Tag Archives: Grza

MRAVLJI KORACI – Uspon na Rtanj

RTANJ-SILJAK by Srdjan G. (ALL RIGHTS RESERVED)

U našim krajevima nije ovih dana u svetu planinarenja ništa nije aktuelnije od tradicionalnog Božićnog uspona na Rtanj i činjenice da su sneg i led prouzrokovali na ovoj planini, Devici i Ozrenu ogromnu štetu! Procena je da je uništena i oštećena trajno, ogromna površina pod šumama! Uspon sa Severne strane gotovo je bio nemoguć iako su pojedini planinari na sopstvenu odgovornost otišli baš tim putem i uspeli vrh Šiljak (1565mnv) dok je GSS u jednom trenutku sprečavala pojedine grupe planinara da uspnu i sam vrh zbog prejakog vetra koji je na pojedinim mestima sprečavao kretanje. Magla, vlažno vreme i ostatci snega, karakteristike su uspona na Rtanj u ovom periodu ali oni koji ga penju godinama unazad pamte i lepo vreme za uspon – kao na usponu prošle godine kada je bila “samo” prisutna hladnoća ali uslovi za uspon su bili odlični.

Srpsku “piramidu” sam peo nekoliko puta. Prvi put sa severne strane sa PD JASENICOM, jednom od ekipa sa kojima se najradije družim na planinama ove regije. Taj uspon usledio je odmah posle akcije koju je organizovala PD OŠTRA ČUKA na Devicu i vrh po kome Sokobanjsko društvo nosi svoj naziv. U povratku sa te jesenje maršrute, pri silasku ka Soko Banji, gledali smo Rtanj okupan u ružičastu sumaglicu kako para nebo svojim Šiljkom i radovali se usponu koji će usledeti za nedelju dana. Devica je bila prva ozbiljna škola planinarenja! Rtanj, saznaću to narednog vikenda, druga, možda i najvažnija.

Nakon legende o postanku Device, koju nam je ispričao vodič uspona na Oštru čuku, u sebi sam sabirao utiske i razmišljao o pretpostavkama u vezi sa Rtnjom. Magija Device ostaće još neko vreme u nama. Bezbroj pitanja o usponu na Rtanj provući ću kroz sebe u danima koji slede. Na putu ka Smederevskoj Palanci u nogama smo, posle uspona na Devicu još osećali uspon… Slušali “Igora” kako izvrće činjenice i raspreda svoju neku priču. Smejali se, pevali. To je ono što uspon definitivno izvlači iz tebe – GLAS! Čist i zdrav!

Nakon večeri provedenoj u planinarskom domu na ušću Grze, svega nekoliko kilometara od Rtnja, preko prevoja Čestobrodica smo minibusom došli u podnožije planine i ispred ulaza u rudnik u podnožiju planine izvršili poslednje pripreme. Vođa uspona, Milivoj Tomić, upoznao nas je sa osnovnim elementima uspona kao i stazom koja nas očekuje, stepenom težine uspona sa severne strane i nadmorskom visinom koju ćemo savladati ako svi ispenjemo do Šiljka.

Posle blagog ulaska u bukovu šumu ispeli smo prvih par stotina metara skoro neosetno da bi se nagib naglo povećao i nakon nekih 2km hoda savladana je prva ozbiljnija visinska razlika od nekih 400 metara. To je praktično bio i izlazak na prve otvorene terase i galerije severnog grebena Rtnja sa fantasticnim pogledom na Crnorečku kotlinu. Tu je napravljena prva pauza od petnaest minuta. Dalje penjanje kroz šumu do koje se dolazi strmim stepenastim usponom preko grebena nastavlja se preko nekoiko vidikovaca sa kojih se pruža pogled ka Sitnoj steni. Nakon nekoliko strmijih ali kraćih uspona dolazimo do drugog odmorišta gde se odmaramo dvadesetak minuta i nastavljamo kroz šumu pored mesta gde je beleg planinaru iz Beograda koji je ostao na Rtnju pre nekoliko godina. Iz šume izlazimo u potpuno drugačiji klimat i zaravan negde u, otprilike liniji prevoja Prisle (1406mnv), gde izlazimo na sam greben Rtnja. Iza leđa nam ostaje Kusak (1309mnv) a pogled spušta niz sokobanjsku ledničku kotlinu prema Devici i Ozrenu sa jedne strane a u daljini naziremo odbleske Bovankog jezera.

Iako postoji markirana staza neposredno uz sam greben, biram kretanje preko samog grebena! Dan je idealan, temperatura u potpunosti odgovarajuća – oko 15C, Oktobar 06. 2013. godine. Polako se uspinjemo do Šiljka (1565mnv) i kapele St. Đorđa iz 1935. godine sagrađene u spomen Julijusa Minha, vlasnika rudnika “Rtanj” koja je sada u ruševnom stanju nakon nekoliko neuspelih pokušaja da se ispod nje dođe do zakopanog blaga, za kojim neki još uvek povremeno tragaju.

Sa vrha pogled se pruža na sve strane. Duva, ne prejako ali dovoljno da ostavimo jakne nakon brzog presvlačenja. Nazdrvljamo domaćom šljivom koju je poneo Paja, orasima iz mog dvorišta u Smederevskoj Palanci i Milivojevim čvarcima. Gledamo prema Kusaku i razgovaramo o alternativnim putevima koje stalno traže zaljubljenici u ovu planinu sa zapadne strane preko Kusaka i grebena do samog vrha. Lednička strana se spušta ka vrtačama ispod nas. Južna snažno zariva stranicu “piramide” u pravcu naselja Rtanj ispod nas. Južnom stranom se planira spuštanje. Slažem se sa Milivojem da je spuštanje severom loša opcija generalno. Znamo da bi moglo ali to nije suština! U usponu smo nekoliko puta zastajali, neke deonice nisu svi istom snagom mogli da popenju. Čuo sam ispred sebe Milu G. kako govori tiho – “MRAVLJI KORACI”… I nastavlja da hoda, malo po malo ispred mene, samo da ne stane, da ne počne da se hladi pre prave pauze. Ti koraci su, gledao sam je i učio od nje, kako se planinari na težim usponima, maleni, kratki koraci koji savladavaju polako ali sigurno visinske razlike santimetar po santimetar, metar po metar. Nikada mi nije odgovarao nečiji ritam toliko kao tog dana taj ritam mravljih koraka! Ostajanje u grupi, praćenje ritma, spuštanje vlastitog nagona koga ni dan danas nisam uspeo da savladam pri pojedinim usponima – VELIKA LEKCIJA planinarenja koja odvaja iskusne planinare od onih koji počinju i misle da MOGU! “Mravlji koraci su zakon”, rekao sam tog dana nekoliko puta u sebi. Kasnije sam izbacio dodatnu energiju na samom grebenu gde je uspon uporan ali nešto blaži, gde možeš sebi da dopustiš da “pojuriš” kroz planinu u cilju rastezanja i opuštanja mišića umornih od penjanja. I danas mislim da je to jedna od najboljih lekcija planinarenja IKADA – MRVLJI KORACI! Milini koraci! Hodati makar i minimalno ali ne stati! Hodati baš onoliko koliko možeš a da ne naudiš sopstvenom sistemu i ne narušiš ritam. Odmor će svakako uslediti!

Silazak južnom stranom prema naselju Rtanj nije bio težak u smislu tehničke težine ali sam saznao šta znači IMATI cipele broj ipo veće i šta znaši platiti CEH tačnom broju cipela za planinarenje! Kolena su otišla u drugi plan! Prsti su stradavali do samog naselja gde su se od grča opustili tek nakon skidanja obuće i suočavanja sa skroz nabijenim prstima i plavim noktima! Na jednom delu garderobe za planinarenje i ako nemate puno novca NIKADA nemojte štedeti! NA CIPELAMA! Odmah posle Rtnja ispravio sam taj danak neiskustvu!

Put na Rtanj se ponovio nekoliko meseci kasnije sa PD POBEDA i Dušanom Jankovićem koji je vodio grupu južnom stranom. U proleće 2014. popeli smo stazu i vratili se istim putem sa nesmanjenim zadovoljstvom! Mislili smo, na samom početku uspona, da će sumaglica i sipljivo vreme sa rosuljom koj je dosadno padala po nama i pratila nas iz naselja kroz celu šumu, pokvariti taj dan ali se “duh” planine poigrao sa nama odmah pri izlasku na zaravan neposredno pred uspon, na mestu gde je postavljena tabla sa oznakom “SOKO BANJA”, gde mi je palo na pamet da bih jedan od sledećih puta mogao baš tim putem gore! Oblaci su se razišli i Šiljak se ukazao pred nama u punoj svojoj piramidalnosti prkoseći svim penjačima u želji da ga osvoje! I kao u nekakvoj igri, on i jeste osvojiv “lako”, sa skoro svih strana ali opet zna TAJ da se i poigra svojom ćudljivošću i tada ga se treba kloniti, kada naglo navuče oblake na sebe ili kada pusti vetrove Karpata da produvaju Balkanskim planinskim frontom i oduvaju sve pred sobom u želji da te natera na NOVI i uvek NOVI pokušaj nakon koga shvatiš da definitivno imaš GLAS koji struji iz tebe nakon svakog uspona!

Sledeći uspon na Rtanj sasvim sigurno… USKORO!

Rtanj - preko Prisle  do Kusaka by Srdjan G. (ALL RIGHTS RESERVED)
Rtanj – preko Prisle do Kusaka
Zimski uspon na Rtanj - Bozicni uspon 2015. FOTO by Radmila T. (PD Pobeda)
Zimski uspon na Rtanj – Bozicni uspon 2015. Foto by Radmila T. PD POBEDA

Advertisements