PLANINARENJE / U MISLIMA…

Ispod Croda Fiscaline di mezzo – Dolomiti di Sessto, Italija

Pitam se često ovih dana zašto volim planinarenje? Da li je to zbog toga što volim prirodu i uživam u njoj od kada znam za sebe, da li je to zbog činjenice da sam tamo upoznao drage ljude, da li je to zbog činjenice da je ono zdravo, opuštajuće i nekompetitivno. Ne volim kompetitivne sportove! Nikada nisam. Svaki čovek ima vlastiti ritam, snagu i mogućnosti. Za planinarenje NEĆETE dobiti medalju! NIKADA nećete biti PRVI! Ali ćete se osećati kao da jeste, duboko u sebi znajući da svakim usponom pobeđujete upravo najtežeg protivnika – SEBE!

Plato ispred doma POVLEN na Povlenu / Foto: S. Gavrilovic

Moja fascinacija planinarenjem nije jedina koju imam u svom životu. Druge dve su svakako umetnost i arhitektura a ona treća je muzika! Ništa kao muzika ne može da “sagradi” prostore i dodirne one najtananije kutke ličnosti. Svoje pribežište sam godinama tražio u raznim žanrovima ali na kraju, pravo uporište uvek imao u nekim kompozicijama Čajkovskog, Šopena ili dekonstruisanim disonancama Schönberga koji me je uvek podsećao na nazubljene ivice DOLOMITA. Moj dragi prijatelj, Selimir Jovanović – Sele, akademski vajar i profesor muzike, koji sada vaja oblake u drugim dimenzijama, jednom mi je rekao – “Sve je muzika i muzika je sve” i pokazao mi svoje “kompozicije” koje je vajao u čeliku u svom ateljeu u Smederevu koji se nalazio na starom gradskom groblju iznad grada.

Planovi Rile / Photo by S. Gavrilovic

U stihovima svoje pesme THE END Jim Morrison, u okvirima onoga što zovu subkulturom a sa čime sa je ne slažem, jer je reč o pesništvu pre svega kaže:

…Don’t let me die in an automobile
I wanna lie in an open field
Want the snakes to suck my skin
Want the worms to be my friends
Want the birds to eat my eyes
As here I lie
The clouds fly by…

Senke sa planinarske ture u kanjonu reke Nere / Foto: S. Gavrilovic

I možda je tu negde istina o slobodi izbora i života. Možda su tu utkani svi principi, nekada, ni malo laki ali neizbežni i određujući za svakoga ponaosob. Možda je nekome bliže tlo od oblaka, nekome veliko plavetnilo od livada nekome vatra od plamena kako to vidi Robert Frost u svojoj pesmi Fire and ice:

… But if it had to perish twice,
I think I know enough of hate
To say that for destruction ice
Is also great
And would suffice.
Homolje – na stazi ka Štubeju / Foto. S. Gavrilovic
Na planinarenju sam našao svoju tišinu. Prostor u kome jesam. Ne u ideji da “osvojim” ili “popnem” već postanem delić nečeg mnogo većeg,  PRIRODE. I sve to na jedan neopredmećen način gde je samo postojanje suština a činjenica da si samo maleni delić tog dišućeg organizma prirode, čini te sretnim jer znaš da postojiš. Tako malen pod zvezdama. Kao galeb Jonathan Livingston tragaš za sopstvenošću u svim mukama koje te vuku dole ali ti na kraju istrajavaš sopstvenom voljom koja je jača od ogromnih talasa koji se kao PLANINA podižu ispred tebe u letu i pitaš se – Da li ću moći da ih preletim? Da li ću moći da se popnem? Poznajem neka mesta kao svoj džep ali se UVEK upitam – Da li ću moći da se popnem?
Kroz Krošnju / Foto: S. Gavrilovic
Neke kuće su kao planine! Gaudijeva Sagrada famiglia u Barseloni istopljeni je planinski venac, njegova casa Batlo pristanište za dirižable a Getenaum Rudolfa Štajnera, teozofa i okultiste, osnivača Antropozofskog pokreta, odvaljeni je ključni kamen jednog  filozofskog ubeđenja. Meni su opet, pored ovih dragulja svetske arhitekture i dalje najdraže male kućice razasute po katunima Durmitora ili na Tari, jednostavni simboli čovekomernosti i potreba čoveka koji živi sa svim specifičnostima planinskih prostora.
ČEKAJUĆI SUNCE na noćnom usponu na Rtanj 2016. / Foto: S. Gavrilovic
Simulakrumi koji nastaju u modernim interpretacijama ili reinterpretacijama u okviru OPNI koje postoje sa novim funkcionalnim rasporedom, koji omogućava savremenom korisniku “lakši život” u tim kućercima, samo su pokušaji da se novo vreme prilagodi postojećim formama uz poštovanje principa graditeljstva i forme. Arhitektura je jedno od utočišta. Ona je sublimat umetnosti i pišem je sa velikim početnim slovom “A”. Ali i arhitektura je po meni daleko od muzike koja je neuhvatljiva u svojoj oblikovnosti a definitivnoj formativnosti. Sazvučja arhitekture i muzike stvaraju efekte koji zajednički čine akustičku opnu neuhvatljivosti a život je upravo to – neuhvatljivost i nedokučivost. Kako bi samo voleli kada bi znali stvari unapred ili mogli da ih promenimo unazad! Koliko bi koraka ponekad ponovili… Ali moramo da idemo gore, “mravljim koracima” kako me je učio jedan prijatelj kada sam počeo da planinarim – “Hodaš a ne staješ! Mravlji koraci!” A uspon OŠTAR! A ja UMORAN! A vrh DALEKO! A treba se i spustiti!
Bukulja – Snežni “pipci” / Photo by S. Gavrilović
 Planinarenje je put. A sve je u putu. Hodočasnici koji putuju preko celog Japana do palate Katcura u Kjotou ispred nje stanu, zatapšu rukama, okrenu se i odu. Sve je u putu! Kompletan jedan relligijski koncept. Ceo život zapravo! Uskoro ću poći na svoj “put”. Idem na mesto koje posebno volim. Moram da budem spreman.
Vrhovi na usponu ka Rif. Comici /Ističe se “Venecijanska dama” koja NAPADA Crodu dei Toni svojim oštrim zubima. Po jednom predanju Dolomiti su pripali Italiji pošto je upravo ona – Venecijanska dama ZAGRIZLA vrh prva! Dolomiti di Sessto – photo by S. Gavrilovic

POVLEN / BEDEN / GREBEN

Panorama Valjevskih planina sa srednjeg Povlena

Povlen je tema o kojoj sam više puta već pisao na ovom blogu. Neću pisati predugačak tekst o usponu na veliki, srednji i mali Povlen, Beden. Pisaću o ideji UMERENOG USPONA koji je priprema za teže uspone i kao takav NEOPHODAN deo priprema za planinarenje.

Manastir Pustinja

Uspon je počeo obilaskom manastira Pustinja do koga sam se spustio sa glavnog puta iz Poćute. Ušuškan u zaleđinu Jablanika na ulasku u Pustinjsku klisuru, koju je usekla reka Jablanica. Skrovit i pristupačan uskim putem, koji nije u najboljem stanju ali automobili ili mini kombi mogu do njega. Išao sam kolima jedan mali deo puta. U toku je bila služba i iskoristio sam vreme da fotografišem manastirski kompleks, par detalja, osmotrim okolne Bele stene koje su se nadvile nad kupolom ove nevelike crkve i manastirskog kompleksa. Sa druge strane manastira, severne nalazi se Orlovača.

Veliki Povlen

Dan na Povlenu je bio jednostavno savršen za planinarenje! Išao sam sam. Plan je bio da popnem sva tri Povlena i preko Bedena se spustim do Debelog brda sa koga sam krenuo. Ukupno oko 700m uspona i oko 24km dužina staze. Standardna staza markacijom od doma Povlen preko grebena do srednjeg pa prema pločama koje ovaj put nisam obišao.  Zato sam se spustio do izvora a usput sam popeo dodatno i greben koji ide uporedo sa putem koji vodi prema malom Povlenu i izašao grebenski iznad objekata, omalene crkvice i zvonika, praktično na isto mesto gde idemo standardnom rutom ali puno lepše penjanje preko gromada koje su se opružile po grebenu celom dužinom uspona praveći veliki broj malenih vidikovaca i pasaža koje svakako vredi videti.

Na velikom Povlenu
Lep detalj. Korito izdubljeno u drvetu.
Drugari koje sam sreo na izvoru! 🙂

Moj cilj je bila malo intenzivnija tura u samom startu. Planirao sam da pravim jako kratke pauze i popnem sva tri Povlena relativno brzo. Tek sam na malom napravio pauzu dužu od desetak minuta. Ovakva planinarenja po lepom vremenu, poznatoj stazi odlična su za pripreme za teže uspone. Preporučujem ih svakome! Ne postoje LAKI I TEŠKI usponi! Postoje samo bolje i lošije pripremljeni ljudi za uspone! Nekome je i Deliblatskta peščara naporna tura i to nije sramota! Nisu svi u prilici da stalno penju ozbiljne vrhove niti imaju vremena a i novca za to. Ako ne idete REDOVNO a krenete da penjete ozbiljne visinske razlike IMAĆETE problema iako ste u fizičkoj pripremi! Imao sam prilike da pored sebe na usponu imam utrenirane bicikliste koji nisu imali snage za oštre uspone u dužem trajanju!

Susret na stazi i upoznavanje sa ekipom iz Valjeva! Staze na Povlenu sve više koriste i ljudi koji se bave moto sportom. Mozda ovo i nije primereno imajući u vidu zaštitu životne sredine ali svakako je deo trenda koji se može sretsi svugde po svetu. U naš mirni prostor planinarenja, daleko od buke i vreve, svakako unose nepotrebnu buku. Sa druge strane, licno mije drago da se ljudi bave sportom pa u tom smislu imam razumevanje i za ovakve vidove aktivnosti.
Susret sa drugarima koji su napravili ovu fotografiju na izvoru.

Planinarenje je specifično i zahteva pripreme koje nisu standardne i o tome sam pisao u ranijim tekstovima. Tako da penjite SVE! I nemojte da vas priče tipa “brdarenje / planinarenje” ometu u ideji da idete na lagane ture! Čak su i preporučljive nakon ozbiljnih uspona! Poenta je u podizanju rada srčane frekvencije na preko 50% do 70% na intenzivnom usponu a Povlen ima tri takve deonice! Njih sam koristio za postizanje tih 70%! U krajnjoj crti pogledajte druge sportove samo! Posle napornih utakmica igraju se lagani treninzi da bi se kiselina iz mišića “rasporedila” a povrede tako umanjile ili eliminisale.

Markacije na stazi prema Plocama

PRE ovako intenzivnih tura bilo bi dobro da znate svoje zdravstveno stanje! OBAVEZNI su sistematski pregledi kao i kardiološki osnovni pregledi. Moguće ih je obaviti po domovima zdravlja ili u specijalizovanim klinikama kao i u Republičkom zavodu za sport na Košutnjaku.

Detalj sa grebenske sumske staze. Po mojoj proceni greben je dužine 2 kilometara i odlikuju ga velike gromade koje su pobacane po vrhu i dobre su za penjanje ali ne tehnicki preterano zahtevne. Staza nije markirana ali nije je tesko preci.

Poznavanje terena mi je omogućavalo da ciljno pravim i fotografije i odvojim malo vremena za lepe detalje. Malo više pažnje sam posvetio flori ovog područja i tek ocvalim livadama. Toj lepoj temi cu tek da posvetim jedan poseban tekst za koji je potrebna malo veca i oybiljnija priprema.  Imajući u vidu činjenicu da u ovaj kraj dolazim često i da je jedno od mojih omiljenih mesta mogao sam sebi da dopustim i ovakav malo intenzivniji uspon. Za tri i po sata sam zaokružio celu turu na Povlenu. Na kraju sam se preko Bedena spustio do puta za Debelo brdo nešto niže od doma Povlen. Sreo sam jednog čoveka na izlasku sa staze, lepo smo porazgovarali o planinrenju, sportu. Volim susrete na planini. Neposredni su i iskreni. Takvi su se izgubili po gradovima u kojima je alijenacija sve prisutnija u ljudskim odnosima.

Detalj sa malog Povlena
Cicak
Na malom Povlenu.
Beden

Ostatak fotografija sa ovog uspona možete pogledati u banneru sa desne strane. Do narednog teksta… O jednom drugom usponu…

VEDRO!

S.G.

 

DURMITOR 2 – BOBOTOV KUK – PODUPIRAČ NEBA

Pogled sa Bobotovog kuka

Prvi dan planinarenja na Planinicu bio je obeležen stvarno savršenim vremenom za uspon. Drugi dan u zoru, posle doručka i priprema u odvezli smo se iz atletskog kampa Ašković do Sedla odakle je započinjao uspon u dve grupe. Prva, veća, išla je sa Bobišom Marinovićem na Bobotov kuk a druga sa Zoranom Kovljenićem na Bandijernu. Kada smo izašli is minibusa ispred nas je već uveliko zarudilo. Desno od nas Krsta i Čiste strane, levo se put spušta strmo u Poljice. Pravimo poslednje pripreme pred početak uspona, Skidamo nepotrebno ili navlačimo na sebe – kako ko podnosi vetar i hladnu zoru. Miroslav je u majici kratkih rukava! Poprilično duva i vetar je jutarnji, hladan, uvlači se u kosti polako ali sigurno. Čim počnemo da hodamo biće bolje!

Pogled u zoru sa Sedla na Stožinu (1905mnv)
Zubi u zoru (06:30)

Prvi deo uspona je lagan, sa jednim manjim detaljem koji lako savladavamo pošto je postavljena sajla. U grupi ima i dece. Malo sam se opustio i izlanuo nekoliko puta pa su me upozorili na malu decu. Nisam razmišljao o tome u trenutku. dešava se da te na planini u društvu ljudi koji sa tobom dele sve ponese neki osećaj, opustiš se, vikneš, razgališ malo ponekad. Setim se uvek moje ekipe iz palanačke Jasenice koja peva na sav glas! Sa njima sam počeo svoje prve ozbiljnije korake, sa Milivojem Tomićem. Bobiša je na početku kolone i ima pristojan ritam, prilagođen grupi. Kada smo stigli do Surutke pošto smo prošli ispod Uvite grede, pravimo prvu pauzu i delimo se u dve grupe – Sokolova ide na Bandijernu, ostatak grupe na Bobotov kuk. Sunce se polako pomalja i počinje prijatnije da greje. Vreme je za prvo skidanje i raskopčavanje iako ćemo još neko vreme da se krećemo po senovitim džepovima. Miroslav ništa ne skida. On je i dalje u kratkoj majici! Zubi se polako otkrivaju ispred nas. Sunce ih sve više obasjava i njihovo crvenilo prelazi u žućkasti odsjaj – opet Dolomiti pomislim i njihova karakteristična jutarnja boja.

Sunce naše (Miroslav) pomaže Radi
Aluvijale Durmitora – Samar

Bobiša me moli da budem na začelju kolone do vrha. Pažljivo vodi grupu a veče pre je obavio razgovor sa nekolicinom koja se pita da li može da se popne na sam vrh zbog sajli i delimično straha koji imaju od visine. Jako pametno sa njima razgovara o tome i objašnjava detalje uspona. Toliko bitan deo za planinarenje – upoznavanje sa stazom, eventualnim detaljima koji nisu laki i razgovor sa vodičem.  Veče pre uspona je bitan deo uspona uvek kada se radi o dvodnevnoj turi. I ljudi koji su prvi put ovde imaju priliku da se upoznaju sa nama, pitaju, druže i opuste za sutrašnji uspon.

Senke Zuba na Durmitorskom prevoju

Polako smo se spuštali prema Zelenom viru odakle je započinjao finalni strmi uspon prema Bobotovom kuku. Iza nas su se beleli Zubi u svojoj naizgled krhkosti, desno od nas Minin bogaz a levo aluvijale Samara koje kao da je neko snagom ruku posložio i izvajao snažnim stiscima i uvrtanjem. Čovek na ovom mestu ne može da se ne zapita kakve su to sile oblikovale ovo mesto, izmesile ga i nazubile sa druge strane, ostavljajući ovegromade kao vrhove da prkose vremenu eonima.

Na stazi ka Bobotovom kuku
Bobotov kuk iz pravca Surutke

Na kraju kolone sam sa Ljiljanom raspredao o jučerašnjem danu i na kraju smo se sprijateljili i polako ali sigurno popeli preko Danilove ploče savladavši jedan kuloar koji nije toliko tehnički zahtevan koliko se čini na prvi pogled. Okupili smo se ispod samog Bobota i tu napravili pauzu za finalni uspon na vrh koji se nalazi na samo nekoliko stotina metara od nas polukružno, prema Škrki koja je 800 metara duboko ispod nas.

Uspon – Zubi
Ispod Bobota.. Sa kraja kolone…

U prvoj grupi odmah do Bobiše išlo je nekoliko planinara sa kojima je sinoć razgovarao i koji su procenili da neče možda moći, iza ostatak grupe na čijem sam začelju. Iskreno, ta pozicija me umara jer imam svoj tempo koji je poprilično jak ali sa druge strane imam vremena da fotografišem grupu, gledam ljude i pazim na njih. Bobiša se povremeno okreće i dogovaramo se pogledom a opasnosti i posebnih situacija nema. Ispod nas se, posle prevoja otvara Škrka sa ove strane i Planinica koju smo juče popeli kao na dlanu! Visoko smo iznad i ovo je vizura koja je verovatno najlepša posle one koja nas čeka na vrhovima. Polako skidamo opremu i ostavljamo štapove koji nam neće trebati na finalnom usponu. Procenjujem mesto gde bih bez problema mogao da se uzverem bez postavljene sajle. Ima nekoliko pravaca koje lako možeš da popneš. Ipak, po dogovoru sa Bobišom pratimo grupu i svi smo na sajli. Polako, jedan po jedan se penjemo da izlaza sa sajle i u par koraka smo na vrhu! Bobotov kuk!

Poredak pri finalnom usponu i izlasku na Bobotov kuk.. Tamara, Sneža, Bobiša…
Finalni deo uspona na vrh
Preko ivice

Kažu da se vrhovi ne osvajaju. I to je istina. Popeli smo se na ovog gorostasa (2523mnv) koji se kočoperio iznad nas satima dok smo mu prilazili. Na vrhu se upisujemo u knjigu, udaramo pečate u knjižice iako znam da ću ubrzo da se vratim na Durmitor. Ispod nas se otvara ceo masiv, najveći deo Crne Gore kao na dlanu! Prelepo vreme i velika dubinska vizura nam dopuštaju da vidimo i najudaljenije vrhove. Ja tražim pravce na mapi koje sam želeo da usnimim za nekoga. Tražim azimut prema Kolašinu. Gledam Bezimenog nedaleko od nas. Sada ne izgleda toliko neosvojivo kao juče. Možda je baš on sledeća tačka. Mislim o tome i danas. Žabljak se otvorio ispod kao zdelica puna zelenila sa gorskim očima – Crnim jezerom. Bobiša je sve izveo na vrh koji sa susednim Bezimenim, nešto nižim i Đevojkom sačinjava SOU NEBESKU ili podupirač neba! Kako lep i maštovit naziv koji se od grčkih Atlasa transponuje na ovaj skup crnogorskih toponima!

PD POBEDA na Bobotovom kuku
V&V, S&T na Bobotovom kuku!
Vrh
Pogled u pravcu Kolasina
Miroslav pri pažljivom silasku sa vrha

Na silasku se držimo prethodnog rasporeda kretanja. Bobiša polako ide niz sajlu a za njim ostatak grupe, polako dok svi nismo sišli. Na silasku srećem ljude iz Rijeke! FIUMENI su se uputili na Bobotov kuk! Moji zemljaci – Istrijani! Pozdravljamo se i upoznajemo.  Na mestu pred finalni uspon na kome smo pravili pauzu sakupljamo se i pripremamo za silazak. Oko nas se vrzma jedan šarplaninac. Kako se ON našao ovde nemamo pojma ali se sa nama spušta polako do kuloara gde je napravio zastoj. Ostao na pola i ne može dalje. Grupa stoji i gleda ga. Spustio sam se preko njega i stavio mu dlanove da se preko njih polako spusti i mrvicu po mrvicu siđe. Ta dlakava loptica velike hrabrosti i neprikosnoveni čuvar stada nije se više odvojio od nas a posebno kada sam izvadio zaostalu vodu i prelio u praznu flašu koju sam prethodno prerezao perorezom kako bi mogao da pije kao iz posudice. 🙂 Prevelika je moja SREĆA na stazi kada sretnem psa! On postaje tada PUNOPRAVNI član družine sa svojim zahtevima.

Svako nađe prijatelja na usponu! Pufnica dlakava sa VELIKIM šapicama koje smo čuvali pri silasku! :-))))
Sloba “uvatio” lad!
Na silasku

Na zelenom viru se sastajemo sa Zoranovom grupom koja je sišla sa Bandijerne i koja se sunčala dok smo mi polako silazili sa Bobotovog kuka. U rancu mi preteže kamenčina od dve ipo kile koje sam poneo sa Bobotovog kuka. Preko Mliječnog dola i Urednog dola spustili smo se polako do Poljica, malo ispod Sedla, gde će nas pokupiti prevoz. Ova dva dana su zaokružena na najbolji mogući način u atletskom kampu Ašković kod preljubaznih domaćina kojima ćemo se, siguran sam, VRATITI!

Na Poljicama sa Vesnom N. čekajuci prevoz…

DURMITOR 1 – PLANINICA I BOBOTOV KUK

Sa Planinice

Postoje neki usponi o kojima jednostavno ne mogu da pišem odmah nakon što ih popnemo. Postoje neka mesta, planine i vrhovi koji zaslužuju da se popnu i istraže više puta kako bi slika bila celovitija a ja bio u mogućnosti da pišem ozbiljnije o njima i zahtevnosti uspona na te vrhove. DURMITOR je velika tema! Karpati su takođe velika tema! Nju sam samo “okrznuo” prošle godine, čini mi se kao lasta kada krilom dotakne vodu i ostavi oštar trag na površini. Karpati će još malo sačekati.

Na samom pocetu uspona iz sela Crna Gora sa dragom prijateljicom Vesnom N.
Prvi koraci ka Planinici
Sa najdražim prijateljima na usponu! Slobom Lalićem i Miroslavom Đujićem!

Teško da ću za sebe još DUGO moći da kažem da poznajem Durmitor kao Bobiša Marinović i Zoran Soko Kovljenić. Ali upravo su mi njih dvojica otvorila ovu temu na najbolji mogući način 30.07.2016. Upravo su nam njih dvojica pokazali i naučili nas da na drugačiji način prilazimo nekim stvarima u planinarenju.

Na prvoj pauzi…

U avgustu 2016. prvi put sam išao na akciju koja je obuhvatala uspone na Planinicu iz pravca zaseoka Crna Gora i penjanje na Bobotov kuk sa Sedla. Prvi dan je vodio Zoran a drugi Bobiša. Oba dana su predstavljala najbolje uspone koje sam imao u prethodnoj godini! Našao sam svoje “mesto” i već tada znao da ću doći opet! Ko voli planinarenje a ne vrati se Durmitoru, mislim to danas, posle zimskog uspona koji smo imali pre nekoliko dana 03.-05. marta 2017. sa Zoranom Kovljenićem Sokolom na Terzin bogaz, propušta da upozna lepotu, ozbiljnost ali i surovost ovog mesta i prirode u njenoj punoj snazi. O tome ću odvojiti jedan poseban tekst! ZASLUŽUJE to iz puno razloga a prvenstveno zbog Zoranove posvećenosti i pažnje!

Sa Bobisom na pauzi na usponu na Planinicu
Pogled na Oblu glavu, Ceranica gredu…
Na putu ka Planinici

Uspon na Planinicu trajao je nekoliko sati i ima nekoliko segmenata koji zahtevaju dobru kondiciju i izdržljivost, ali ni upola kao finalni deo uspona na Bobotov kuk iz pravca sedla. Na putu preko Sirove gore, Poljice, Međeđeg dola, pored Šupljike koja se nadkrilila nad Međeđim dolom svojom raspuklinom kroz koju se ocrtavalo nebo, videli smo Oblu glavu, Ćeraniča gredu i Prisjeku kako stoje preko puta kao odbrambeni bedem Škrke. Iz Međenjeg ždrela izašli smo na Planinicu iznad Škrke i velikog škrčkog jezera. Na Planinici, koja je i bila naš cilj prvoga dana napravili smo nešto dužu pauzu. Videli Bezimeni vrh, Bobotov kuk koga ćemo sutra popeti, Bandijernu u daljini koju će peti drugi deo grupe.

Iznad velikog Škrčkog jezera
PD POBEDA na Planinici – Prvi dan uspona na Durmitor
Pogled sa Planinice
Na Planinici

Preko Gornjih lokvi smo se spustili prema Zminjem jezeru napravivši još dve pauze – jednu na lokvama a drugu na Crepulj poljani. Posle kraćeg obilaska Zminjeg jezera vratili smo se u smeštaj – Atletski kamp Ašković gde su nas dočekali posle poprilično napornog dana imajući u vidi da smo po dolasku odspavali samo sat ipo dva. Sabiranje utisaka posle uspona i svega lepoga čime smo taj dan napunili oči posle tako, stvarno uspešnog planinarskog dana, dovelo me je do zaključka da ovakve uspone treba ponoviti ali i sačekati sa pisanjem o njima kako bi se utisci do kraja slegli a Durmitor ipak malo bolje upoznao. I sada dok pišem ovaj tekst moram da koristim mapu i rastumačim sve toponime kojih ovde ima toliko a svaki je poseban po nečemu – ili imenu ili težini uspona ali svima je zajednička impozantnost na jednom relativno malom prostoru koji me je svojom lepotom odmah podsetio na Dolomite koje sam peo godinu dana pre. Pomislio sam u sebi, mislim ne slučajno – ovo su moji Dolomiti! Puno bliži a predivni!

Pauza u Crepulj poljani

Pogled iz atletskog kampa Ašković prema vrhovima Durmitora

Od samog naziva – Keltskog po poreklu – Dru mi tore – što znači PLANINA PUNA VODE do toponima koji vrlo slikovito govore o formama vrhova i pričaju mnogobrojne priče. Nije ni malo čudno što je ova planina uvrštena u spisak svetske kulturne i prirodne baštine!

Na sajtu http://www.durmitor.rs/7-vrhovi/ se navodi: U tako relativno malom području masiv Durmitora, ima čak 48 vrhova iznad 2000m, od čega 40 preko 2100m, 27 preko 2200 m, 18 preko 2300 m, 7 preko 2400m i samo jedan preko 2500 m (Bobotov kuk); Na istom tom području ima 17 jezera iznad 1400 m, od čega 11 iznad 1500 m, 9 iznad 1600 m, 4 iznad 1700 m, dva iznad 2000m (Zeleni vir i Miloševa lokva), a najdublje je Crno jezero (49 m). Na istom tom području ima 27 markiranih i 12 nemarkiranih staza. Markiranih staza ima preko 2000 km a prolaze kroz sve delove Durmitora i otkrivaju sve lepote ovog nacionalnog parka.

Detalj sa Planinice iznad Škrke.

VRSACKE PLANINE | GRAD | PARAGLAJDERI

Paraglajderi uzleću sa Vršačke kule.

Prošli vikend sam napravio uspon od SC Milenijum u Vršcu preko Vršačke kule do Lisičije glave. Na turu sam išao samostalno i iskoristio savršen dan za penjanje i druženje sa paraglajderima koji su uzletali sa Vršačke kule. Staza kojom sam išao, sem u jednom manjem delu zapravo je deo Vršačke transverzale i ne bi je trebalo posebno predstavljati, posebno ne iskusnijim planinarima koji su je sigurno prelazili i po nekoliko puta. Dan za planinarenje je bio savršen a moja želja da se sklonim za vikend iz Beograda poprilično velika. Na kraju sam se odlučio za “gromadu” u Vršcu i napravio lep uspon od nekoliko stotina metara visinske razlike i dvadesetak kilometara hoda. Pored svega zaokružio sam jedan ni malo lagan dan.

Izvor: http://planinari.org.rs/transverzale/vrsacka.html

Pošto je ova staza, kako sam već gore naveo, poznata većini planinara u Srbiji ja bih samo izdvojio jedan karakterističan detalj sa uspona u prvom delu staze. To je strmi uspon odmah iza stena koje služe za učenje penjanja na steni i koji jako strmo vodi odmah ispod same kule. Nisam išao standardnom stazom jer mi je cilj bio nešto veći napor na usponu pa sam koristio ove “prečice” tokom cele ture. Tako sam popeo i nekoliko grebenskih tačaka u odlasku na Lisičiju glavu i pri silasku te “dodao” malo visinske razlike ovom standardnom usponu. Svakako, pauze sam pravio na poziciji Kule i Lovačke kuće, na raskršću prema Guduričkom vrhu i domu na Velikom bilu.

Izlazak na paraglajderski skup je bio pomalo komičan. Pojavio sam se iz šipražija među ljude koji su pratili pripreme i poletanje paraglajdera. Meni svakako nije bilo smešno pošto je uspon iako kratak poprilično oštar ali sam svakako primetio izraze lica okolnih posmatrača skupa. Negde mi bilo i drago! Oni LETE a ja UZBRDO ni od  kuda stižem… Lep skup koji je okupio veliki broj paraglajderista i njihovih timova i imao sam zapravo priliku da ispratim kompletne pripreme pred uzletanje.
Jedan od paraglajdera
Uzlet iznad Vršačke kule

Drugi deo staze bio je do doma hitne pomoći i na tom putu očekivano nema nikakvih posebnih prepreka niti težih “zadataka” ali mi je za oko zapao jedan GEST korisnika staze zdravlja koji su sakupili ostatke koje je neko pobacao i od njih napravili FIGURU UPOZORENJA kako sam je nazvao. Možda je ideja bila i skroz drugačija ali je meni delovalo ovako i govori u prilog navodima koje smo spominjali u emisiji na radio Laguni nedavno o otpadu po našim planinama. Ovo je odličan PRIMER takve situacije.

Na prilazu iz pravca Doma na stzu zdravlja – FIGURA UPOZORENJA

Već ranije sam u dva navrata pisao o Vršačkim planinama pa i o njihovoj morfološkoj strukturi u tekstu o Svetosavskom usponu pre dve godine. Međutim, ono što me je uvek impresioniralo na ovom mestu jesu ove stene koje predstavljaju njegov zaštitni znak i koje svedoče o eonskom postojanju mora na ovim prostorima. Tako je Vršački breg zapravo pored činjenice što je najviši vrh Vojvodine zapravo i OSTRVSKA PLANINA na kojoj se osećaju vetrovi sa Karpata.

Vršačke stene. Više podataka o geomorfoločkom sastavu stena možete pronaći na sajtu: http://www.dgt.uns.ac.rs/download/geosrbije_dodatno.pdf
Stene na usponu i delu staze ka Lisičijoj glavi

Lisičija glava je drugi vrh po visini na Vršačkim planinama. Nalazi se na 590mnv a od njega se do manastira malo Središte stiže nakon 5km hoda. nakon kraće pauze i fotografisanja na vrhu, interesantno je da sam usput sreo nekoliko rekreativaca a za mnom na vrh je stigao jedan Vrščanin koji je bio ljubazan da napravi par fotografija. Posle par minuta razgovora zaključio je da njegovi drugari ni do kola ne mogu da potrče a kamo li da se popnu na Vršački breg. Koja šteta pomislio sam. Ovakva PRILIKA i GORMADA na par minuta od kuće! Gradsko zaleđe koje je izmišljeno za jedan grad, koje kao usnuli džin čuva svoje stanovnike.

Izlazak na Lisičiju glavu.
Na Lisičijoj glavi

Sa lisičije glave pruža se lep pogled prema Rumuniji i prema Vršačkoj kuli. Dan je bio jednostavno SAVRŠEN za planinarenje! Takav da ga samo poželeti možeš! Negde sam želeo da ga podelim… Nije prvi ovakav dan u ovoj planinarskoj godini. “Gromada” je jedno od mojih dražih mesta za planinarenje zapravo. Baš zbog grada koji je ušuškan ispod. Možda je to zbog moje profesije – arhitekture i urbanističkog koncepta grada sa zaleđem, možda zato što me podseća na gradove u Istri, odakle sam rodom ali sa tom razlikom što se oni urbomorfološki razvijaju NA BREGOVIMA, kao makrogrofovije kroz istroiju iz odbrambenih razloga. Pa evo i ovde je Kula tako “nikla” kao fortifikacijski sistem protiv vatrenog oružija, o čemu govori njena osnovna forma i arhitektoničnost objekta.  Kako god bilo, Vršac ima taj kvalitet da pored planinarenja nudi i mesta na koja možete otići posle ture ili napraviti pauzu tokom ture i kao takav je IDEALAN za planinare početnike, one starije ili one koji BAŠ VOLE da malo i uživaju ponekad u planinarenju kao recimo moja malenkost. 🙂

Pogled sa Lisičije glave prema Vršačkoj kuli

Povratak u grad zasluživao je neko vreme u klubu “Izazov” iznad samog grada u kome sam sačekao zalazak sunca. Prelepa gradska veduta koja se otvara ispod posmatrača zaista čini Vršac, čini mi se tako, gradom posebne lepote. I ne treba čovek da otputuje u Toskanu da bi na svom dlanu imao lepotu. Da bi probao lepo vino. Da bi pojeo dobru picu. Da bi se iznenadio sa lepim starim izlozima. Uživao u razgovoru sa ljudima tog grada. Sve to može da dobije ovde! Dovoljno je da bude otvoren za takve mogućnosti i za otprilike sat i po do dva vožnje iz Beograda uživa u potpunosti posebno ako je dan ovakav kakav je mene dočekao. Ne znam. Možda sam ga i zaslužio! Volim da poverujem da jesam.

Pogled na grad ispred kapele Svetog Krsta
Zalazak sunca – plato ispred kapele Svetog Krsta
Iz dvorišta crkve Svetog Teodora vršačkog

Da je Vršački breg neodvojiva celina od grada govore i njegovi izlozi koji pružaju mogućnost za lepu pauzu i po koji osmeh. Posebno mi ga je izmamio izlog sajdžije u blizini centralnog gradskog trga Svetog Teodora vršačkog u Kumanovskoj ulici.

Izlog “JEFTINIH SLATKIŠA” je bio naziv albuma grupe Buldožer. Kultnog albuma stare SFRJ. Ovaj izlog mi se nasmešio upravo tim nazivom iako je fotografija POTPUNO različita od omota ploče Izloga jeftinih slatkiša u nekoj reminiscenciji upravo sam na njih pomislio. Duh grada živi na ovakvim mestima iako su ona malena, skoro neprimetna i često skrajnuta u sporedne uličice. Na slična mesta  sam  nailazio na svojim putovanjima po Poljskoj, u Krakovu, Gdanjsku, San Domiježu i u Varšavi devedesetih.
Kafe Kontrast na Ruskom trgu koji je koncipiran kao dvoprostor u ambijentalnom smislu. Pored dobre hrane nudi i ovu interesantnu, donekle POP-ARTOVSKU viziju iz sedamdesetih. Meni je prijala. Podsetila me na sve kontraste ovog mesta ali i vreme u kome živimo i materijalizacije sa kojima se susrećemo.

Sutra planiram da posetim jednu “POSEBNU GROMADU”. Ona je kao i uspon koji planiran narednog vikenda deo plana i priprema za oybiljnije uspone koje planiram kasnije ove godine. Posle Terzinog bogaza sa Zoranom Kovljenićem Sokolom, taj uspon narednog vikenda će biti moj ponovni susret sa jednim našim GOROSTASOM!

Više detalja o oba ova planirana uspona u NAJSKORIJE VREME! Do tada, svima vama koji se pentrate želim VEDRO!

S.G.

THE VERSATILE BLOGGER AWARD

 

U pola pisanja novog teksta o usponu na Durmitor proteklog leta, zateknem poruku na gmailu o nominaciji za THE VERSATILE BLOGGER AWARD! I eto tako PLANINABLOGA na listi blogova sa kvalitetnim sadržajem pisanja što me čini izuzetno sretnim pre svega zbog Vas koji redovno pratite ovaj blog!

Moram posebno da se zahvalim Tanji Tončev  https://blubukblog.wordpress.com/ na ovoj nominaciji! Ne zato što je to deo propozicija kandidature već zato što je čitala tekstove koje objavljujem nešto više od dve godine. Uvek sam se pitao da li ČITATE tekstove koje pišem? Na moju sreću odgovor je DA! A činjenica da je blog izlistan kao blog sa kvalitetnim sadržajem meni daje dodatno impuls da NASTAVIM da objavljujem nove i nove tekstove sa planinarenja u želji da svi vi koji posećujete ovaj blog dobijete i KVALITETAN SADRŽAJ koji će vas zainteresovati za planinarenje, prirodu, zaštitu životne sredine i druženje!

Pravila igre za ovu nagradu su sledeća:

  • Zahvalite se osobi koja vas je nominovala.
  • Nominujte do 15 blogera/autora sa WordPress-a (može manji broj, ali ne više od 15) i obavestite ih.
  • Podelite sa svima 7 činjenica o sebi.
  • Objavite sliku nagrade u svom tekstu i pravila.

7 ČINJENICA O MENI:

Ovo je najteži deo jer ne volim da pišem o sebi previše. Potrudiću se da budem KRATAK!

  1. Volim da pišem. Da nisam završio arhitekturu bio bih pisac. Nikada nije kasno!
  2. Volim pse i mislim da je svaki pas moj NAJBOLJI prijatelj! Prepoznajemo se na kilometar i radosno pozdravljamo!
  3. Arhitekta sam po profesiji i veliki deo svog života sam posvetio arhitekturi, crtanju i pisanju o arhitekturi.
  4. Volim da čitam. Moja kuća imala bi posebnu sobu koja se zove BIBLIOTEKA!
  5. Pored planinarenja najveća ljubav mi je more. Rođen, odrastao i veliki deo života proveo na moru. Nekada pomislim da mogu da dišem pod vodom. Nisam pokušao na svu sreću!
  6. Moje omiljeno mesto se zove rt MARLERA. To je rt blizu Ližnjana u Istri nedaleko od Pule.
  7. Ne mogu da vratim vreme. Toliko toga bih uradio drugačije. Zato se trudim da sada uradim sve što je u mojoj moći da sutra bude bolje. Trudim se za ono u šta verujem.

NOMINACIJA BLOGOVA:

http://nabreklina-ispraznosti.blogspot.rs/

https://montenegrinfreedom.wordpress.com/

https://jovankauljarevic.wordpress.com/

https://blubukblog.wordpress.com/

https://krvavileptir.wordpress.com/

Sa poslednjim segmentom NISAM bio izdašan znam ali zaista ne pratim previše blogova! Ove gledam često i njih mogu svakako da preporučim!

HVALA JOŠ JEDNOM na ovoj nominaciji! Trudiću se da u budućnosti pišem redovno tekstove a uskoro vas čeka jedan POSEBAN!

Srdačan pozdrav,

Srđan Gavrilović

VAN DOMETA – RADIO LAGUNA

VAN DOMETA - RADIO LAGUNA www.radiolaguna.rs
VAN DOMETA – RADIO LAGUNA http://www.radiolaguna.rs
Dragi prijatelji,
Upravo sam dobio poziv od strane Radio LAGUNE (Ivica Drobac) da napravimo emisiju o PLANINARENJU i PLANINABLOGU koji pisem.
Emisiju mozete poslusati na LAGUNINOM sajtu na stranici:
Hvala vam unapred ukoliko ispratite razgovor a ja se NAJLEPSE ZAHVALJUJEM ljudima sa radio LAGUNE što su me pozvali da gostujem kod njih!
Srdačan pozdrav,
Srđan Gavrilović

PRIPREMA ZA PLANINARENJE 3

Preuzeto sa sajta: http://www.rowm.com/news.php?month=2006-12
Preuzeto sa sajta: http://www.rowm.com/news.php?month=2006-12

Obećao sam ovaj treći po redu tekst nešto ranije. To je tema koja je stvarno slabo pokrivena na ovim prostorima ali pripremajući materijal baš za ovaj tekst shvatio sam da ni u svetu nije preterano odmakla kao specifična za isključivo pripremu planinara. Poznaju je ljudi koji se bave alpinizmom i ozbiljnim usponima a pitanje je koliko i sami koriste specifične metode treninga koja ću vam ovde navesti a koje su deo priprema planinara i alpinista koji osvajaju izuzetno zahtevne vrhove. Nije mi ideja da predstavim neku romansiranu priču o Rokiju Balboi svakako, ali delovi ovog teksta svakako će vas podsetiti na dane kada su se bioskopi na ovim prostorima punili a karta više se tražila kod tapkaroša i preplaćivala puta 2, 3… Makar za drvenu stolicu pored vrata. Ideja je da se ovo poglavlje otvori i da se o TRENINGU u planinarenju govori, da se iskustva razmene a eventualno, oni koji se bave profesionalno ovom temom ili sportskim pripremama u opšte zamisle oko ovog vida aktivnosti u prirodi (pošto mnogi planinarenje i dan danas ne smatraju sportom) i porade na tome, aktuelizuju treninge koji imaju svoje specifičnosti koje se tiču snage, izdržljivosti, psihološke pripremljenosti i konstitucije penjača.

Deutcher Alpenverein / Hans Hebrig Photo
Deutcher Alpenverein. Možda najbolji način priprema za sve planinare po njihovom vlastitom izboru – PENJITE SE PENJITE SE I PENJITE SE! / Hans Hebrig Photo

Tekst koji ovde pišem nastao je kao rezultat istraživanja i upoznavanja rada sa pripremama planinara na sajtu “ALPINIST” – http://www.alpinist.com/ ali i na drugim sajtovima koji se bave ovom tematikom – pretežno američke planinarske asocijacije i asocijacije penjača Nemačke “Deutchen Alpenverein – DAV” – http://www.alpenverein.de/Bergsport/ . Svakako, to nisu dva jedina mesta gde treba tražiti odgovore u vezi sa pripremama ali su svakako vrlo referentna i prepuna informacija o mogućim aktivnostima i načinima organizacije ne samo treninga već i rada klubova i asocijacija.

(Mountain Athlete ownership)
(Mountain Athlete ownership)

U teretani Rob Šaula (Rob Schaul) koja je otvorena 2008. u Džeksonu kao eksperimentalna vežbaonica za planinarenje pristupa se treniranju na vrlo specifičan način. Planinarska legenda i osnivač Instituta za lavine Rod Njukomb u svojim sedamdesetim vežba čučnjeve opterećen tegom od 25 kg koga drži u rukama. Rob Hes, treći Amerikanac koji se popeo na Everest bez veštačkog kiseonika radi serije propadanja sa iskolačenim očima, Andi Bardon koji se preselio u Džekson isključivo zbog planinarenja, vuče za sobom gumu napunjenu kamenjem dok iznad glave nosi balon napunjen sa vodom. Brendan O Nil se muči noseći u rukama kamen težine 50 kilograma dok za sobom vezan lancima oko pojasa vuče gumu napunjenu kamenjem.

Deo vezbi u eksperimentalnoj veybaonici u Džeksonu / Mountain Athlete ownership/
Deo vezbi u eksperimentalnoj veybaonici u Džeksonu / Mountain Athlete ownership/

U drugom delu vežbaonice jedan broj planinara podiže serije mrtvog tereta dok drugi vežbaju naskoke i čučnjeve sa dodatnim opterećenjem. Simuliraju situaciju na terenu što je bolje moguće sa teretom koji je realan ili veći od realnog kako bi pripremili svoja tela za ekstremne napore pri usponu. Interesantno je da je vežbaonica “Mountain Athlete Strength and Conditioning” bila među prvima takve vrste u US 2008.! Kada bi pitali planinare, pa i one sa dugim stažom kako se pripremate dobio bi se jednostavan odgovor – “Jednostavno penjemo!”. Čak nije pre ovoga bilo ni podržke savezne države! Radi se o naporu pojedinca da se pozabavi ovom specifičnom vrstom vežbaonice namenjenoj isključivo za planinarske pripreme!

(Mountainering Athlete ownership)
(Vil Vetzel – Mountainering Athlete ownership)

Planinarenje je zahtevno na mnogo načina! Od fizičkih do psihičkih priprema penjača – planinara. Teški rančevi, dosta opreme za višednevne ture, dugi pristupi mestu početka samog ozbiljnijeg uspona… Dugi vertikalni usponi zahtevaju ozbiljnu fizičku pripremljenost i psihičku izdržljivost. Ponekada i na jednodnevnim turama koje najčešće penjemo možemo to osetiti! Loše vreme, često neobeležene rute, izbrisane ili uklonjene markacije mogu nas odvesti par kilometara sa staze što zahteva psihičku snagu, smirenost, dodatnu kondiciju! Penjati se tek tako a biti nepripremljen za različite izazove i neočekivano nije stvar “eto tako”. Zahteva snažno telo i odličnu fizičku i aerobnu pripremljenost.

Priprema na otvorenom za dugačke ekspedicije
Priprema na otvorenom za dugačke ekspedicije deo je prakse i kod naših planinarskih timova gde se u uslovima sličnim ili približnim priprema za predstojeće napore i uspon. Trem, makedonske planine, Prenj i drugi teži vrhovi za osvajanje sa velikim visinskim razlikama odlična su mesta za višednevne treninge i pripreme!

Poenta u ovim i ovakvim pripremama je u upražnjavanju konvencionalnih vežbi i treninga kombinovanih sa kreativnošću i mogućnostima koje pruža rad u teretani. Cilj ove vežbaonice je, kako osnivač kaže: “povećanje atletskog kapaciteta i konjske snage planinarke ili planinara”. U skladu sa time razvio je metodologiju koja se oslanja na klasično vežbanje – aerobne vežbe, opisane u ranijim tekstovima uz dodatni rad sa tegovima i opterećenjem. Ideja je pored razvijanja “konjske snage” i STATIČNA SNAGA planinara kako bi planinari mogli da se kreću brže, osećaju snažnije duži vremenski period i uporedo razvijaju psihičku snagu i izdržljivost.

Mark Newcomb nosi bočice u vežbaonici Mountain Athlete. Nekomb je poznati planinarski vodič sa ozbiljnim stažom uspona na najviše vrhove. (Mountain Athlete ownership)
Mark Newcomb nosi bočice u vežbaonici Mountain Athlete. Nekomb je poznati planinarski vodič sa ozbiljnim stažom uspona na najviše vrhove. (Mountain Athlete ownership)

Još je na samomm početku rada primećeno da je najveći broj penjača i planinara izuzetno FIT ali su izuzetno SLABI po standardima vežbaonice (teretane)! Cilj u vežbaonici je da planinare učini JAČIM! To je kombinacija atletskih sposobnosti koja je kombinovana sa izdržljivošču i otpornošću na povrede. Tako je i pristupljeno sistemu razrade vežbi u vežbaonici. Pored toga, ideja je NE da se naprave bodibilderi već planinari koji su SNAŽNI, LAKI u kretanju po steni i snegu bez dodavanja težine osnovnoj ljudskoj težini koju planinari već imaju. Uspostavljena je prava PROPORCIJA težine u odnosu na postojeću težinu vežbača za SVAKU VEŽBU sa tegovima koja povećava snagu. 2xtežina tela za “mrtvo dizanje”, 1,5x sopstvene težine za dizanje iz čučnja “front squat” i benč, 1,25x sopstvene težine za “power clean”, 1x sopstvena težina za tzv. “military press, 20 zgibova, 40 propadanja sa PUNIM segmentom podizanja i propadanja (bez varanja).

Deo vežbi sa naskokom sa strane (Mountain Athlete ownership)
Deo vežbi sa naskokom sa strane (Mountain Athlete ownership)

Sve ove vežbe kombinuju se sa klasinim sklekovima, trbušnjacima i čučnjevima po serijama ili sa vežbama naskoka ili direktnog skoka na platformu – kao na slici iznad.

Svi aspekti o kojima sam pisao u ranijim tesktovima o kardio programu i vežbama koje idu uz to – biciklizam, plivanje, trčanje i dalje su deo priprema i pomažu, ponavljam to i ovde, u razvijanju kondicije ali učvrščuju planinara i u penjačkom smislu u ideji da poseduje snagu i izdržljivost za ozbiljne napore koji su stavljeni pred njega.  Ono što je važno to je da su treninzi snage fokusirani na intervale i intenzivno metaboličko kondicioniranje. Ovi delovi treninga najčešće traju 15 do 20 minuta. Neki delovi ovih treninga sa velikim brojem ponavljanja zahtevaju puno psihičke snage i znaju da budu dosadni ali zahtevaju ozbiljnu mentalnu snagu.

Stephen Koch vrti zvono u Mountain Athlete vežbaonici. (Mountain Athlete ownership)
Stephen Koch vrti zvono u Mountain Athlete vežbaonici. (Mountain Athlete ownership)

U smislu zaštite od povreda obraćena je POSEBNA PAŽNJA. Izvršeno je istraživanje koje je navelo na činjenicu da je potrebno uvesti dodatne vežbe zagrevanja i istezanja pre i posle treninga te da se IZDRŽLJIVOST generalno gladajući pretvara u PREVENCIJU POVREDA a razvoj izdržljivosti deo je treninga snage! Tako se došlo do zključkada su “Industrijske atlete” – oni koji samo dižu tegove zbog lepih mišićnih masa, SKLONIJI povredama od planinara vežbača koji su pod režimom ovakvih vežbi i ovog trenažnog postupka.

(Detaljniji prikaz i dodatne priče u vezi sa ovim načinom vežbanja na: http://www.alpinist.com/doc/web08x/wfeature-mountain-athlete-training/2)

Na visokogorskom usponu. Foto: Fritz Miller (Preuzeto sa DAV)
Na visokogorskom usponu. Foto: Fritz Miller (Preuzeto sa DAV)

 

Želim vam SVIMA puno sreće u pripremama za buduće uspone i vežbanju za planinarenje. Suština ovih tekstova NIJE u tome da od vas naprave NESALOMIVE planinare i penjače već da vam otvore vizuru ka vidovima vežbanja koje će svakako biti VAŽAN deo vaše svakodnevice nevezano za samo planinarenje. Svakako će pomoći i u vašim usponima, povećaće vam brzinu, snagu i razvićete još veću upornost a pre svega biti SIGURNI u svoje telo i njegove mogućnosti! U sopstvenom režimu vežbanja koristim samo DEO ovog trenažnog postupka koga kombinujem sa specifičnim metodama treninga koje sam naučio godinama vežbajući UECHI RYU kod odličnih poznavalaca veštine i dragih prijatelja Zorana Mašića i Vladimira Popovića. Neki delovi treninga su vrlo slični sa metodama koje koriste u mountain Athletic gym-u. ( Kata Sančin je osnov UECHI RYU skole: https://www.youtube.com/watch?v=adJSQQZzKHU

Sa zimskih priprema ove godine na Adi. (Foto: Radmila Terzić)
Sa zimskih priprema ove godine na Adi. (Foto: Radmila Terzić)

 

GUDURIČKI VRH / SVETOSAVSKI USPON

Pogled sa vidikovca na Guduričkom vrhu / Foto. S. Gavrilovic
Pogled sa vidikovca na Guduričkom vrhu / Foto. S. Gavrilovic

Prekinuću nakratko serijal o pripremama za planinarenje jednim tekstom O PLANINARENJU po savršenom danu u gostima, kod naših domaćina PD Železničar iz Vršca 28.01.2017., sa kojima se družimo već treću godinu za redom i koji su nam postali pravi PRIJATELJI u ovom ali i u drugim usponima koje smo realizovali zajedno.

Na usponu ka Guduričkom vrhu. Foto: V. Nedeljkovic
Na usponu ka Guduričkom vrhu. Foto: V. Nedeljkovic

Svetosavski uspon na Gudurički vrh juče, bio je 16. organizovani uspon po redu. Sakupili smo se u trošnom domu PD Železničara o kome sam već pisao u jednom od prethodnih tekstova i dao predlog da se objekat MUP-a koji zvrji PRAZAN ustupi planinarskom društvu koje bi sasvim SIGURNO znalo da domaćinski posluje njime dok se ne stvore neke druge prilike! (Pogledati raniji tekst: https://planinablog.wordpress.com/wp-admin/post.php?post=247&action=edit)

Na pauzi pred finalni uspon na Gudurički vrh / Foto: S. Gavrilovic
Na pauzi pred finalni uspon na Gudurički vrh / Foto: S. Gavrilovic

Akcija je i ove godine bila odlično organizovana od strane domaćina koji nas je došekao vrućim čajem, rakijicom i poželeo dobrodošlicu. Oformljene su dve grupe – prva koja je išla na Gudurički vrh (18km) ukupna dužina staze i druga, koja je išla na Lisičiju glavu, preko Đakovog vrha i Vršačkog vrha (10km). Po mojoj slobodnoj proceni akciji je prisustvovalo nešto više od 70 planinara!

Na raskršču pred finalni Uspon. V. Nedeljkovic, D. Jankovic, S.G.
Na raskršču pred finalni Uspon. V. Nedeljkovic, D. Jankovic, S.G.

Vreme je bilo jednostavno SAVRŠENO, staza pokrivena snegom na ravnijim delovima utabanim ili do malo iznad članaka ali na finalnom delu uspona na Gudurički vrh dubina je bila do malo ispod kolena što je u vertikalnom usponu pred sam vrh predstavljalo manji problem pojedinim penjačima ali ništa toliko značajno da se SVI ne bi popeli do osmatračnice na Guduričkom vrhu!

Gudurički vrh sa prevoja. Foto: S. Gavrilovic
Gudurički vrh sa prevoja. Foto: S. Gavrilovic

Uspon na Gudurički vrh, stazom 3 trajao je ukupno 3 do 3 i po sata a isto toliko je trajao i povratak u dom PD Železničara u kome smo se okupili na već tradicionalnom pasulju i čašici razgovora, sabiranja utisaka, upoznavanja i dogovora za neke naredne akcije kojih će sa ljudima iz ovog kluba SIGURNO BITI i kojima se od srca radujem! Sa posmatračnice – vidikovca koji je podignut na Guduričkom vrhu pruža se jako lep pogled na Vojvodinu i na Rumuniju – Karpate. U daljini su se videli beli vrhovi koju su samo stotinak km. udaljeni od nas. I iako je nadmorska visina Guduričkog vrha 641mnv, uspon na njega u poslednjem, finalnom segmentu, predstavlja lep izazov i za kondiciono dobro pripremljene planinare.

Sa Željkom iz PD Železničar, Vršac na Guduričkom vrhu.
Sa Željkom iz PD Železničar, Vršac na Guduričkom vrhu.

Ostaje mi na kraju da se svima ZAHVALIM još jednom u svoje ali i ime naše EKIPE koju je vodio Dušan Janković ispred PD POBEDA prijateljima iz PD Železničar iz Vršca!

Ostale fotografije sa uspona možete pogledati u BANNERU sa strane!

Na vrhu!
Na vrhu! Uspesno zavrsena akcija i odličan uspon!

 

PRIPREME ZA PLANINARENJE 2

Detalj sa priprema za uspon na Denall. Mt. stasha. preuzeto sa: http://mtnguide.org/events/mt-shasta-summit-ascent-via-avalanche-gulch-with-sws-mountain-guides-3/
Detalj sa priprema za uspon na Denall. Mt. stasha. preuzeto sa: http://mtnguide.org/events/mt-shasta-summit-ascent-via-avalanche-gulch-with-sws-mountain-guides-3/

Po čemu se pripreme za planinarenje razlikuju od priprema za neki drugi sport? Zašto je planinarenje u fokusu na drugačiji način od recimo trčanja, krosa, biciklizma? Da li su svima potrebne pripreme za planinarenje? Koliko dugo one traju? Da li je dovoljno samo ići u planinu svake nedelje i tako se “pripremiti” kako mi je u poruci koju sam dobio naveo jedan planinar? Pokušaću da dam odgovore na ova pitanja sa moje tačke gledišta.

Trening koji ja favorizujem, je DINAMIČKI TRENING koji predstavlja metod koji se temelji na  treningu otpora prema sili sopstvenog tela. Svim vežbama u okviru ove metode (čučnjevima, trbušnjacima, zgibovima, sklekovima i sl.) zajednička je jedna stvar: sve one pripadaju jednoj od najprirodnijih metoda za razvijanje mišića i snage koje postoje. U kombinaciji ovog treninga sa MINIMALNIM težinama, uz vožnju bicikle, plivanje i trčanje po određenom programu, rezultati koji se postižu mogu biti maksimalni a pripreme za planinarenje SAVRŠENO dobre pošto, između ostalog sve ove vežbe možete raditi NAPOLJU! Ukoliko još u okviru svog “asortimana” vežbi u okviru treninga uključite dodatne vežbe istezanja ili neke, kao one koje ja koristim iz programa borilačkih veština, dobili ste SAVRŠEN OKVIR ne samo za dobro planinarenje nego i za ZDRAV ŽIVOT jer vas te vežbe, ukoliko ih redovno radite, jako dugo održavaju u zavidnoj kondiciji ali prednosti su i mnogo veće!

Teret koji je kontinualno prisutan na usponu. Preuzeto sa: http://www.outdoorgearlab.com/Backpacks-Backpacking-Reviews/Buying-Advice
Teret koji je kontinualno prisutan na usponu. Preuzeto sa: http://www.outdoorgearlab.com/Backpacks-Backpacking-Reviews/Buying-Advice

Planinarenje zahteva veliku psihofizičku pripremu – ako govorimo o zahtevnim vrhovima i svakako ako vas neko “baci” na planinarsku vikend turu potpuno nespremne i te kako ćete to osetiti već iste večeri! Velike visinske razlike podrazumevaju ne samo promenu visine, terena već i temperature i aklimatizaciju. Na veće visine nosimo veći teret ili ako i nosimo isti teret, nosimo ga sporije što znači duže opterećujemo kičmeni stub, kolena, zgolobove i kompletnu muskulaturu. To generalno važi za sve vrste tura i uspona i sve planinare koji nose sa sobom standardnu opremu. Zamislite šator, vreću, podlogu za spavanje, dodatnu vodu jer je planina recimo suva, dodatnu hranu, cepin, dereze, kacigu… I ako podelite opremu među članovima grupe OPET ćete imati koji kilogram viška koji vas na visinskoj razlici od 1km poprilično može umoriti ukoliko niste spremni. Uz umor na žalost idu i povrede vrlo često. Najčešće se dešavaju pri spuštanju. Tu dolazimo do suštine pripreme za planinarenje a ona je u SPREČAVANJU POVREĐIVANJA ili njegovom MINIMALIZOVANJU tokom uspona i silaska! Preduslov za to svakako je dobra priprema ili makar kontinualno održavanje optimalne kondicije za “naše” planinarske terene ali i za planinarenje u regionu i u svetu gde naši planinari isto tako često odlaze.

Tretman mišićnog grča lista.
Tretman mišićnog grča lista.

Prošle godine na usponu na Ovčar u grupi je bilo nekoliko ljudi koji nisu “stalni” planinari ali  povremeno idu na planinarenje. Srednjih godina, fizički deluju da mogu da se popnu bez većih problema i mogli su. U silasku je jednu osobu počeo da hvata grč na svakih nekoliko minuta i praktično je stajala na svakih 300-500 metara. Karakteristično za mišić u “opuštanju” pri spuštanju.   Napravili smo pauzu i izmasirao samo joj noge dok je grupa odlazila i polako se udaljavala. Napravili smo je još par puta. Bilo je potrebno vreme da bi se grčenje smirilo i na svu sreću polako smo se spustili do ravnijeg dela terena gde su grčevi popustili u potpunosti. Pitao sam se šta bi bilo da smo na Tremu ili na Rtnju gde je silazak kontinualan i strmiji a uspon puno zahtevniji. Svakome može da se desi grč tokom uspona! Pripreme mogu da smanje tu mogućnost a svakako i da pripreme telo za pravilnu reakciju a svako ponaosob ima obavezu i prema sebi i grupi da sa sobom nosi osnovnu prvu pomoć. Magnezijum direkt je nešto što svakako treba imati pored sebe.

Italijanski olimpijski skijaški tim na planinarskim pripremama
Italijanski olimpijski skijaški tim na planinarskim pripremama.

Planinarske pripreme se razlikuju od drugih sportskih priprema iz nekoliko razloga. Nosi se teret na leđima, što u drugim sportovima nije slučaj i opterećenje je konstantno duž cele staze – potrebna je SNAGA. Prave se velike visinske razlike i potrebna je KONDICIJA. teren se razlikuje na svakoj planini i potrebna je kontrola BALANSA i pri velikim visinskim i dužinskim razlikama potrebna je PSIHOFIZIČKA pripremljenost planinara na različite izazove na stazi – promenu vremena, temperature, terena i sl. Pri usponu se često dešava da naiđete na prepreku za čiji prelazak vam je potrebna DINAMIČKA SNAGA koja se gradi vežbanjem i koja vam omogućava da preskočite, uhvatite pređete prepreku u velikoj brzini sa maksimalnim balansom uvek spremni na različite moguće scenarije. U planinarenju je potrebna i STATIČKA SNAGA za izdržaj u poziciji na mestu na neravnom i neujednačenom terenu sa teretom na leđima.  O tipovima treninga, statičkom, dinamičkom, izometrijskom, deobnom ovde neću posebno pisati ali svakako postoji veliki broj priručnika koji se bave tom problematikom.

Oprema planinara za ekspediciju koju nosi sa sobom. Preuzeto sa: http://www.outdoorgearlab.com/Backpacks-Backpacking-Reviews/Buying-Advice
Oprema planinara za ekspediciju koju nosi sa sobom. Preuzeto sa: http://www.outdoorgearlab.com/Backpacks-Backpacking-Reviews/Buying-Advice

PRIPREME ZA VELIKE USPONE I EKSPEDICIJE

Posebne pripreme za ekspedicije i velike uspone rade se u svetu u specijalizovanim teretanama a njih vrše vrlo često iskusni planinari koji su osvajali neke od najviših svetskih vrhova. Naravno, tamo gde je populacija planinara puno veća od naše i gde je društvo generalno bogatije ovakve pripreme su nastale kao izraz potrebe i izlaženja u susret rastućim trendovima planinarstva u svetu. U delu teksta ispod objasniću te metode treniranja. Ovde ću vam predstaviti pripreme sa Američkog instituta za alpinizam (American Alpine Institute) http://www.alpineinstitute.com/articles/physical-conditioning-for-mountaineering-expeditions/

(Autor originalnog teksta: Coley Gentzel. Prevod i prilagođavanje teksta sa komentarima: Srđan Gavrilović)

OSNOVNA UPUTSTVA

  1. Počnite postepeno
  2. Ukoliko osećate produženu bol prekinite sa vežbanjem dok ne sanirate povredu ili stanje u kome se nalazite
  3. Stanite i izvršite sve potrebne pretrage ukoliko imate povredu
  4. Vodite računa da pijete dosta tečnosti (vode, mikseva za vežbanje) pre, tokom i posle vežbanja

Postoje različite varijable koje utiču na trening, vežbe, planirane aktivnosti na otvorenom ili u zatvorenom prostoru. Lista koje je ispod predstavlja OSNOVNU BAZU u okviru koje je moguće ubaciti i isplanirati osnovne aktivnosti uz pažljivo planiranje:

  1. Tajming: kada započeti sa treningom, vođenje dnevnika vežbanja i sumiranje rezultata
  2. Aktivnosti napolju – kada izaći napolje i trenirati – tokom vikenda samo ili i kroz nedelju
  3. Aktivnosti u vežbaonici / teretani – Vežbanje u vežbaonici/teretani kardio vežbi i trenutak za izlazak iz vežbaonice. razvijanje strategije, praćenje težina i repeticije vežbi (ponavljanje u serijama)
  4. Običan nedeljni raspored i određivanje dana za odmor  – obavezan je!
  5. Kratko o dijeti i režimu ishrane
  6. Razumevanje ciljeva
  7. rezultati, analize i zaključci

stop-watch

TAJMING: Jedno od najosnovnijih pitanja kada su usponi i planiranje ekspedicija u pitanju jeste KADA početi i da li je IKADA prerano početi (a NIKADA nije prerano)! Idealno bi bilo da treniramo preko cele godine ali realni faktori kao posao, porodica, obaveze i sl. ipak nam vrlo često ne dopuštaju takav režim treninga. U tom smislu VAŽNO je odrediti se prema usponima i tipu planinarenja kojem težite. U skladu sa time određujete i trenažne CIKLUSE.

Kod redovnih vežbača i planinara dovoljno je par meseci za usklađivanje prave kondicije i pripreme za zahtevnije uspone dok kod onih koji vreme provode uz TV svakako puno više. Za ekspedicije ili jake uspone koji su planirani za April/Maj sa treninzima je potrebno početi u Decembru (odnosi se na dnevne i nedeljne planove vežbanja). U principu to je trenažni postupak koji polako uvodu i trening sa tegovima u teretani nakon 4-5 meseci vežbanja.  Period od 4-5 meseci dozvoljava postepeno treniranje i lagani strukturalni pristup treniranju ali opet, to ne predstavlja predugačak period koji individualno, neki planinari provedu u pripremama. Suštinski, pristup zavisi od uspona i kondicione težine i tipologije penjenja koji uspon zahteva.

Autor teksta, Coley Gentzel navodi da se njegov trening, koji proizilazi iz dugogodišnjih uspona na zahtevne vrhove, u suštini sastoji iz dve kategorije:

  1. Čestih odlazaka u teretanu
  2. Penjanja kad god je u prilici

Naravno, postoji niz podkategorija i aktivnosti koje su takođe moguće u pripremnom periodu i vrlo su individualne.

Ekspedicija. preuzeto sa EXPEDITION SKILLS SEMINAR u Peruu: https://www.rmiguides.com/peru-seminar
Ekspedicija. preuzeto sa EXPEDITION SKILLS SEMINAR u Peruu: https://www.rmiguides.com/peru-seminar

AKTIVNOSTI NA OTVORENOM

Osnovni princip kojim se rukovidi u aktivnostima na otvorenom u smislu kardio vežbi , aerobnih i anaerobnih vežbi može se sumirati u jednoj rečenici – Raditi što više i napornije do izmaka snage  dovodeći telo do samog ruba uz svakako poseban osvrt na sopstvenu SIGURNOST! Znači procena sopstvenih mogućnosti predstavlja IMPERATIV u ovom segmentu treniranja!

Aktivnosti na otvorenom - imperativ u pripremnom periodu...
Aktivnosti na otvorenom – imperativ u pripremnom periodu…

Bez daljnjeg je rasprava da li je planinarenje najbolji mogući način treniranja – SVAKAKO JESTE ali nemamo svi te mogućnosti da regularno i redovno vežbamo u planini pa je potrebno da sebi stvoimo uslove koji su simulacija uspona na planinu. Nekoliko aktivnosti koje vas mogu spasiti treninga u zatvorenom prostoru mogu biti:

  1. Penjanje uz brdo sa rancem uz ponavljanja
  2. Ukoliko imate mogućnost da živite u blizini snega koristite to za za trening i pešačenje po snegu sa srednjim težinama u rancu. Sneg pruža dovoljan otpor za dobar trening – nešto slično hodanju kroz vodu.
  3. Stepenice – Trčite uz njih ili se penjite u određenom ritmu sa rancem
  4. Mountain bike – Vožnja bicikle van standardnih puteva po šumskim stazama odličan je način za trening – KACIGA OBAVEZNA kao i štitnici za laktove i kolena!
  5. Penjanje uz stenu – u zavisnosti od vaših sposobnosti i veština. penjanje uz stenu za neka buduća planinarenja apsolutno su neophodna kao deo ozbiljnih priprema. Nekim ljudima i planinarima je potrebno izvesno vreme da prilagode svoj um i psihu ovakvoj vrsti uspona i za to svakako ne treba žuriti i svakako treba UČITI OD ISKUSNIJIH!
  6. Skijanje  je odlična priprema za planinarenje jer razvija snagu i odlično je kao kardiovaskularni trening.
  7. Plivanje je odlično prvenstveno kao kardiovaskularni trening a iz ličnog iskustva znam da povečava kapacitet pluća i snagu pri penjanju te neophodnu IZDRŽLJIVOST!
  8. Trčanje je odlično kao priprema ali ukoliko nije kombinovano sa drugim vežbama stvara specifičnu vrstu aerobnosti koja ne pokriva sve aspekte potrebne za planinarenje.
  9. Trčanje OFF ROAD ili kros predstavlja odličan metod posebno ukoliko na stazi postoje usponi koji razvijaju kardiovaskularni sistem i snagu.
Plivanje kao odličan vid kardio treninga i treninga izdržljivosti. U plivanju su najmanje moguće povrede. Svega 5% mogućnosti! Odlično je za aktiviranje mišića koje ne koristimo često. najprirodniji način plivanja je kraul koji je u potpunosti prilagođen muskulaturi ljudskog tela.
Plivanje kao odličan vid kardio treninga i treninga izdržljivosti. U plivanju su najmanje moguće povrede. Svega 5% mogućnosti! Odlično je za aktiviranje mišića koje ne koristimo često. najprirodniji način plivanja je kraul koji je u potpunosti prilagođen muskulaturi ljudskog tela.

Važna napomena: Kombinovanje trčanja sa drugim vrstama treninga i priprema predstavljaju KLJUČ za razvijanje odgovarajuće muskulature i pripremu za planinarenje. Tokom godina priprema, kako navodi autor teksta, imao je priliku da se susretne sa odličnim trkačima i sportistima koji su vežbali na “ravnim terenima” i imali izvanredne rezultate ali jednostavno tršanje po ravnom nije isto kao planinarenje sa teškim rancem na leđima i svi oni su imali popriličnih fizičkih problema pri usponu.

TRENING U TERETANI

Najčešće vežbe koje autor radi za pripreme su:

Grupa 1:

  • Benč klupa – sa optimalnim težinama u zavisnosti od vežbača
  • Kosi benč – sa optimalnim težinama u zavisnosti od vežbača
  • Kontra benč – sa optimalnim težinama u zavisnosti od vežbača
  • Tegovi – Bučice – Rad sa bučicama u sedećem položaju
  • Vežbe propadanja
  • Vežbe ekstenzije tricepsa – sedeći položaj sa tegom iza leđa
  • Vežbe tricepsa – povlačenje od visine glave do stomaka na dole
  • Trbušnjaci – klasični ili sa savijenim nogama
  • Trbušnjaci – sa podizanjem nogu pod uglom od 45-90 stepeni
  • Vežbe za listove – parterne i na spravama
Vežbe u okviru Grupe 1
Vežbe u okviru Grupe 1

Grupa 2:

  1. Zgibovi
  2. Lat mašina povlačenje sa obe ruke
  3. Lat mašina povlačenje sa jednom rukom
  4. Rad sa bučicama – naizmenično podizanje
  5. Dizanje iz ramena
  6. Dizanje ramena sa tegovima
  7. Podizanje u prevoju
  8. Trbučnjaci na kosom benču
  9. Čučnjevi
Grupa 2
Grupa 2

Dodatno se preporučuju za rad u teretani: steper, traka za trčanje i stepenice.

Sve vežbe u teretani započinju sa KARDIO TRENINGOM i sa ciljem da se mišići opuste, zagreju i pripreme za dalji trening. Potom se prelazi na trening na spravama i sa tegovima u predloženom režimima rada:

Subota- van teretane – izdržljivost
Nedelja – Van teretane – izdržljivost
Ponedeljak – Grupa 1
Utorak – Grupa 2
Sreda – Penjanje uz zid / odmor
Četvrtak – Grupa 1
Petak – Grupa 2

CILJEVI I ODREDIŠTA

Sve gore navedeno deluje jednostavno i lako ali zapravo je cilj približiti svoje sposobnosti željenom cilju i usponu koji je pred nama.  kada mislite da ste najspremniji na usponu desi vam se da pored vas “proleti” neki planinar sa lakoćom koja je vama i vađoj utreniranosti nedokučiva. Da li je to do vas ili njegove ogromne utreniranosti? Postoji niz subjektivnih pretpostavki u vezi sa pripremljenošču kao i objektivnih činilaca i to svakako treba imati na umu pri postavljanju sopstvenih ciljeva.

PD PObeda - Uspon na Trem 2016.
PD PObeda – Uspon na Trem 2016.

U svakom slučaju u planiranju jakih tura treba imati u vidu NAJTEŽI dan u turi ne PROSEČNI dan sa prosečnim usponom i težinama. Potrebno je trenirati za NAJTEŽI dan u višednevnoj turi ali UVEK imati na umu sopstvenu SIGURNOST kako se ne bi pojavile neželjene posledice. Kontrola treninga je OBAVEZA svakoga ko uđe u neki od “programa”. Obavezna je na početku treniranja i u toku treniranja.

Nekoliko stvari ka kojima treba “ciljati” bilo bi:

  • Postizanje visinske razlike od 1.200mnv za manje od 4 sata sa 18kg težine u rancu
  • Postizanje visinske razlike od 900m za manje od 4 sata sa 22kg težine u rancu
  • Postizanje visinske razlike od 600 m za manje od 4 sata sa 27 kg težine u rancu
  • Povećavanje brzine i otpora mašine za trčanje
  • Vožnja mountain bike u dužini od 2-3 sata povremeno prevaljujući nekoliko stotina metara u usponu i silasku
  • Odlazite na planinarenja sa visinskom razlikom od min. 1000m  u dužini 8 časovnih šetnji što češće
  • Praktikujte noćna planinarenja sa rancem srednje težine
  • Vežbajte trčanje u planini ili po brdima
Mountain running / Sky running
Mountain running / Sky running

ŠESTOMESEČNI PLAN

  • Novembar – Decembar: Polako vraćanje u teretanu i početak postavljanja BAZE za treninge težine i kardio trening sa trčanjem i bicikliranjem ili plivanjem.
  • Januar: Trebalo bi da se već vidi progres što se tiče snage i izdržljivosti a kardio trening uz sve to već daje rezultate u boljoj kondiciji.
  • Februar: Osećaš se bolje a snaga i izdržljivost su već prisutni i solidni! Možeš da počneš da kombinuješ kardio treninge na mašinama sa usponima, hodanjem i penjanjem.
  • Mart: Već bi trebalo da vidite promene u vašoj fizičkoj spremnosti i muskulaturi kao proizvod treninga.
  • April: Ovo je konačni trenutak jako važan za kilažu dok održavate kardio treninge .
  • May: Trening se završava vašom psihofizičkom pripremljenošću posle šestomesečnog treninga.

NEKOLIKO PITANJA O DIJETI I ISHRANI

Kažu da je NEBO GRANICA kada su u  pitanju dijeta i kontrola kilaže. Od toga da ne treba piti kofein do toga da treba smršati dok drugi, iskusniji planinari svesni OGROMNE količine kalorija koje se gube pri usponu rade čak na DODAVANJU u ishrani pre iscrpljujućih uspona – NE MNOG PRE!

Postoje mnogobrojni programi koji se bave ovom temom i o njoj ovde neće biti previše reči ali je svakako BITAN činilac za uspon! posvetiću jedan poseban tekst ishrani u planinarenju jer je to jako važna tema! Kako ishrani u pripremnom periodu tako i za vreme planinarenja pa i nakon planinarenja.

Preuzeto sa sajta: https://climbbigmountains.com/blog/mountain-food
Preuzeto sa sajta: https://climbbigmountains.com/blog/mountain-food

SHVATITI VLASTITI CILJ

Vrlo važno za svakog planinara je da shvati sopstveni cilj. Svako je pojedinac za sebe pa kao i kod odela svaki program se “kroji” individualno po potrebama i mogućnostima. Lista koja je predstavljena, trening je kako za tehničko penjanje po hladnom vremenu tako i po planinama koje predstavljaju zahtevne uspone na SREDNJIM VISINAMA! Cilj je postizanje utreniranosti koja predstavlja odličnu kardiovaskularnu pripremljenost organizma kao i povećanje izdržljivosti a onda se okreće ka speciičnim mišićnim grupama kojima bi trebalo posvetiti dodatnu pažnju pri usponima u zavisnosti od TIPA uspona.  reba imati u vidu činjenicu da ukoliko je doe uspona na skijama uz povlačenje tereta onda se DODATNO radi na mišićima nogu a opet ukoliko se radi o tehničkom penjenju sa velikim visinskim razlikama i vertikalama trebalo bi poraditi na sasvim drugim grupama mišića.

Napomena: Preveden je samo jedan deo teksta. Integralni tekst možete pogledati na adresi koju sam postavio na početku ove celine.

Nadam se da će vam ovaj mali “PRIRUČNIK” biti od pomoći pri vašim usponima ali i pri svakodnevnim pripremama. Mislim da ovde SVAKO može da nađe na kraju krajeva neki deo za sebe koji mu može biti dragocena dopuna ili dogradnja treningu ili usponima na koje ide. Prošle godine sam imao 28 planinarskih tura od kojih su neke bile vikend ture. Pretprošle 26. Redovno vodim dnevnik uspona. To je važno kako za planinarenje tako i za trenažni deo pred uspone. Tako možete da procenite vlastiti napredak ukoliko mu težite. Svakako, sve ovo vas može samo navesti na NOVE ciljeve i NOVE uspone a ja vam ih želim PUNO u tekućoj godini. Pretpostavljam da ćemo se sresti na nekom od njih!

Do tada želim vam VEDRO!

Na vrhu.. Foto: S. Lalic
Na vrhu.. Foto: S. Lalic

O PLANINARENJU…

%d bloggers like this: