DURMITOR 1 – PLANINICA I BOBOTOV KUK

Sa Planinice

Postoje neki usponi o kojima jednostavno ne mogu da pišem odmah nakon što ih popnemo. Postoje neka mesta, planine i vrhovi koji zaslužuju da se popnu i istraže više puta kako bi slika bila celovitija a ja bio u mogućnosti da pišem ozbiljnije o njima i zahtevnosti uspona na te vrhove. DURMITOR je velika tema! Karpati su takođe velika tema! Nju sam samo “okrznuo” prošle godine, čini mi se kao lasta kada krilom dotakne vodu i ostavi oštar trag na površini. Karpati će još malo sačekati.

Na samom pocetu uspona iz sela Crna Gora sa dragom prijateljicom Vesnom N.
Prvi koraci ka Planinici
Sa najdražim prijateljima na usponu! Slobom Lalićem i Miroslavom Đujićem!

Teško da ću za sebe još DUGO moći da kažem da poznajem Durmitor kao Bobiša Marinović i Zoran Soko Kovljenić. Ali upravo su mi njih dvojica otvorila ovu temu na najbolji mogući način 30.07.2016. Upravo su nam njih dvojica pokazali i naučili nas da na drugačiji način prilazimo nekim stvarima u planinarenju.

Na prvoj pauzi…

U avgustu 2016. prvi put sam išao na akciju koja je obuhvatala uspone na Planinicu iz pravca zaseoka Crna Gora i penjanje na Bobotov kuk sa Sedla. Prvi dan je vodio Zoran a drugi Bobiša. Oba dana su predstavljala najbolje uspone koje sam imao u prethodnoj godini! Našao sam svoje “mesto” i već tada znao da ću doći opet! Ko voli planinarenje a ne vrati se Durmitoru, mislim to danas, posle zimskog uspona koji smo imali pre nekoliko dana 03.-05. marta 2017. sa Zoranom Kovljenićem Sokolom na Terzin bogaz, propušta da upozna lepotu, ozbiljnost ali i surovost ovog mesta i prirode u njenoj punoj snazi. O tome ću odvojiti jedan poseban tekst! ZASLUŽUJE to iz puno razloga a prvenstveno zbog Zoranove posvećenosti i pažnje!

Sa Bobisom na pauzi na usponu na Planinicu
Pogled na Oblu glavu, Ceranica gredu…
Na putu ka Planinici

Uspon na Planinicu trajao je nekoliko sati i ima nekoliko segmenata koji zahtevaju dobru kondiciju i izdržljivost, ali ni upola kao finalni deo uspona na Bobotov kuk iz pravca sedla. Na putu preko Sirove gore, Poljice, Međeđeg dola, pored Šupljike koja se nadkrilila nad Međeđim dolom svojom raspuklinom kroz koju se ocrtavalo nebo, videli smo Oblu glavu, Ćeraniča gredu i Prisjeku kako stoje preko puta kao odbrambeni bedem Škrke. Iz Međenjeg ždrela izašli smo na Planinicu iznad Škrke i velikog škrčkog jezera. Na Planinici, koja je i bila naš cilj prvoga dana napravili smo nešto dužu pauzu. Videli Bezimeni vrh, Bobotov kuk koga ćemo sutra popeti, Bandijernu u daljini koju će peti drugi deo grupe.

Iznad velikog Škrčkog jezera
PD POBEDA na Planinici – Prvi dan uspona na Durmitor
Pogled sa Planinice
Na Planinici

Preko Gornjih lokvi smo se spustili prema Zminjem jezeru napravivši još dve pauze – jednu na lokvama a drugu na Crepulj poljani. Posle kraćeg obilaska Zminjeg jezera vratili smo se u smeštaj – Atletski kamp Ašković gde su nas dočekali posle poprilično napornog dana imajući u vidi da smo po dolasku odspavali samo sat ipo dva. Sabiranje utisaka posle uspona i svega lepoga čime smo taj dan napunili oči posle tako, stvarno uspešnog planinarskog dana, dovelo me je do zaključka da ovakve uspone treba ponoviti ali i sačekati sa pisanjem o njima kako bi se utisci do kraja slegli a Durmitor ipak malo bolje upoznao. I sada dok pišem ovaj tekst moram da koristim mapu i rastumačim sve toponime kojih ovde ima toliko a svaki je poseban po nečemu – ili imenu ili težini uspona ali svima je zajednička impozantnost na jednom relativno malom prostoru koji me je svojom lepotom odmah podsetio na Dolomite koje sam peo godinu dana pre. Pomislio sam u sebi, mislim ne slučajno – ovo su moji Dolomiti! Puno bliži a predivni!

Pauza u Crepulj poljani

Pogled iz atletskog kampa Ašković prema vrhovima Durmitora

Od samog naziva – Keltskog po poreklu – Dru mi tore – što znači PLANINA PUNA VODE do toponima koji vrlo slikovito govore o formama vrhova i pričaju mnogobrojne priče. Nije ni malo čudno što je ova planina uvrštena u spisak svetske kulturne i prirodne baštine!

Na sajtu http://www.durmitor.rs/7-vrhovi/ se navodi: U tako relativno malom području masiv Durmitora, ima čak 48 vrhova iznad 2000m, od čega 40 preko 2100m, 27 preko 2200 m, 18 preko 2300 m, 7 preko 2400m i samo jedan preko 2500 m (Bobotov kuk); Na istom tom području ima 17 jezera iznad 1400 m, od čega 11 iznad 1500 m, 9 iznad 1600 m, 4 iznad 1700 m, dva iznad 2000m (Zeleni vir i Miloševa lokva), a najdublje je Crno jezero (49 m). Na istom tom području ima 27 markiranih i 12 nemarkiranih staza. Markiranih staza ima preko 2000 km a prolaze kroz sve delove Durmitora i otkrivaju sve lepote ovog nacionalnog parka.

Detalj sa Planinice iznad Škrke.
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s