Tag Archives: Povlen

REPUBLIČKA AKCIJA – POVLEN* I BEDEN

Beden / Foto: S. Gavrilovic
Logotip kluba PD Žeželj iz Kragujevca
Ovaj tekst i sve prilogu u njemu posvećujem prijateljima, planinarima PD ŽEŽELJ iz Kragujevca, koji su u povratku kući sa republičke akcije na Povlenu doživeli tešku saobraćajnu nesreću.

 

Boško Stanojević pokazuje kantarion. Pauza na usponu na Beden. / Foto: S. Gavrilovi

U dve nedelje bio sam dva puta bio na Povlenu. Oba puta sa PSK POBEDA. Prvi uspon sam imao sa Boškom Stanojevićem koji me je pozvao da sa njim vodim grupu planinara na Beden i veliki Povlen, kužnom stazom i koji je imao puno poverenje u mene prepustivši mi vođenje grupe na čemu mu se i ovim putem zahvaljujem! Prešli smo ukupno 13km sa visinskom razlikom od približno 400m po veoma vrućem danu. Za Beden smo se odvojili sa makadamskog puta koji dom PD Povlena povezuje sa Debelim brdom sa željom, da u okviru ture, svi koji su odlučili da krenu imaju jedan deo lepog uspona koji je sa ove strane kontinualan sve do samog Bedena.

Vernakularna arhitektura po meri ćoveka i njegovih potreba. Na livadama ispod Bedena. Foto: S. Gavrilovic

Posle serpentina kojima se penje nekoliko stotina metara, izašli smo na livade ispod samog Bedena i prošli pored pastirske kuće pravo pema vrhu i Bedenčićima – kamenjem grupisanim u mala brdašca po livadama podno samog vrha. Moja prijateljica Rada, rođena u tom kraju, objasnila mi je da su domaćini, čisteći livade napravili te male “tumuluse” koji podsećaju na brdašca posuta po livadama na vrhu a ceo krajolik dobio zasluženo, pored Bedena i svoj deminutiv – Bedenčići!

Sa Boškom Stanojevićem na Bedenu.

Plan je bio da se, posle Bedena, deo grupe koji je to želeo, odvoji i sa mnom dalje krene na veliki Povlen iz pravca srednjeg Povlena preko grebena i da se spustimo direktno do doma. Drugi deo grupe otišao je pravo do doma PD Povlen i tamo nas je sačekao. Cela ova tura nije teška i previše zahtevna ali pruža puno uživanje svima onima koji vole prirodu i Povlene a ne penju tako često ovaj pravac! Meni ostaje želja da popnem sve te vrhove u zimskim uslovima i zaokružim u potpunosti ovu divnu priču o Povlenima i Valjevskim planinama!

Deo grupe koji se popeo na veliki Povlen. Pauza na vidikovcu pre samog vrha. / Foto: S. Gavrilovic
Republička akcija na Povlenu. / Foto: S. Gavrilovic

Drugi uspon imali smo 28. jula sa Dušanom Jankovićem u okviru republičke akcijekojoj je prisustvovala PSK Pobeda  i koja je obuhvatala penjanje na Povlen preko tri staze, različite težine u odnosu na šta je zavisilo i vreme polaska na pojedine pravce i uspone. Akciji je prisustvovalo oko 300 planinara iz različitih klubova iz Srbije kao i gostiju iz Bosne.

Dan nam je počeo kašnjenjem zbog saobraćajne nesreće koja se desila u blizini Lazarevca te je ceo saobraćaj bio skrenut ka Ćelijama gde smo izgubili sat vremena u samom dolasku. Nakon kraće, već tradicionalne pauze u restoranu Duga, stigli smo do Debelog brda a odatle do doma PD Povlen nešto malo pre 11 časova – tačno pred polazak grupe kojoj je bio cilj da popne sva tri Povlena, obiđe lokalitet Ploča i tako zaokruži planinarski dan.

Neposredno pre početka uspona ispred doma PD Povlen. Budući planinci! / Foto: S. Gavrilovic
Nakon dodele nagrada najmlađima na trci neki od nas su se pridružili klincima u preskakanju bala sena. /Foto: Radmila Terzić

Uspon smo započeli već dobro poznatim smerom direktno ka velikom Povlenu, potom grebenski, pa preko livada ka srednjem sa koga smo se spustili do Ploča, obišli izvor na međi između malog i srednjeg Povlena gde smo dotočili vodu, napravili pauzu i odakle smo se razdvojili od grupe planinara koja se vratila u dom. Dušan mi je poverio deo naše grupe a sa Nadom, iz PD Povlen, koja je odlično vodila celu akciju ispred svog kluba,  dogovorio sam se da im pokažem deo grebenske staze koju sam peo sam pre nekoliko meseci i koja nije markirana a koju će, članovi kluba posle ove akcije, siguran sam markirati!

Janko, Vesna i S.G. na pauzi na grebenu velikog Povlena. / Foto: Rada Terzić

Sa nama su sve vreme bili i naši prijatelji iz PK Žeželj iz Kragujevca, kao i planinari iz PD Povlena koji u svom društvu, što me posebno obradovalo, imaju i najmlađe članove! Naš novi prijatelj Janko pratio nas je u korak u punoj snazi i svojoj vedrini iako ima tek 14 godina – možda i pravo vreme za početak ozbiljnijih uspona kojih će on, u to sam siguran, tek imati!

Pogled sa velikog Povlena. / Foto: S. Gavrilovic
Sa dragim prijateljem Kaletom iz PD Povlen na velikom Povlenu.

Prešavši grebenski deo prema livadi ispod malog Povlena, bilo mi je jako drago što sam ovaj deo staze podelio sa prijateljima! Taj uspon je dobar, planinarski, po kamenim gromadama koje podsećaju delom na grebensku stazu velikog Povlena ali sa znatno više detalja dok se pogled otvara na obe strane kose koju smo popeli. Pri tome je senovit, što je prijalo u vrelom letnjem danu i sačuvalo možda malo snage i zaliha vode koju smo svi pili u većim količinama nego inače.

Na srednjem Povlenu. PSK Pobeda, Beograd sa Dušanom Jankovićem

Mali Povlen smo popeli iz standardnog pravca a i ovaj put sam razmišljao o varijanti tog uspona sa drugih strana i sa većom visinskom razlikom. Na vrhu smo tradicionalno napravili malo dužu pauzu, novim članovima kluba i grupe ispričali o okolnim vrhovima i planinama koji su se lepo videli po vedrom danu. Grupa koju je  vodila Nada iz PD Povlena bila je odmah iza nas i malo se sporije popela uz strminu malog Povlena ali su svi planinari došli uspešno do vrha!

Na grebenu oštre kose prema malo Povlenu. / Foto: S. Gavrilovic
Na vrhu malog Povlena. / Foto: S. Gavrilovic

Poslednju pauzu, u spustu prema domu, napravili smo  na skretanju za Beden i odatle se relativno brzo našli ispred doma gde nas je čekao ručak koji se ceo dan krčkao u ogromnim kazanima a naravno, obradovalo nas je i Valjevsko sa kojim su neki od nas imali sreću da nazdrave na samom vrhu – na malom Povlenu – najvišem od sva tri Povlena.

Logotip kluba PD Žeželj iz Kragujevca – Preuzeto sa sajta: http://ritamgrada.rs/kragujevac/vesti/pd-zezelj-organizuje-osnovnu-skolu-planinarenja/

Planinari iz PD Žeželj sedeli su sa nama dobar deo slobodnog vremena i krenuli su nešto ranije od nas. Na delu puta, u blizini sela Rovni, na povratku ka Beogradu zaustavila nas je policija i obavestila da se desila teška saobraćajna nesreća u kojoj se prevrnuo njihov autobus i da ima povređenih planinara. Pored nas su u velikoj brzini prošli i pripadnici službe GSS-a, koji su, otprilike u isto vreme pristigli na mesto događaja i iako su nas pripadnici policije udaljavali, deo naše grupe odmah je otišao do dela puta gde se dogodila nesreća u želji da, ukoliko je potrebno pomognemo ali su zahvaljujući zaista profesionalnoj i munjevitoj intervenciji valjevskih službi hitne pomoći, policije i vatrogasnoj službi svi planinari bili već zbrinuti i odveženi do lokalnih bolnica i urgentnog centra u kojima im je pružena prva pomoć i gde su zbrinuti.

Ovaj, stvarno dobar planinarski dan, u najvećoj meri je obojilo ovo događanje ali je činjenica da su svi planinari iz Kragujevca zbrinuti i da su živi bila najznačajnija! Ovim putem se, mogu to da kažem lično ali slobodno i u ime svih ostalih koji su bili na toj akciji ZAHVALJUJEM valjevskim službama hitne pomoći, policije i vatrogasnoj službi, službi GSS-a kao i lokalnim novinarskim ekipama koje su maksimalno profesionalno izvestile o ovom događanju i ispratile ga u narednim danima. Danas sam upravo i stupio u kontakt sa planinarima iz Kragujevca i dobio informaciju da su svi dobro i da se pored svega oporavljaju.

Na kraju, pored prve i NAJVEĆE želje da se kragujevački planinari oporave što pre i pridruže nam se na narednim usponima, imam i jednu malu sugestiju za sve vas koji pratite ovaj blog, bilo da ste članovi klubova ili deo rukovodstva klubova. A to je da se na narednoj akciji koju bude organizovao PD Žeželj iz Kragujevca pojavimo u što većem broju ili da se organizuje jedna vanredna republička akcija na Gledićkim planinama u dogledno vreme kako bi podržali naše prijatelje u što većem broju!

Trenutno je naredna akcija PD Žeželj iz Kragujevca otkazana. http://www.pdzezelj.org/

Do narednog teksta svima vam želim VEDRO!

Na stazama Povlena. / Foto: S. Gavrilovic

Napomena: U ovom tekstu sam odlučio da ne pišem o problematici prevoza planinara do mesta gde počinju svoje uspone i mogućnostima da “biraju” autoprevoznike, tehničkoj ispravnosti vozila… Mislim da je to važna tema, da govori u velikoj meri o stanju u našem društvu i  njom treba da se pozabavimo svi zajedno u matičnim klubovima, udruženjima i svakako u Planinarskom savezu Srbije.

 

Advertisements

POVLEN / BEDEN / GREBEN

Panorama Valjevskih planina sa srednjeg Povlena

Povlen je tema o kojoj sam više puta već pisao na ovom blogu. Neću pisati predugačak tekst o usponu na veliki, srednji i mali Povlen, Beden. Pisaću o ideji UMERENOG USPONA koji je priprema za teže uspone i kao takav NEOPHODAN deo priprema za planinarenje.

Manastir Pustinja

Uspon je počeo obilaskom manastira Pustinja do koga sam se spustio sa glavnog puta iz Poćute. Ušuškan u zaleđinu Jablanika na ulasku u Pustinjsku klisuru, koju je usekla reka Jablanica. Skrovit i pristupačan uskim putem, koji nije u najboljem stanju ali automobili ili mini kombi mogu do njega. Išao sam kolima jedan mali deo puta. U toku je bila služba i iskoristio sam vreme da fotografišem manastirski kompleks, par detalja, osmotrim okolne Bele stene koje su se nadvile nad kupolom ove nevelike crkve i manastirskog kompleksa. Sa druge strane manastira, severne nalazi se Orlovača.

Veliki Povlen

Dan na Povlenu je bio jednostavno savršen za planinarenje! Išao sam sam. Plan je bio da popnem sva tri Povlena i preko Bedena se spustim do Debelog brda sa koga sam krenuo. Ukupno oko 700m uspona i oko 24km dužina staze. Standardna staza markacijom od doma Povlen preko grebena do srednjeg pa prema pločama koje ovaj put nisam obišao.  Zato sam se spustio do izvora a usput sam popeo dodatno i greben koji ide uporedo sa putem koji vodi prema malom Povlenu i izašao grebenski iznad objekata, omalene crkvice i zvonika, praktično na isto mesto gde idemo standardnom rutom ali puno lepše penjanje preko gromada koje su se opružile po grebenu celom dužinom uspona praveći veliki broj malenih vidikovaca i pasaža koje svakako vredi videti.

Na velikom Povlenu
Lep detalj. Korito izdubljeno u drvetu.
Drugari koje sam sreo na izvoru! 🙂

Moj cilj je bila malo intenzivnija tura u samom startu. Planirao sam da pravim jako kratke pauze i popnem sva tri Povlena relativno brzo. Tek sam na malom napravio pauzu dužu od desetak minuta. Ovakva planinarenja po lepom vremenu, poznatoj stazi odlična su za pripreme za teže uspone. Preporučujem ih svakome! Ne postoje LAKI I TEŠKI usponi! Postoje samo bolje i lošije pripremljeni ljudi za uspone! Nekome je i Deliblatskta peščara naporna tura i to nije sramota! Nisu svi u prilici da stalno penju ozbiljne vrhove niti imaju vremena a i novca za to. Ako ne idete REDOVNO a krenete da penjete ozbiljne visinske razlike IMAĆETE problema iako ste u fizičkoj pripremi! Imao sam prilike da pored sebe na usponu imam utrenirane bicikliste koji nisu imali snage za oštre uspone u dužem trajanju!

Susret na stazi i upoznavanje sa ekipom iz Valjeva! Staze na Povlenu sve više koriste i ljudi koji se bave moto sportom. Mozda ovo i nije primereno imajući u vidu zaštitu životne sredine ali svakako je deo trenda koji se može sretsi svugde po svetu. U naš mirni prostor planinarenja, daleko od buke i vreve, svakako unose nepotrebnu buku. Sa druge strane, licno mije drago da se ljudi bave sportom pa u tom smislu imam razumevanje i za ovakve vidove aktivnosti.
Susret sa drugarima koji su napravili ovu fotografiju na izvoru.

Planinarenje je specifično i zahteva pripreme koje nisu standardne i o tome sam pisao u ranijim tekstovima. Tako da penjite SVE! I nemojte da vas priče tipa “brdarenje / planinarenje” ometu u ideji da idete na lagane ture! Čak su i preporučljive nakon ozbiljnih uspona! Poenta je u podizanju rada srčane frekvencije na preko 50% do 70% na intenzivnom usponu a Povlen ima tri takve deonice! Njih sam koristio za postizanje tih 70%! U krajnjoj crti pogledajte druge sportove samo! Posle napornih utakmica igraju se lagani treninzi da bi se kiselina iz mišića “rasporedila” a povrede tako umanjile ili eliminisale.

Markacije na stazi prema Plocama

PRE ovako intenzivnih tura bilo bi dobro da znate svoje zdravstveno stanje! OBAVEZNI su sistematski pregledi kao i kardiološki osnovni pregledi. Moguće ih je obaviti po domovima zdravlja ili u specijalizovanim klinikama kao i u Republičkom zavodu za sport na Košutnjaku.

Detalj sa grebenske sumske staze. Po mojoj proceni greben je dužine 2 kilometara i odlikuju ga velike gromade koje su pobacane po vrhu i dobre su za penjanje ali ne tehnicki preterano zahtevne. Staza nije markirana ali nije je tesko preci.

Poznavanje terena mi je omogućavalo da ciljno pravim i fotografije i odvojim malo vremena za lepe detalje. Malo više pažnje sam posvetio flori ovog područja i tek ocvalim livadama. Toj lepoj temi cu tek da posvetim jedan poseban tekst za koji je potrebna malo veca i oybiljnija priprema.  Imajući u vidu činjenicu da u ovaj kraj dolazim često i da je jedno od mojih omiljenih mesta mogao sam sebi da dopustim i ovakav malo intenzivniji uspon. Za tri i po sata sam zaokružio celu turu na Povlenu. Na kraju sam se preko Bedena spustio do puta za Debelo brdo nešto niže od doma Povlen. Sreo sam jednog čoveka na izlasku sa staze, lepo smo porazgovarali o planinrenju, sportu. Volim susrete na planini. Neposredni su i iskreni. Takvi su se izgubili po gradovima u kojima je alijenacija sve prisutnija u ljudskim odnosima.

Detalj sa malog Povlena
Cicak
Na malom Povlenu.
Beden

Ostatak fotografija sa ovog uspona možete pogledati u banneru sa desne strane. Do narednog teksta… O jednom drugom usponu…

VEDRO!

S.G.

 

JABLANIK POD SNEGOM

Jablanik 02.01.2015.  Foto by S. Gavrilovic
Jablanik 02.01.2015.
Photo by S. Gavrilovic

Na Jablanik (1275mnv) se stiže iz pravca Valjeva magistralnim putem koji povezuje Valjevo sa Rogačicom i Bajinom Baštom preko prevoja Debelo brdo. Pripada grupi Dinarskih planina samim pružanjem u pravcu severozapad-jugositok  a deo je celine rudnih i flišnih planina Srbije pored Gučeva, Boranje, Jagodnje, obližnjeg Medvednika, Sokolskih planina, Bobije, Povlena koji je na drugoj strani puta natkrio dolinu kao neki veliki čarobljak čijem pogledu niko ne može pobeći. Na uspon krećemo od prevoja Debeli breg, pored spomenika Živanu Đurđeviću koga su četnici živog ispekli na ražnju, koji opominje sve dobronamerne prolaznike. Makadamskim putem, u potpunosti prekrivenim snegom, krećemo ka vrhu Jablanika.

02. Januar 2015. godina. Sumaglica nas dočekuje na Debelom brdu. Videli smo je još kod skretanja za manastir Pustinju iz sela Poćuta iz pravca Valjeva, kako se razvlači sa Povlena i razmazuje po okolnim vrhovima. Sa Dušanom Jankovićem (PD Pobeda) sam 4 puta u toku 2014. godine obilazio ovaj kraj od proleća preko leta i jeseni i razgovarao sa njm o zimskom usponu koji su prošle godine organizovali na drugu stranu – na Veliki Povlen. Imao sam veliku želju da uđem u novu “planinarsku sezonu” zimskim usponom baš u ovom kraju! Prva akcija u 2015. koju je Dule organizovao bio je Jablanik i ni sekundu nisam razmišljao o tome! U minibusu nas je bilo dvadesetak, više manje poznatih lica koje često idu na uspone zajedno.

Deo puta ka vrhu Jablanika koji je bio očišćen, do otprilike linije sa domom “Magleš”, lako smo prešli. Bilo je maglovito u samom početku prvih nekoliko kilometara da bi se prelaskom na deo koji nije bio očišćen i magla razišla a mi potvrdili dobru odluku o ovom usponu u novoj 2015. Usledelo je prćenje nekih 2.5km staze sa prosečnom dubinom snega od 50-70cm dok je na pojedinim mestima bilo nanosa i preko 1 metra. Tih kosa smo se vešto klonili i nakon sat ipo hoda prišli finalnom delu pred uspon kroz gustu bukovu šumu koja je jedna od osnovnih karakteristika Jablanika od njegovog podnožija do skoro do pred sam vrh. Društvo mi je pravila Radmila T. koja je rodom iz ovog kraja i od koje sam slušao priče o celom valjevskom kraju, rekama Jablanici, koja izvire ispod Jablanika i Obnici koje se sastaju u Valjevu i grade reku Kolubaru! I iako na putu ka Debelom brdu nismo videli ogromne štete prouzrokovane proletnjim poplavama, zbog snežnog pokrivača, znamo da je ceo kraj jako stradao a klizišta u Rebelju i okolnim zaseocima odnela brojna domaćinstva nanoseći nenadoknadivu štetu. Razgovarali smo o ljudima koji žive u ovim selima, koji opstaju ovde uprkos sve težem životu i drastično smanjenom broju ljudi koji ostaju na svojim ognjištima, razgovarali smo o čestoj situaciji sahranjivanja ukućana baš pored puta, u vlastitim dvorištima, kako bi potvrdili kontinuitet života u ovom području i zadržali potomke na svojoj zemlji. Često bi, kaže Radmila, najlepše delove placa zaštitili baš tako od prodaje.

Posle kraće pauze, na proplanku neposredno ispod uspona kroz šumu, koju smo iskoristili da utabamo sneg na mestima gde smo stajali, popijemo malo vode, porazgovaramo krenuli smo strminom kroz šumu prema samom vrhu. Smenjivali smo se  na čelu kolone prteći sve dublji sneg. Šuma je oko nas pisala svoju zimsku priču granama prekrivenim snegom. Povremeno su se čuli zvuci pucanja stabala, inje je okitilo svaku grančicu svojim kristalastim strukturama koje bi se otopile pod samo tračkom toplog daha. Ubrzo smo izašli na čistinu, neposredno ispod vrha i shvatili da smo ove godine PRVI LJUDI NA JABLANIKU!

PD Pobeda sa Dusanom Jankovicem Photo by S. Gavrilovic
PD Pobeda sa Dusanom Jankovicem
Photo by S. Gavrilovic

Sa Jablanika se pruža predivan pogled na ostal Valjevske planine. susedni Medvednik koga smo peli u avgustu baš preko Jablanika, veliki Povlen koji smo ispeli sa sva tri Povelna u oktobru, Tornička Bobija na kojoj sam bio u novembru, vrh Krušik, a sa druge strane ka dolini Kolubare i Valjevu a po vedrom danu vide se Avala i Kosmaj, Cer i u plavičastoj izmaglici Fruška gora. Jablanik je idealna planina za šetanje u svim godišnjim dobima i to je ovaj uspon pokazao, On je idealan kako za rekreativce koji ne posećuju planinu često, tako i za planinare koji se pripremaju za ozbiljnije uspone ili naučnike, biologe i geografe. Jablanik je idealan i za one koji žele da počnu da planinare a osluškuju pravilno svoje telo pa odluče da im prvi uspon u životu ne bude Rtanj ili Trem! Prvi usponi nisu samo pitanje da li “možeš, smeš ili hoćeš” već su i praktično upoznavanje sa PRAVILIMA ponašanja na stazi, upoznavanje sa potrebnom opremom i pribavljanje opreme, posebno DOBRE OBUĆE jer SVE na planini može bili “lošije” od NAJBOLJIH cipela koje sebi svakako treba priuštiti a posebno za zimski uspon. “Lakoća” uspona na Jablanik ne treba da bude pretpostavka laganih uspona po Valjevskim planinama! Veliki Povlen, najniži od tri Povlena, nelogičnost za koju Dušan Janković kaže da je: “vrlo česta u ovom kraju” ima ni malo lagan uspon, do duše ne previše dugačak, dok je Medvednik prava POSLASTICA za neverne Tome koje se iznenade penjući statičnog gorostasa valjevskog kraja.

Jablanik - Pogled sa vrha Photo by S. Gavrilovic
Jablanik – Pogled sa vrha
Photo by S. Gavrilovic