Često ljudi pomisle da su Vršačke planine, sa svojom najvišom tačkom, ujedno i najvišim vrhom Vojvodine – Guduričkim vrhom (641mnv), deo Karpata. One pripadaju “ostrvskim planinama”, zajedno sa Fruškom Gorom i zapravo su ostrva u nekadašnjem Panonskom moru. One čine najseverniji deo sprsko-makedonske planinske mase na čijim se obroncima, jednim manjim delom, nalazi grad Vršac.
24. Januara već 35 godina održava se Svetosavski uspon u organizaciji planinarskog društva Železničar iz Vršca. Planiran je uspon na Gudurički vrh, koji je zbog relativno loših vremenskih uslova, magle i povremene kiše otkazan a umesto uspona na krov Vojvodine, krenuli smo u obilazak šest drugih, nešto nižih, ali ništa manje interesantnih tačaka na Vršačkim planinama! Polazna tačka bila je iz planinarskog doma koji pripada PSK Železničaru a do koga smo stigli preko Vršačkih vinograda i makadamskim putem gde smo napustili prevoz i uputili se šumskom stazom prema domu.
Sačekali smo da nam se pridruže planinari iz Pančeva kako bi krenuli na stazu. Dan nije bio idealan za planinarenje! A ko još zahteva “idealne” uslove na planini i šta je zapravo to? Mesec je januar, očekujemo sneg, kišu ili led. U najgorem slučaju ledenu kišu! Imamo svu potrebnu opremu za ovakve uslove, kabanice, kamašne i ODLIČNU VOLJU! Vreme je bilo maglovito a kiša je bila dosadna. Nije bila tako jaka i padala je periodično. Prati nas još od Beograda. U razgovoru, dok čekamo prijatelje iz Pančeva, grupi se pridružuje nakratko Lambros Hudeludis sa svojom treking ekipom koja ide ka vrhu. Članovi Vršačkog Železničara, Pančevci i mi (PD POBEDA) polazimo na drugu stranu.
Prvu kratku pauzu pravimo kod prvog izvora na Vršačkim planinama – Grenčarskov izvor iz 1884. godine, pored koga uz par reči samo prolazimo. Grupu vode Jelena Lukačev i Rade Radičević. Krećemo se ka Đakovom vrhu koji se nalazi na 449mnv i staza je, kao i sve ostale staze koje održavaju članovi Železničara i “Vršačke kule” u odličnom stanju! Markacije su jako dobre i lako sagledive iz svih pravaca! Preko prevoja prelazimo kroz oblak magle i krećemo se van markirane staze ka Đakovom vrhu. Vodiči su se potrudili da nas sprovedu van markiranih delova, čineći ovu akciju puno interesantnijom!
Sa Đakovog vrha se spuštamo ka račvanju, na put za Vršačku kulu a mi odlazimo na desnu stranu ka nekadašnjem SUP-ovom odmaralištu gde zatičemo, na veliku žalost, nebrigu koja je tako često prisutna na svim našim planinama! Šteta je, da objekti koji su nastajali u periodu 60-tih – 70-tih godina XX veka, a ovaj je sagrađen u tom periodu, što se vidi po primeni materijala i arhitektonskih elemenata, nakon što ostanu napušteni od vlasnika ne dobiju neku drugu funkciju, makar privremenu! POsebno imajući u vidu da se radi o Republičkom vlasništvu! Ovaj objekat je IDEALAN za kakav planinarski dom, možda baš PSD Železničar, koji bi dobio odgovarajući objekat za svoje prostorije makar na korišćenje ili sa druge strane, postoji mogućnost da se oformi izdvojena “učionica” u kojoj bi časove direktno u prirodi mogla da imaju sva deca vršačkih škola i tu na licu mesta upoznaju sve prirodne karakteristike ovog područja PRVOG STEPENA zaštite jer zaštita I STEPENA bi trebalo da podrazumeva i zaštitu kompletnog okruženja zajedno sa izgrađenim objektima ili ono makar njihovu konzervaciju a ne prepuštanje na milost i nemilost zubu vremena ili slučajnim prolaznicima! Šteta je, u tom smislu, što nema sluha za ovakvim potrebama ali ni ozbiljne inicijative da se u ovakvom okruženju kompletna slika zaokruži a utoliko je veća, jer objekat postoji i uz privremenu promenu namene sasvim bi dobro mogao da funkcioniše!
Vršačke planine su idealne za proučavanje prirode! Na njima je registrovano 1017 vrsta viših biljaka od kojih se sedam nalazi u crvenoj knjizi flore Srbije pod najvišim stepenom zaštite! Tu se nalaze zvončić, visoka jagorčevina, panonska majčina dušica a ja sam prvi put u prirodi video gljive babino uvo – rani vesnik proleća i judino uvo koje predstavlja pravu poslasticu čak i u Japanu! Prve visibabe su krenule i ugledali smo ih na usponu ka Crnom vrhu, nedaleko od račvanja puta kao i prvi kukurek! Preko vrha, nakon kraće pauze, polako smo se spustili ka šumerevoj kući gde smo napravili i prvu dužu pauzu.
NAPOMENA: Iako se dugo verovalo da na Vršačkim planinama ne postoje otrovne vrste 1978. godine nađena je prva otrovnica – Crna šarka, Crnokrug ili Crnostik te se posebna pažnja skreće svima da vode računa ako beru pečurke ili naiđu na zmiju. Posebna odlika je neurotoksično dejstvo njihovog otrova koje je kao takvo jedinstveno na našem području.
Pored biljnih vrsta, Vršačke planine su i dom velikog broja ptica i sisara ali nekada, tu su se nalazili i beloglavi supovi i orlovi zmijari, što danas možemo videti samo u muzejskim postavkama grada Vršca u njegovom bogatom prirodnjačkom odeljenju. Sve ovo govori u prilog posebnosti ovog krajolika, koji se prostire svega 19km u dužinu i nekih 8km u širinu, baš kao nekakav otok u moru! Od šumareve kuće put vodi ka Guduričkom vrhu skroz udesno ili gore, polulevo ka Lisičijoj glavi (590mnv) i Vršačkom vrhu (514mnv). Iza, stazom, ide se ka Širokom Bilu, vikend naselju i prevoju na kome se nalazi dom drugog planinarskog društva iz Vršca – “Vršačke kule”.
Mi idemo ka Lisičijoj glavi. Kroz granje i sakrivena u magli izviruje Vršačka kula (399mnv) koju ćemo posetiti nekom drugom prilikom. Negde posle jedne trećine puta skrećemo strmo gore ka Vršačkom vrhu, Dušan Janković, Rade Radičević koji nas vodi i ja. Preko prevoja i tri “bezimena” vrha polako smo se uputili šumskom stazom koja nije markirana, pored lovačke čeke ka Lisičijoj glavi gde ćemo se sastati sa ostatkom ekipe. U ovom delu primećuje se jedna od odlika Vršačkih planina a to je geomorfološki sloj gnajsa i uočavaju se specifičnosti geomorfoloških pojava. Magla se nečujno navlači na vrhove stena koje izviruju u svojim skulpturalnim formama čineći ovaj pejsaž posebnim. Kroz gustu šumu se spuštamo prema markiranoj stazi odakle se upućujemo nešto strmijim putem prema vrhu lisičije glave. Levo ostaje skretanje za manastir Središte. Jednu od kontrolinih tačaka na Vršačkoj transverzali na kojoj ću, nadam se, ove godine učestvovati.
Kroz blato i sve gušću maglu, vraćamo se blatnjavim putem prema šumarevoj kući. Ni kula se više ne vidi sa prevoja! Od raskršća, putem, preko Širokog bila, na kome posećujemo na kratko dom “Vršačke kule” upućujemo se prema domu PSD Železničara koji je bio pravi domaćin ovog uspona! Sabiramo utiske! Vršačke planine su IDEALNO mesto za kondicione pripreme, kako za jake i ozbiljne uspone, tako i za druge sportove, ljubitelje prirode, prirodnjake! Ostaje velika želja da dođemo u aprilu na Vršačku transverzalu koja je duga 39km i ima osam kontrolinih tačaka! Tada ćemo popeti i Gudurički vrh, poći iz pravca grada, hale MIlenijum, pored kule… Napisati još par novih redova o ovom posebnom mestu! Ovim putem se najlepše zahvaljujemo domaćinima Svetosavskog uspona – PSD ŽELEZNIČARU iz Vršca!
PLANINA BLOG | foto: Croda Fiscalina di Mezzo 2765mnv. 