HOMOLJE – VELIKI VUKAN

Homoljske planine / Photo by S. Gavrilovic
Homoljske planine / Photo by S. Gavrilovic

Homolje se nalazi u istočnom delu Srbije i predstavlja manju geografsku oblast koja pripada Karpatsko-balkanskim planinama i smešteno je u prostoru između Zviške kotline na severu i Žagubičke na jugu. Pravac pružanja je zapadno-istočni. Sam masiv Homoljskih planina podseća donekle na ostrvsku, Vršačku planinu. To je verovatno iz razloga što je Homolje prvo u nizu Karpatskih planina, u prostoru između Dunava i Crnočečke kotline.  U ovom delu Srbij i istaknuto je svojom masom iz pravca prilaska, od Požarevca. Beljanica, Kučaj, Miroč, Deli Jovan i još par manjih planina čine Karpatski “sklop” pored Homolja.

Markacija na putu ka vrhu / Photo by S. Gavrilovic
Markacija na putu ka vrhu / Photo by S. Gavrilovic

Homolje je poznato po relativno dugoj tradiciji planinarenja i osnivanja prvih planinarskih društava u ovom delu Srbije. Planinarsko društvo “Ždrelo”, prethodilo je planinarskom društvu “Vukan” koje je naziv dobilo po jednom od vrhova Homoljskih planina – Velikom Vukanu (825mnv). Pored Velikog Vukana, na Homoljskim planinama postoje još i Mali Vukan – nasuprot Velikog, Homoljski Oman (962mnv) – ujedno i najviši vrh Homolja, Štubej (940mnv), Veliki Vranj (884mnv), Tilva Uroša (854mnv), Ježevac (675mnv) kao i drugi vrhovi. Cela oblast, sa druge strane, poznata je po izuzetnom mleku i siru, narodnim nošnjama i relativno sačuvanoj arhitekturi. Uspon ka Velikom Vukanu započinjemo u selu Ždrelo koje je svega 11 kilometara udaljeno od Petrovca na Mlavi. Nadmorska visina u rasponu od 160-240 mnv, nad kojim se nadkriljuju Veliki i Mali Vukan, čine ovo mesto odličnim za bavljenje sportskim aktivnostima. Već na samom početku ture primećujemo bicikliste koji dolaze u punoj opremi i spremaju se za svoju turu. Krećemo ka izlasku iz sela markacijom za koju ćemo utvrditi da je odlična duž cele trase pošto je ovo trasa koju planinari vrlo često penju. Već pri samom napuštanju sela, i u dodiru sa prvim proplancima, oseća se promena u vazduhu. Uspon je u ovih prvih nekoliko stotina metara blag i dobra je priprema za deo trase nakon ulaska u šumoviti deo gde uspon postaje značajno strmiji ali svakako savladiv. Ova tura kondiciono nije teška ali zahteva veliku pažnju, posebno pri spuštanju zbog konstantnog nagiba te je potrebno posebno voditi računa o tom segmentu i preporučuje se primena štapova koji u velikoj meri prihvataju težinu tela i oslobađaju kolena dodatnog napora pri spustu.

Na putu ka vrhu / Photo by S. Gavrilovic
Na putu ka vrhu / Photo by S. Gavrilovic

Uspon, sa druge strane, nakon nekoliko stotina metara postaje ozbiljniji a olakšavajuća okolnost su prirodne “stepenice” koje su dobra pomoć pri penjanju do sledeće, relativne zaravni koja ide izohipsom do prvih livada, gde se pogled otvara ka banji “Ždrelo” koja pomalo podseća na NLO u ovom krajoliku u svojoj “pojavi” pošto je izlišno spominjati je u bilo kakvom kontekstu arhitektoiničnosti! Na tom izlasku na livadu nije loše napraviti kratku pauzu kako bi se noge malo odmorile i pripremile za još jedan deo puta kroz četinarsku šumu, koje je karakteristična za ovu zonu Homolja i koja je, kasnije ćemo to videti, pri raskršću puteva za Velikog odnosno Malog Vukana skroz osušena! Pretpostavljam da se radi o nekoj bolesti šuma ali nisam uspeo da dobijem tu informaciju! Sa druge strane, sa livade koja vodi ka četinarskoj šumi pruža se predivan pogled na severo-zapadnu stranu planinskog masiva i njegove istaknute bordure kao i prema Gledićkim planinama i Juhoru, nešto udaljenijim motivima na horizontu. Dan je potpuno vedar posle silnih kiša koje su pale i izazvale ogromne poplave u celom regionu a posebno u Srbiji. Interesantan fenomen je promena kojom odiše ova planina u smislu biljnog sveta, prvenstveno u smislu prelaska iz donjeg dela, obraslog bukvom i hrastom dok se u ovom delu naziru proplanci i četinarska šuma.

Homoljske planine - Osušena šuma / Photo by S. Gavrilovic
Homoljske planine – Osušena šuma / Photo by S. Gavrilovic

Na raskrsnici puteva za finalni uspon susrećemo se sa planinarskim društvom “Čelik” iz Smedereva i srdačno se pozdravljamo! Oni su se peli sa druge strane Homolja, iz pravca Breznice, prvo ka Malom Vukanu i već silazili sa njega krećući se u smeru Velikog Vukana. Propuštamo ih, u njihovom ritmu i pripremamo se za taj finalni deo uspona koji traje dvadesetak minuta do izlaska na Velikog Vukana. Preko proplanaka, uzanom stazom, ne tako zahtevnim delom puta krećemo se u koloni po jedan i gledamo sa druge strane, od “raskrsnice” puteva ka Malom Vukanu. Zbog nešto sporije grupe nećemo moći i njega da popenjemo ovaj put. Neposredno pred vrh nalazi se livada posuta planinskim rastinjem. Vegetacija je u potpunosti drugačija, zbog istaknutosti severnim vetrovima. Na vrhu Verica (PD Železničar sa kojim je PD Pobeda – Nikola Tatar, zajednički organizovala ovaj uspon) pozdravlja Velikog Vukana na glas! Ispod nas, na istaknutom delu masiva leži Veliki Krš. Vide se u daljini Šomrda i Liškovik, Deli Jovan a preko Malog Vukana Beljanica! Uspon na Beljanicu, koji je trebalo da bude u Aprilu, odložen je zbog velikih poplava i loših vremenskih uslova. U daljini, pretpostavljam, da se utopljeni u plavičastu maglu, vide moćni Karpati. Homolje je inače poznato po šumama ali i po PRAŠUMI! Zove se Vintovača i jedina je u Srbiji ali jedinstvena je i u Evropi! Poznata je po tome da pojedina stabla u njoj imaju i preko 300 godina a nalazi se na nadmorskoj visini od 600-800 metara. Prašuma predstavlja zaštićenu celinu u okviru Homolja ali i slabo poznatu u isto vreme. Sve ovo zapravo čini Homolje idealnim za istraživanje ali i očuvanje i zaštitu prirodnih karakteristika i posebnosti!

Sa Velikog Vukana / Photo by S. Gavrilovic
Sa Velikog Vukana / Photo by S. Gavrilovic

Sa Velikog Vukana se spuštamo kroz bukovu šumu u kojoj su u pojedinim zonama u potpunosti isčupana stabla u pravcu naleta olujnog vetra koji je prošao ovim krajem. Spust je dugačak i strm! Težak i za kolena, lišće delimično proklizava, na stazi ima dosta ostataka od polomljenih stabala i ako nemaš dobre cipele sasvim sigurno stradaju prsti na nogama! Štapovi su u ovom delu spusta važan deo opreme! I pored te funkcije, smanjenja opterećenja na kolena, održavanja i tonusa mišića ruku pri korišćenju štapova aktiviraju se više i mišići i rameni deo tela, imaju druge višestruke funkcije – oslanjanje, sklanjanje rastinja ispred sebe, provera dubine vode, snega… Generalno, bitan deo opreme u planini koji svakako preporučujem! Spust traje do lovačke česme gde pravimo pauzu da popijemo vodu i opustimo mišiće od spuštanja. U daljini iznad nas vidi se Veliki Vukan sa ove strane sa oštrom stenom koja se gotovo vertikalno spušta nekoliko stotina metara ispod samog vrha! Odavde deluje još impresivnije! Makadamskim putem, pored manastira Reskovica do koga se dolazi za nekoliko minuta hoda od ovog puta!

Usnuli "Vukan" / Photo by S. Gavrilovic
Usnuli “Vukan” / Photo by S. Gavrilovic

Preko poljana i ispod Velikog Vukana, sada sa severne strane, idemo ka mestu Ždrelo, ka tački odakle smo krenuli na akciju. Klima je ovde skroz drugačija. Vazduh miriše i podseća ne ma vazduh u Istri u jednom trenutku. Pomislio sam da bi ovde sigurno uspevale šparoge! Klima je skoro ista! Vazduh miriše identično! Četinarska šuma je odlično okruženje za tu biljnu kulturu! Ulazimo u mesto, sa druge strane od one kojom smo krenuli na uspon. Prolazimo pored kuća, uređenih domaćinstava i pozdravljamo se sa ljudima. Odatle i naziv HOMOLJE! Od pozdrava čoveku! Od stare latinske reči HOMO, HOMINUS koja je vulgarizovana, po nekoj legendi, kao pozdrav UOMULJE (čoveče)! Tako je jedan latinsko-vlaški naziv ostao do danas u tom kraju.

Homoljske Planine / Photo by S. Gavrilovic
Homoljske Planine  sa severne strane / Photo by S. Gavrilovic

Razmišljam o nekom povratku u ovaj kraj. Penjanju na Malog Vukana pa Velikog opet i povratku u naselje istim putem. Ostanku tu na nekoliko dana. Ima toliko lepih mogućnosti. Svake godine se održava tradicionalna Homoljska transverzala u dužini od ~35km! Osećam još miris pinija koje su nas dočekale na proplanku, neposredno pre ulaska u mesto Ždrelo. Nekako smo opet, u isto vreme kao i biciklisti stigli na centralni trg. Na povratku nam NIkola Tatar (PD POBEDA), po nekom njegovom ustaljenom običaju čita pesmu!

Na Velikom Vukanu / Photo by S. Gavrilovic
Na Velikom Vukanu / Photo by S. Gavrilovic

One thought on “HOMOLJE – VELIKI VUKAN”

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s