Kada se susretnemo sa planinama i suočimo sa njihovom lepotom, nekad pitomom, nekad surovom, mi postajemo bolji ljudi. Zapravo, vraćamo se onome što jesmo, samo smo na to zaboravili u moru svakodnevnih briga, problema, okupirani nekim drugim stvarima, prepuštajući decu nekom virtuelnom svetu i priznajmo, nekim drugačijim, nama možda stranim, da ne kažemo pogrešnim vrednostima. Naša misija je da i deci otkrijemo tu magiju ponovnog uspostavljanja veze sa samim sobom, a potom i sa drugima. Daleko od telefona, kompjutera i igrica, pokazaćemo im neke druge vrednosti, što nas dovodi do sledećeg benefita:

Vukašin,najmlađi član naše grupe koji je stoički popeo Orlovicu i Toletinu sa nama! / Foto: Željana Vukojčić Jović

Smanjenje vršnjačkog nasilja

Planinarenje je aktivnost koja u određenoj meri eliminiše potrebu da budemo moćniji u odnosu na drugoga i da ga savladamo. Ako se uopšte može odrediti cilj planinarenja – to čak nije nužno stići na vrh planine, već uživati u predelima koji nas okružuju, tako što usput savladavamo prirodne prepreke, ali i sopstvene slabosti. Kada deca zajedno rade na savladavanju sopstvenih slabosti, ujedno će jačati i drugarstvo.

Zdrav stav prema životnoj sredini i zdravlju

Putem kampova, tabora, radionica i aktivnosti na otvorenom, podstaknućemo osećaj za očuvanje životne sredine. Kada jednom počnu da se ophode prema prirodi kao mali planinari, jednako će brinuti i o ekologiji svog bližeg okruženja.

Socijalizacija dece i međusobna solidarnost

Na planini i generalno u prirodi, koja ne pruža „tehničke“ uslove za društvene mreže (i ostale „mreže“ u koje se današnja deca „upliću“), oni će biti usmereni jedni na druge i na ljude različite starosne dobi. Međusobna komunikacija i zajedničko iskustvo koje dožive u prirodi, delovaće podsticajno na njihove sociološke veštine, produbiće solidarnost i međusobne odnose, koji su pravi i prirodni, a ne virtuelni.

Sa Davidom prema Dobrim vodama! / Foto: S. Delić

KAKO?

Kada u radu Vašeg Kluba/Društva sami, ustanovite potrebu, cilj i misiju da uključite decu i mlade u vaše aktivnosti, usmerite napore ka:

· Izradi plana i programa rada sa mladima (akcije/aktivnosti u koje bi oni bili uključeni);

· Pronalaženju adekvatnog kadra iz Kluba/Društva, posvećenog toj misiji i spremnog da sprovodi aktivnosti određene planom;

· Povezivanju sa predškolskim ustanovama i Osnovnim školama u cilju formiranja planinarskih sekcija, putem koje bi se sprovodila edukacija dece o prirodi i planinama, a posledično – i o ekologiji i značaju očuvanja prirodne sredine; kako kroz teorijske, tako i kroz praktične aktivnosti u prirodi, prilagođene njihovom uzrastu.

· Uključivanju mladih sportista u takmičarske discipline planinarstva (Treking liga, Sportsko penjanje, Planinarska orijentacija, Draj tuling…)

Načina, sigurni smo ima još. Nadamo se i Vašim predlozima u skorijem periodu, jer Vas u ovoj misiji smatramo saveznicima.

Kao planinarska zajednica, koja u planine ide zbog ljubavi i koja je poznata po solidarnosti i negovanju pravih vrednosti, osećamo odgovornost, da onom najvažnijem delu našeg društva – porodici i deci, vratimo osećaj međusobne povezanosti, u svetu u kome se „prijateljstva“ i međusobni odnosi grade na društvenim mrežama, a u kome se u isto vreme, nikad usamljenije nisu osećali.

Komisija poziva sve klubove da svoje aktivnosti u radu sa mladima predstave popunjavanjem on-line izveštaja na linku:

https://goo.gl/forms/HNgKVpaNIKcuREDv2

Molimo vas da izveštaj popunite za svaku akciju/aktivnost posebno i da je ukoliko je to moguće, popunite izveštaje sa akcije izvedenih u 2018. godini. Ovim želimo da steknemo uvid u obim rada klubova sa mladima, stečena iskustva i napravimo bazu, kako bi dalja angažovanja komisije i PSS usmerili u pravom smeru.

U nadi da će se, od ove godine, svaki planinarski klub/društvo u našoj zemlji pohvaliti većim brojem akcija sa novim – najmlađim članovima,

Srdačan pozdrav,

Andrej Ivošev,

predsednik Komisije za rad sa mladima PSS

Na Rajcu 24.09.2017.

O PLANINARENJU…

%d bloggers like this: